Fudbalski Kisindžer je postao predsednik

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Među brojnim nadimcima novopečenog predsednika Intera, Bepea Marote, najupečatljiviji je “fudbalski Kisindžer”. Poređenje 67-ogodišnjeg fudbalskog rukovodioca sa jednom od najznačajnijih figura druge polovine 20. veka nije ni slučajna, ni banalna. Marota je kao i Kisindžer tzv. underdog koji je od svoje, uslovno rečeno, mane napravio najjači štit. Bepe je dete sicilijanskih migranata s kraja Drugog svetskog rata koji su se skrasili na severu Italije u varoši na granici sa Švajcarskom, između dva jezera, Mađore i Komo. Kisindžer je bio bavarski Jevrejin, emigrant koji je do kraja života pričao engleski sa bavarskim akcentom. Henri nije mogao da postane predsednik SAD, jer nije ispunjavao prvi rekvizit da je rođen na američkom tlu, a Marota je, uz Đaćinta Faketija, jedini posleratni predsednik Intera, a da nije njegov vlasnik.

Marotu i Kisindžera spaja diplomatski takt, smirenost, lucidnost, držanje i pre svega retka sposobnost da se vidi dalje i bolje od drugih, što im daje veliku prednost u svakom poslu i na svakom zadatku na kojem su se nalazili.

Kisindžerovo geopolitičko-diplomatsko remek-delo bilo je odvajanje Kine od Sovjetskog Saveza. Američki strateg jevrejsko-nemačkog porekla je maestralno iskoristio vojni granični sukob SSSR-a i Narodne republike 1969. godine. Tamo gde su drugi videli incident, Kisindžer je prepoznao priliku da otvori vrata za pobedu SAD u Hladnom ratu.

Bepe Marota je prepoznao kvalitete Kaziragija, Boba Vijerija, uveo je Veneciju u Seriju A, Sampdoriju je doveo do Lige šampiona, konstruisao je najdugovečniju vladavinu u italijanskom fudbalu (Juventusovih devet uzastopnih titula šampiona Italije, od kojih je prvih osam osvojeno sa njim) i na kraju je Interu darovao dva skudeta i 20 zvezdicu. Kada se sve sabere i oduzme, Maroti nedostaje samo jedan veliki evropski trofeja, a nije da nije bilo prilika: izgubio je četiri finala, dva u Ligi šampiona sa Starom damom i po jedno u Ligi Evrope i Ligi šampiona sa Interom.

Bepe Marota (©Reuters)

Marotin put do predsedničke fotelje Intera počeo je 1965. godine kada je kao osmogodišnji klinac pomagao ekonomu Varezea da čisti kopačke i pere dresove. U varošici između jezera koja je ludela za košarkom sedemdesetih godina (igrali su deset uzastopnih finala Kupa šampiona osvojivši pet) i bila večno zahvalna Aci Nikoliću, koji je udario temelje moćnom Varezeu, Marota je bio koncentrisan samo na fudbal.

Sa 11 godina je skupljao lopte na utakmicama Varezea, nedugo zatim je shvatio da nema talenta i štofa da bude ozbiljan igrač i posvetio se izgradnji karijere rukovodioca-menadžera. Već sa 19 godina je dobio u nadležnost omladinski tim i mlađe kategorije Varezea. Nekoliko godina kasnije podiže letvicu i postaje generalni direktor Varezea, a zatim i predsednik kluba u 26. godini.

Marota je tokom prvih ozbiljnih koraka u karijeri naučio lekciju da mora da bude blizu tima, blizu igača, blizu terena i da osluškuje. Sedeći na klupi pored fudbalskog maga Euđenija Fašetija je naučio mnogo, baš kao i u Koverčanu, gde je pohađao prvi superkurs za fudbalske rukovodioce 1982. godine, zajedno sa Lučanom Mođijem i Ernestom Broncetijem koji će drmati decenijama kalčom.

