Držati se šablona ili rizikovati sa džokerima? Tanjgine tri dileme pred finale u Loznici

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada/

Iako su se nakon 90 minuta fudbala sinoć na Karađorđu simpatizeri Vojvodine molili da bar ostane 11 zdravih igrača za finale Mozzart Bet Kupa u sredu u Loznici (20.00), Miroslav Tanjga objasnio je posle meča da će računati na svu trojicu fudbalera koji su prinudno napustili okršaj sa Čukaričkim (1:0). I Dragan Kokanović i Milan Kolarević i Mihai Butean su dobro i konkurisaće za veliko finale protiv Crvene zvezde.

To daje treneru Lala i njegovom stručnom štabu prostor za kalkulacije, ali i pojedine taktičke manevre kojima bi eventualno mogli da iznenade već krunisane šampione Mozzart Bet Superlige. Onemogućiti Zvezdu da dođe do duple krune paklen je posao sam po sebi — nikome to nije pošlo za rukom u poslednjih pet godina. Najbliža je svakako bila Stara dama, koja je izazivala Beograđane u dva uzastopna finala Kupa, ali je utisak da ni prošle godine sa Tanjgom, ni pretprošle sa Božidarom Bandovićem, nije bila ni blizu da ozbiljnije ugrozi klub iz Ljutice Bogdana.

Ipak, ove sezone Vojvodina je srušila Crvenu zvezdu dva puta u tri međusobna duela — i u Novom Sadu i na Marakani — a svaki od tih mečeva nosio je određeni kontekst trenutka. Sada, na neutralnom terenu, gde će apsolutni fokus obe ekipe biti samo na finalu, prilika je da se vidi da li je Vojvodina zaista sazrela dovoljno da izazove Crvenu zvezdu. Za tako nešto će Tanjga morati da izvuče nekoliko kečeva iz rukava. Nema dileme da su, kada se uporede dva rostera, pa i trenutna forma glavnih igrača, beogradski crveno-beli u prednosti. Međutim, jedna stvar mogla bi da ide Vojvodini naruku — u finišu sezone probudili su se pojedini igrači čije karakteristike nisu toliko poznate superligaškoj javnosti i koji bi mogli da posluže kao idealni džokeri u finalu.

Zbog toga Tanjga i njegovi najbliži saradnici susreću sa dilemom — da li odigrati na sigurno i izvesti startnih 11 kojih su se držali tokom većeg dela sezone ili od početka ubaciti nekog od pomenutih "džokera" kako bi pokušali da iznenade protivnika.

SREDA, 20.00: (1.40) CRVENA ZVEZDA (4.30) VOJVODINA (7.50)

Videlo se kako je ulazak Petra Sukačeva sinoć na Karađorđu uticao na Čukarički. Naravno, Brđani nisu na istoj fudbalskoj razini kao Zvezda, ali je 20-godišnji momak isto učinio i kada je sa klupe ušao u igru na Marakani u utakmici prvog kola plej-ofa između ove dve ekipe. Tada je Sukačev zatresao mrežu Mateusa, postigao prvenac u dresu Lala i od tada njegova forma ide uzlaznom putanjom. Međutim, u meču koji je projektovan da bude svojevrsna šahovska partija dva stručna štaba, Voša bi možda mogla da se odluči za taktički disciplinovanijeg igrača.

Jer, upravo su pozicioniranje na terenu i taktička interpretacija segmenti koje je trener Vojvodine istakao kao oblasti na kojima Sukačev mora najviše da radi.
"Petar će biti jedan od naših boljih izlaznih transfera, očekujem da obori rekord. Ali, moramo da ga usmerimo tako da napreduje u određenim segmentima igre. On ima želju, hrabrost, talenat, ali sa njim mora da se radi na taktičkim stvarima. On na terenu izgleda kao čigra, ali mi u nekim momentima pucamo zbog toga", rekao je Tanjga po završetku meča sa Čukaričkim.

