Frustracije su promenile stranu, Barsa (još) ne može da isprati PSŽ

Kada promenite negativnu tradiciju Barselone u evropskim mečevima i ispišete istoriju, onda mora da ste na dobrom putu. Pari Sen Žermen definitivno jeste. Treći put zaredom, Sveci su pobedili Barselonu u gostima i postali prvi klub u istoriji evrokupova kojem je to uspelo.

Dve od te tri poslednje pobede su su fudbalska arhitektura Luisa Enrikea. Barsinog čoveka koji je dobar deo njene klupske filozofije preneo na Park prinčeva i uzmenio DNK kluba. Ono što bi posebno moglo da peče Katalonce. Jer, obe pobede sa Luis Enrikeom su bile zaslužene. Bila je i ta treća sa Poketinom na klupi pre četiri godine kada je Kilijan Embape razneo Blaugranu het-trikom, ali Barsa se tada pomalo raspadala kao klub i nije bila ovo što je danas. Taj poraz je nekako i mogao da se svari zbog tadašnjeg ambijenta, ali ova poslednja dva sa Enrikeom više frustriraju jer je PSŽ igrao bolji fudbal od Barse za koju njeni navijači veruju da je najbolja.

U obe je PSŽ nadigrao Barselonu. Porazi u sportu su prirodni, dešavaju se, ali bolja igra protivnika je nešto što Katalonce više peče od pukog rezultata. Na fudbalsku nemoć su alergični. Pogotovo kada dođe od rivala kojeg je Barselona godinama frustrirala boljim fudbalom i držala mu lekcije pokazujući da novac nije presudan faktor u vrhunskom fudbalu.

Otkako su katarske milijarde ušle na Park prinčeva, rivalitet Barselone i Pari Sen Žermena je postao jedan od većih u evropskom fudbalu. Ovo sinoć im je bio čak 13. međusobni okršaj u Ligi šampiona u poslednjih 12 godina. I dok je PSŽ godinama mislio da će uspeti da kupi fudbal, moć i rezultate, Barselona bi ga svaki put razuverila da postoji nešto što ne može da se kupi i da je za fudbalski identitet bitno još nešto osim kupovine igrača.

Prvi put su se sastali u četvrtfinalu 2013. godine, Barsa je prošla sa dva remija na gol u gostima, ali je objektivno bila bolja i lako odradila Anćelotijev PSŽ.  Više od polovine startne postave su činili momci iz njene škole poput Mesija, Ćavija, Inijeste, Pedra, Valdesa, Pikea… PSŽ jedva da je imao dvojicu Francuza u startnih 11 (Matuidi i Žale), a kamoli igrača iz svoje škole. I to je bila ogromna satisfakcija za Kulese koji su se smejali katarskim ulaganjima i tvrdili da petro-dolari nikada neće moći da izgrade klupski identitet.

Nakon dve godine su se sastali u grupi, oba tima su upisala pobede kući, a koji mesec kasnije su opet naleteli jedno na drugo u četvrtfinalu. Bila je to Barselona Luisa Enrikea koja je izdominirala protiv Pari Sen Žermena sa Ibrahimovićem, Kavanijem, Tijagom Silvom… Luis Suarez je uništio Davida Luiza i Barsa je sa dva puta po 3:1 otišla dalje i protutnjala do titule. Dve godine kasnije ih je žreb spojio u osmini finala i desio se najčuveniji preokret u istoriji Lige šampiona. Barsa je nadoknadila četiri gola minusa sa Parka prinčeva, slavila 6:1 i frustracije Nasera Al Kelaifija su dostigle maksimum. Besneo je na sudije, svoje igrače, trenera, ceo svet… Delovalo je da PSŽ nikada neće naći recept za Barselonu.

Ali, od početka ove decenije, stvari počinju da se menjaju. Embape je u osmini finala 2021. rasturio Barsu i doneo Svecima prvi prolaz protiv Barselone. Barsa je u startnih 11 imala trojicu igrača iz La Masije na zalasku karijera (Mesi, Buskets, Pike), a PSŽ je konačno mogao da se pohvali makar jednim svojim detetom koje igra (Kimpembe). Na prvi prolaz se nadovezao i drugi dve godine kasnije. U četvrtfinalu. Barsa je pobedila u Parizu prvi meč 3:2 sa trojicom startera iz La Masije (Jamal, Roberto i Kubarsi), ali je PSŽ u revanšu bio brutalan (4:1) na krilima tandema Embape – Dembele i sa prvim izdankom svoje škole kojeg je lansirao Luis Enrike. Starter je bio Voren Zair Emeri. I odigrao sjajan meč.