Fudbalski put Marote iz Varezea ga je vodio u Moncu, gde je nasledio “izvesnog” Adrijana Galijanija, koji je otišao u Milan da radi za Silvija Berluskonija. U Brijanci će Marota realizovati svoje prvo veliko otkriće i milijarderski (u to vreme su bile lire) transfer. Pjerluiđi Kaziragi pod veštom upravom Marote će preći u Juve za tadašnjih 6,5 milijardi lira (6,5 miliona nemačkih maraka).

Iz Monce fudbalski put Marotu približava Jadanskom moru, u Ravenu. U gradu cara Justinijana i njegove carice Teodore Marota će iskovati prijateljstvo sa Đovanijem Karnevalijem (generalni direktor Sasuola) krunisano kumstvom na venčanju. Na sportskom planu Marota će pokazati da ima neviđeno dobar njuh za velike talente. Pre svih Bepe je shvatio potencijal Boba Vijerija. Svi su mu se čudili kada je potrošio za ono vreme i za ondašnju Ravenu mlijardu i po lira za pomalo nezgrapnog i prilično svojevoljnog napadača.

Bepe Marota (©Reuters)

Vulkanski preduzetnik i otačeni fudbalski sladokusac Mauricio Zamparini je “snimio” mladog, vrednog i pronicljivog Marotu, i ponudio mu zajednički projekat da vrate Veneciju u Seriju A. Niko nije uspeo da izdrži pet godina bliske saradnje sa Zamparinijem, samo Marota. Ostaće upisano velikim slovima u istoriju Venecije povratak u Seriju A 1998. godine i još više volšebno spasavanje prvoligaškog statusa sa, tada, mlađanim Rekobom.

Nakon Venecije, Marota menja obalu, iz Lagune na Jadranskom moru, iz grada duždeva, seli se u Đenovu, rodni grad Kristifora Kolumba, i luku po antonomaziji za italijansku geografiju i istoriju. Posle Zamparinija, jedan drugi veliki preduzetnik i fubdalski zaljubljenik, želi Marotu pored sebe, Rikardo Garone. Vlasnik kompanije ERG je spasao Sampdoriju od bankrota, ali mu to nije dovoljna satisfakcija, želi više. Marota će slagati Sampdoriju, pazl po pazl, i dovesti je do Lige šampiona sa Pacinijem i Kasanom. Nedorečeni talenat iz Barija svoje najbolje partije pružiće u dresu Sampa i predvodiće tim do istorijskog uspeha.

Marota nije mogao da zna u proleće 2010. godine da će jednog dana postati generalni direktor, a zatim i predsednik Intera, ali sa naknadnom pameću je prilično zadovoljan što je doprineo da Inter te godine osvoji čuvenu “tripletu”. Da nije bilo Kasana i Pacinija, preokrenuli rezultat protiv Rome na Olimpiku od 1:0 u 1:2, Inter ne bi pretekao na tabeli pet kola pre kraja prvenstva Romu i verovatno ne bi osvojio skudeto.

Posle Sampdorije sve je bilo spremno za kvalitativni pomak u Marotinoj karijeri. Uzlazni put od duboke fudbalske provincije, kakva je Varaze i kakva je bila Monca, preko Ravene, Venecije i Sampdorije, vodio je pravo u Juventus. Međutim, to nije bio bilo kakav Juve. Bio je to ranjeni klub koji se nije oporavio od Kalčopolija i Serije B i nije uspevao da bude konkurentan u borbi za skudeto.

Andrea Anjeli tek postavljeni predsednik Juventusa nije imao dilemu: njegova mladost i entuzijazam su imali potrebu da budu poduprti iskustvom, znanjem, diplomatijom i ozbiljnošću kakvu je garantovao samo Marota.

Bepe Marota (©Reuters)

Bepe je u Juventus poveo sve svoje najbliže saradnike iz Sampdorije, od sportskog direktora Paratičija do trenera Del Nerija. Nisu se proslavili u prvoj sezoni i cenu je platio trener, dok su Marota i Paratiči naučili kako da rade, kako da se kreću u velikom klubu, velikom sistemu.

