Srđan Blagojević: Imamo pravo na nadu, vraćaju se dani pobede

Nedelja osmeha u Humskoj. Kako god da se završi utakmica sa Vojvodinom – pamtiće se. Spremaju se crno-beli da obeleže veliki jubilej, 80 godina od postanka kluba i pogodilo se da baš 4. oktobra igraju superligašku utakmicu sa Novosađanima.

Za taj meč Srđan Blagojević ima jednu želju: da mu dva benda, stacionirana ispod južne tribine Partizanovog stadiona, odsviraju pesmu: “Vraćaju se dani pobede“. Kaže da mu je omiljena i da će se i sam postarati da koloritom uveliča veliki dam u istoriji kluba.
“Izuzetno mi je drago što će proslava desiti na stadionu, a ne negde u glamuroznom hotelu. To je sve u skladu sa putem kojim idemo, gde postoji snažna veza između igrača, navijača, i svih onih koji vole Partizan. Nadam se da neće da bude svečarska, revijalna utakmica, nego prava takmičarska u kojoj imamo zadatak da nastavimo ovo što smo radili do sada. Iako volim da svratim do crno-belog butika, još nisam odlučio šta ću obući. Imamo i dogovor sa navijačima koji će svratiti u ’Zemunelo’ kako bi prezentovali specijalno spremljene majice za 80. rođendan. Izabraćemo nešto prikladno. A što se tiče pesme, najviše mi se sviđa numera ’Vraćaju se dani pobede’. Dok se vozimo autom, moja ćerka voli da je pusti onako do daske. Poruka te pesme i i melodija mi se najviše sviđaju“, predočio je Blagojević tokom gostovanja u podkastu “2x45“.

I to na kraju iscrpne, skoro dvočasovne priče u kojoj smo se dotakli mnogih tema, od trenutka je došao na Topčidersko brdo do sadašnjeg, devet meseci kasnije.
„Složeno je analizirati sve što se dešavalo i realno proceniti šta smo uradili, ali mogu sa sigurnošću da kažem, ako uzmemo početnu tačku sa koje smo krenuli i sve turbulencije koje smo imali usput, da smo prešli značajan put i zbog toga ću dati sebi za pravo da ga posmatram uspešnim. Dužni da se menjamo ukoliko želimo da napredujemo. Pep Gvardiola je izjavio da je učenje kao veslanje uzvodno, ako u jednom trenutku prestanete, vraćate se nazad. Zato svaku situaciju na terenu, oko njega, u svlačionici ili javnosti posmatram kao priliku da nešto naučim“.

I navijači, novinari – uključujući i nas u redakciji Mozzart Sporta – bili smo skeptični na vest da Blagojević, koji nije ostavio veliki trag u ovdašnjem fudbalu dolazi na poziciji glavnog trenera Parnog valjka. Sitiuacija se vremenom promenila u njegovu korist.
“To što je javnost bila skeptična je nešto što me prati od početka moje karijere i na to sam navikao. Ne mogu da kažem da mi smeta, ali sam se navikao i prihvatio kao sastavni deo mog puta u poslu kojim se bavim. I dan-danas čujem komentare ljudi koji se pitaju da li on može više. Jasno mi je da su ljudi očekivali neko veliko ime, pre svega fudbalsko ili neku legendu Partizana, jer od trenera koji nisu bili igrači Partizana, samo su bili Marko Nikolić i Miroslav Đukić, pre mene bili na ovom mestu. Svi ostali su bivši igrači Partizana, osim stranaca“.

Igraj tikete klasičnog klađenja za minimalno 200 rsd sa minimalnom kvotom 10 ili uživo klađenja za minimalno 200 rsd sa minimalnom kvotom 5... A Mozzart ti vraća keš za gubitne tikete od utorka do petka, svakim danom sve više!

Blagojević je prolećni deo šampionata završio komotno na drugoj poziciji, ispao u četvrtfinalu Kupa Srbije, a onda na leto dobio u ruke novi, potpuno drugačiji tim, u kome dominiraju – dečaci.
“Pre neki dan sam sedeo sa jednim kolegom, prijateljem koji je letos bio na Zlatiboru i posmatrao treninge Partizana. Ispričao mi je da je u jednom trenutku pored njega bio otac sa detetom, pa ga je pitao: ’Tata, je li ovo pravi Partizan?’ A on mu je odgovorio: ’Ma, verovatno su to neka deca, neki omladinci“. Od te faze smo došli dotle da se sad analizira da li smo mogli nešto bolje da uradimo i da pobedimo Zvezdu’. Ne mogu da kažem da smo u tom momentu krenuli sa idejom u kojoj smo sada, da idemo sve sa mladima i to je to. Naravno da je postojala ideja da se dovedu i neki stariji igrači, bivši igrači Partizana, pa je bila ideja da se možda dovedu stranci koji bi po našoj proceni mogli da donesu neki kvalitet više, ali kako je vreme prolazilo shvatili smo svi zajedno da Partizan nije u mogućnosti da dovede to što želi. Kad je već tako, hajmo onda da dodatno forsiramo mladost, koja jeste bila zamisao na početku“.