Barselona je sinoć u startnih 11 imala petoricu igrača koji su na ovaj ili onaj način prošli njenu školu i smatraju se izdancima La Masije iako su na primer Erik Garsija i Dani Olmo senirosku afirmaciju stekli u drugom klubovima, a Đerar Martin došao u klub tek sa 21 godinom. A to je najjača fudbalska škola na svetu.

Međutim, i Pari Sen Žermen je sa Enrikeom značajno promenio idnetitet. Jeste i Lučo dobijao skupocena pojačanja otkako je stigao u Grad svetlosti, ali je radio i na afirmaciji dece iz sopstvenog pogona. Starteri su bili trojica tinejdžera Zair Emeri, Embaje i Majulu, najviše zbog povreda nekih od nosilaca igre, ali su pokazali da Pariz konačno ima svoju decu. I to dobru.

I to je veća pobeda od rezultatske. Iako je u pitanju tek početak Lige šampiona i ima mnogo do konačnih bitaka, PSŽ je pokazao da može da radi sve ono što je zaštitni znak Barselone. I bolje. Da pobeđuje, da igra bolji fudbal i da u svemu tome učestvuju klinci iz njegove akademije. Rezultatski ovo nije bio nikakav krucijalni meč u sezoni, ali simbolično je pokazao mnogo toga. Barselona (još) ne može da isprati Pari Sen Žermen. Čak ni kada Enrikeu fali pola startne postave. Želela je da se pokaže kao fudbalski dominantnija, nije spuštala gas, ali je na kraju ostala bez goriva i izdahnula. Želja da se protiv Pari Sen Žermena pokaže kao tim koji igra najbolji fudbal u Evropi nije dobila potvrdu na terenu.

“Mislim da smo danas ovde poslali veliku poruku”, rekao je Pari Sen Žermenov plejmejker Vitinja posle meča.

I poslali su. I dalje igraju najbolji fudbal u Evropi. I dokazali su to prvom izazivaču. Makar tako smatra Luis Enrike.
“Za mene je Barselona izraziti favorit za osvajanje Lige šampiona. Igraju briljantan fudbal. Malo je timova u Evropi koji imaju jasne identitete kao mi i Barselona. Zato smo među favoritima. Ali, polako. Tek je početak, pravo takmičenje počinje u nokaut fazi”, rekao je sinoć trener Pari Sen Žermena nakon pobede.

I posebno istakao Barsin glavni motor koji je na kraju pregoreo.
“Pedri nam je zadao mnogo muke, pričali smo mnogo o njemu u svlačionici. Jako ga je teško zaustaviti. On i Vitinja su najbolji vezni fudbaleri na svetu”.

Izlazak Pedrija se može smatrati jednim od ključnih detalja za sinoćnji meč i trijumf Francuza na kraju. Do njegovog izlaska su ekipe bile ravnopravne, nakon njega je PSŽ stvorio dve velike šanse od kojih je prva završila na stativi, ali druga u mreži.
“Osetilo se da smo umorni. Pedri i Frenki su imali previše minuta od početka sezone i važno je da ih osvežimo. Dobro smo počeli, bili bolji 35 minuta, ali onda smo počeli da se mučimo, nismo kontrolisali loptu i nismo bili na našem nivou. Mislim da ste u drugom poluvremenu videli umor kod igrača i zato smo morali da menjamo Pedrija i Rašforda. Trebalo je da bolje da branimo situacije ‘jedan na jedan’ ali nismo mogli. Teško je, ali moramo to da priznamo: PSŽ je zaslužio pobedu. Filozofija Pari Sen Žermena je sjajna. Imaju mlade igrače, koji su brzi i moćni, prave promene, igraju divan fudbal. Mi nismo bili celu utakmicu na nivou što je ključno u utakmicama protiv ovakvih rivala”, rekao je Hansi Flik posle meča.

Flik je priznao glavni razlog poraza – fizička nemoć Barselone da 90 i kusur minuta parira Pari Sen Žermenu. To kažu i igrači.
“Dobro smo krenuli, ali su oni bili mnogo bolji u drugom poluvremenu. Razočarani smo. Primiti gol u poslednjem minutu na svom terenu i izgubiti je frustrirajuće… Smatram da pripadamo grupi elitnih klubova. Oni su sada pobedili, ali put u Ligi šampiona je dugačak. I koliko god ovaj poraz bio bolan, ne odlučuje ništa”, rekqao je Frenki De Jong.