Marota počinje od početka da konstruiše novi Juventus, od recepcionara na ulasku u tadašnji sportski centar u Vinovu i sedištu kluba. Zatim dolazi na red novi stručni štab, povratak Antonija Kontea i konstrukcija novog tima koji će vladati čitavu deceniju Serijom A. Marota je završio nekoliko vanserijskih poslova u tom periodu, od Pogbe do Teveza, od Pirla do Vidala, od Pjanića do Iguaina, uključujući i formiranje čuvenog BBBC (Buffon, Barzagli, Bonucci, Chiellini).

Za samo pet godina u Juventusu, Marota je duplirao prihode, od 177.000.000 evra na blizu 400.000.000. Dug kluba oko 100.000.000 evra je anuliran i prešlo se na pozitivno poslovanje i zatvarenje bilansa nekoliko miliona evra u plusu. Paralelno, Juve nije samo dominirao u Seriji A, već je i dva puta igrao finale Lige šampiona.

Raskid sa Juventusom je počeo kada su Andrea Anjeli i Fabio Paratiči iza njegovih leđa napravili dogovor sa moćnim portugalskim agentom Mendešom o transferu Kristijana Ronalda u Juventus. Anjeli i Paratiči su znali da Marota ne bi odobrio tu operaciju i naveo bi im barem deset dobrih motiva – svi su se posle pokazali kao ispravni – zbog čega su ga i stavili pred svršen čin.

Slučaj je hteo da Marotin odlazak iz Juventusa gotovo koincidira sa dolaskom Stivena Žanga na čelo Intera. Vlasnik Gazete delo Sport i Torina, Urbano Kairo, na sastanku sa Žangom, tek ustoličenom predsedniku kluba, savetuje mlađeg kolegu da uzme Marotu i daje mu njegov broj telefona.

Najbolji potez u dosadašnjoj karijeri Žang je napravio kada je poslušao Kaira i pozvao Marotu. To je bio kamen tememljac Intera koji će osvojiti sedam trofeja, biti stalni učesnik Lige šampiona i prišiti drugu zvezdicu iznad grba.

Bepe Marota i Hakan Čalhanoglu (©Reuters)

U Interu je Marota primenio sve najbolje i najefikasnije što ja naučio u višedecenijskoj karijeri u kojoj prešao put od pomoćnika ekonoma do predsednika jednog od najvećih klubova današnjice. Pravila, poštovanje, korektnost je na svojoj koži najbolje osetio bračni par Mauro Ikardi – Vanda Nara, ali i Romelu Lukaku i Antonio Konte.

Marota će pored predsedničke funkcije zadržati i fotelju generalnog direktora. Štaviše, novi prvi čovek Nerazura nije promenio ni kancelariju, ostao je u svojoj, gde sedi već šest godina. Neće se mnogo promeniti ni u operativnom smislu. Kao i u vreme Kineza, Marota će imati autonomiju za poslove do 20.000.000 evra, za sve ostele čija vrednost prelazi pomenutu granicu biće potrebno zeleno svetlo predstavnika američkog fonda Oaktree u Upravnom odboru Intera.

Ugovor Maroti ističe 2027. godine, ali po svemu sudeći nema nameru da ispuni obećenje od pre par godina da će kada napuni 70 godina da se posveti mladim naraštajima i školama fudbala. Predsednička funkcija operativno ne donosi mnogo Maroti, ne dodaje nijedno novo ovlašćenje koje nije imao kao generlani direktor, ali znači mnogo, ne samo simbolično. Reč je o priznanju koje mnogi zaslužni ljudi ne dobiju nikada, a Maroti je stiglo u pravo vreme, za njega i Inter, za novi ciklus i ostvarenje jedinog još uvek nedosanjanog sna: osvajanje Lige šampiona.

Sličnost prezimena između najuspešnije familije na vrhu Intera, Anđela i Masima Moratija, navodi na brojne aluzije. Dvojica Moratija su jedini podigli od predsednika pehar sa velikim ušima, Anđelo je čekao devet godina da osvoji Kup evropskih šampiona, Masimo 15. Koliko će trebati Maroti?