I zaista, deluje da je Lukas Baros daleko sigurnija opcija na levom beku, pogotovo imajući u vidu vrlo zahtevne defanzivne zadatke, pre svega da se trka sa Seolom. Međutim, na krilu se postavlja pitanje ko može više da pruži — Sukačev ili Kolarević? Jedan je bio igrač utakmice u Surdulici, kada je postigao dva pogotka i poneo epitet igrača kola u Mozzart Bet Superligi, dok je drugi bio najbolji pojedinac protiv Brđana, iako nije uspeo da se upiše u strelce. Ipak, Kolarević je taj koji je dobijao poverenje tokom većeg dela sezone i koji je, na kraju krajeva, poslao onaj projektil u mrežu Crvene zvezde jesenas na Karađorđu i upotpunio veliki preokret (3:2).

Sledeća dilema za Tanjgu i njegove pomoćnike javlja se na drugom boku. Ne na krilu, gde je Lazar Ranđelović neprikosnoven i to sa razlogom, već na poziciji desnog beka.

Istina je da je Lazar Nikolić, uz Dragana Rosića, najkonstantniji igrač Vojvodine ove sezone. Istina je i da je trkački moćniji od svoje alternative, Mihaija Buteana. Ali isto tako je tačno da se poprilično mučio sa Zvezdinim krilima u sva tri međusobna susreta ove sezone, pre svega sa Kataijem, dok Vošin Rumun u poslednjih nekoliko mečeva izgleda veoma dobro na terenu. Sinoć je protiv ekipe sa Banovog brda postigao i svoj prvi pogodak u sezoni, drugi u dresu Lala. Naravno, to nije parametar po kojem bi Butean trebalo da dobije prednost u odnosu na Nikolića, ali jeste potencijalni „zec iz šešira“ koji bi mogao da izvuče Miroslav Tanjga. Gotovo da nema tog defanzivca kojeg Aleksandar Katai nije nasamario tokom ovih 13 sezona koliko pleše terenima širom Srbije, ali su mu najveće probleme u karijeri zadavali upravo čuvari impozantnih fizikalija, što je 29-godišnjem rumunskom defanzivacu svakako prednost u odnosu na Nikolića.

Treća, ujedno i poslednja dilema sa kojom bi mogao da se suoči Miroslav Tanjga pred put u Loznicu jeste koga da upari u vezi sa Njegošem Petrovićem.

Za šta se odlučio strateg Vojvodine znaće se čim kamere televizije Arena Sport prvi put prikažu Petrovića, odnosno da li ima ili nema kapitensku traku na ruci. Ukoliko nema žutog poveza na levom rukavu nekadašnjeg veziste Granade, onda je jasno da su u Vojvodini odlučili da ukažu poverenje Slobodanu Medojeviću ispred Vukana Savićevića. Iako i rezon i forma igrača ukazuju na to da bi doskorašnji reprezentativac Crne Gore bio idealan partner Njegošu Petroviću u vezi, uvek je teška odluka ostaviti vojnika kluba poput Slobodana Medojevića na klupi u ovakvim mečevima.

U finalima je mnogo toga i do iskustva, a niko iz ovog tima Vojvodine nema više utakmica u dresu Stare dame i nikome ne teče vojvodinaška krv kroz vene kao Medojeviću. Bivši fudbaler Volfsburga i Ajntrahta je, pre prošlog kola kada mu je Tanjga ukazao šansu u Surdulici, poslednji put počeo utakmicu još u decembru prošle godine, u četvrtfinalu Mozzart Kupa protiv Vršca. Izgledao je pomalo "rđavo" u ofanzivi i protiv Radnika u ponedeljak, i protiv Čukaričkog sinoć kada je sa peterca promašio gol gostiju, ali je svoje defanzivne zadatke obavljao kao da nije proveo ni dan van terena. Uz to donosi i prekaljeno fudbalsko znanje, ali i iskustvo igranja i osvajanja trofeja — Kup Nemačke podizao je dva puta.