Žil Kunde je jedan od atletski najmoćnijih igrača Barselone, ali i on je gutao prašinu za Nunom Mendešom u jednom od momenata koji su odredili sudbinu utakmice.
“U smislu poseda lopte su bili fizički bolji. Nismo uspeli da pritisnemo kako smo želeli. Večeras nam je falilo svega pomalo, ali ne treba umanjiti njihovu sjajnu partiju. Nisam iznenađen. Pokazali su se kao šampioni Evrope”, rekao je francuski defanzivac.

Barselona retko zavšava sa manjim posedom lopte kao sinoć (47%-53%), ali kada se to desi, u problemima je.
“Izgubili smo kontrolu nad loptom. I to ozbiljno smo je izgubili. Oni su nametnuli svoj stil i ritam. Ali, ako je poraz morao da se desi, bolje sada nego kasnije. Da nam se ne desi u nokaut fazi”, rekao je levi bek Đerar Martin.

Gubitak poseda i fizička inferiornost su stvari koje najviše frustiraju Katalonce. Znaju da nisu diktirali utakmicu.
“Frustrirani smo. Odigrali smo dobro prvo poluvreme, stvarali šanse, kontrolisali utakmicu... Ali, u drugom poluvremenu smo se mučili. Morali smo da nastavimo da pritiskamo i da ih jurimo”, rekao je jedan od krivaca kod prvog gola Erik Garsija.

Strelac jedinog gola Feran Tores priznaje nešto slično.
“Fizički smo pali u drugom poluvremenu. Ali, makar smo imali priliku da izvučemo neke pouke i naučimo na greškama. Trebalo je da budemo odlučniji u završnici, ali falilo nam je enegrije. Nismo fizički dobro stajali u drugom poluvremenu. Ali, dobro. Tek je otkobar. Nismo još na najvišem nivou. Nema poente da sada pričamo da li smo ili nismo na nivou Pari Sen Žermena. Radićemo da budemo bolji”, rekao je Tores.

Ovakva pobeda je samo dodatno napumpala samopouzdanje ekipe Pari Sen Žermena u kojoj su i rezervisti pokazali da mogu da odgovore najzahtevnijim utakmicama što gostovanje u Barseloni svakako jeste.
“Ako ste najbolji tim u Evropi, onda to morate i da pokažete delima na terenu, a ne samo pričom. Mi smo pokazali”, poruka je strelca pobedonosnog gola Gonzala Ramoša.

Visok presing atletski moćnih igrača Pari Sen Žermena je Barselonu uveo u probleme u kakvim nije bila praktično nijednom prošle sezone u Ligi šampiona. Inter je jeste eliminisao, ali uz ogromnu dozu sreće i nije uspeo da je nadigra. PSŽ jeste. Razliku su napravili i potezi trenera sa klupe. Luis Enrike je dva puta menjao formaciju, ojačao levi bok zbog Jamala i pogodio sa svakom izmenom. Flik nije. Barsine izmene i beg u 4-3-3 da se izvuče iz presinga rivala nisu doneli nikakav efekat.

Zanimljivo je da se umor osetio više na igračima Barselona koja je imala slobodno leto, za razliku od Pari Sen Žermena koji je igrao finale SP za klubove i imao je najmanje vremena za odmor. Barselona je imala nameru da se nametne i pozicionira kao prvi favorit za Lige šampiona, ali je dobila neprijatan odgovor zašto to nije.

Kao što većina aktera i kaže, tek je oktobar. U ovo doba prošle sezone, PSŽ se mučio, kasnije jedva prošao u nokaut fazu… Ali, umor na početku sezone i fizička inferiornost u odnosu na direktnog rivala nisu ohrabrujući signali za Barsu, jer na proleće će biti u još goroj situaciju. Verovatno će se u Primeri trkati sa Realom za svaki bod i neće imati rekreativne utakmice u prvenstvu dok će PSŽ po standardnom običaju verovatno od marta obezbediti domaću titulu i moći da rasporedi snage i energiju za odlučujuće bitke u Ligi šampiona.

Trenutno Barsa još ne može da isprati PSŽ što je frustrirajuće za nju. Kao nekad u Parizu.