I dobro ide zasad. Bez obzira što nema, kako se i sam Blagojević saglasio, opipljivog rezultata – trofeja, pobede u derbiju ili Evrope. Kaže da mu je na tome i otac zamerio, međutim... Nije sve samo do njegovog veličanstva rezultata.
“Nisam neko ko lako odustaje. Neverovatno verujem u rad i u svakodnevnu posvećenost u svakom mogućem smislu. Kao takav se uvek nadam da taj rad mora da da negde nekog rezultata. Da li pre ili kasnije, to se nikad ne zna, iako je rezultat u sportu najvažniji. Tener ne može da ga garantuje, već samo način kako želi da dođe do rezultata. Nismo prošli ni trećinu novog prvenstva, zasad izgledamo korektno, bolji smo nego što smo bili bilo, ali smo svesni da će verovatno opet biti promena mišljenja od ’e, sad je dobro’ do ’ništa ne valja’,  pa ukrug. Postoji i rezultat koji ne piše na semaforu, a tiče se činenjice da smo za dva meseca četiri puta napunili stadion. Da li se sećate kada je to bilo prethodni put? I to je rezultat nekog rada. Zatim, iako nisam pristalica tih Transfermarkta, jer ne znam koliko je relevantan, ali činjenica da je vrednost ekipe porasla sa 17.000.000 na više od 30.000.000 evra. Skoro duplo. U tom procesu sam apsolutno svestan i nedostataka kojih imamo svi zajedno i mi kao ekipa, ja kao trener i neki igrači i nekih naših limita. Ovo su većinom deca, čiji limiti se ne znaju. Evo, da sad stavimo ceduljice u kovertu sa prognozom ko će od ove dece postati vrhunski igrač ili reprezentativac, pa da otvorimo za pet godina“.

Dug je to period. Skoro kao onaj bez pehara u Humskoj. Zato Grobare interesuje kad će ih biti.
“U genetskom kodu Partizana je da borba za trofeje. Da li je realno? Jeste! Teško? Jeste. Imati ovoliku grupu mladih igrača na terenu i juriti trofeje je teško. Pretpostavljam da niko ne želi da sve probleme sa kojima se klub suočava uzima sebi kao eventualni alibi za neke neuspehe, tako da idemo svi zajedno, svaku u svom delu posla, daje maksimu i idemo ka napred. Napredujemo i nadamo se da će biti svakim danom sve bolje. Jer nadu niko ne može da nam oduzme.“

Govorio je trener Partizana i o tome kako bira igrače, odnosno u saradnji sa rukovodiocima radi na dovođenju pojačanja.
“Zavisi od pozicije, ali prvo o čemu vodim računa je smisao za igru. Onda i igra pod pritiskom. Ne u psihološkom smislu, nego pritisak protivnika na loptu. Kada su vezni igrači u pitanju, bitni su mi takozvani pametni, tj. vertikalni pasovi koji seku linije protivničkih ekipa. Isto to važi i za odbrambene igrače. Tu dodajemo izlaske u međuprostor, kako štite dubinu, koje su im brzinske karakteristike itd. Prvo na šta kliknem jeste ’playmaking’. Ako nas to početno zaintrigira, onda neko od trenera gleda cele utakmice, jer je jedna stvar kad gledate samo segmente, a drugo je kad gledate kompletan meč. Dalje nastavljamo tako što se detaljno raspitujemo o igraču, jer Srba ima svuda, u 90 odsto slučajeva ćemo naći nekog ko ga je trenirao ili s kim je igrao, kako bismo saznali i njegov karakter“.

Za pridošlice ili starosedeoce, važi isto:
“Moraju da se dokazuju. Apostrofiram stalno u razgovoru sa njima, da da bi se nešto zvalo kvalitetom mora da ima kontinuitet. Znači, mora se ponavljati iz nedelje u nedelju, jer povremeno može svako, a stalno mogu samo dobri“.

Jedno od pitanja gledalaca bilo je da li Blagojević smatra da pojedincima iz njegovog kadra nedostaje fizičkne snage da bi se Partizan bolje takmičio u Evropi.
“Tu bih i mogao da se saglasim da nekim igračima fali tog segmenta i to je ono što je u ovom trenutku najpotrebnije, ne samo ovom timu Partizana, nego generalno u razvoju ekipe, jer sve evropske vrhunske ekipe akcenat bacaju na razvoj snage. Ako uzmete rezultate samo u poslednjih pola sata na svim utakmicama Superlige Srbije i od toga napravite tabelu, Partizan bi ubedljivo bio prvi, ispred Zvezde, što govori da smo u tom segmentu dosta napredovali. Ako govorimo o snazi kao izolovanoj komponenti fizičke pripreme, veliki je prostor za napredak i da svakodnevno radimo na tome da to poboljšamo“, dodao je trener Partizana u podkastu “2x45“.

A govorio je i pojedinačno o Dembi Seku, Jovanu Miloševiću, Mariju Jurčeviću, golmanima... Kao i izazovima pred početka zimskih priprema u Antaliji kad nije bilo dovoljno čunjeva (!?), te situaciji pred evropsku premijeru na Kipru kad se nije znalo da li će moći da računa na sve igrače.

Sve to pratite o novoj epizodi podkasta “2x45“.