Golovi i pobede u nadoknadi nisu slučajnost, već Vošina specijalnost

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Utakmicu zbog koje vredi doći na stadion i na kojoj mogu da pozavide i mnogo jače lige od našeg šampionata priredili su novosadskoj publici Vojvodina i TSC, gde je u ludom finišu derbija novosadski tim stigao do pobede (3:2). Vošin kapital od dva gola prednosti iz prvog poluvremena istopila je ekipa iz Bačke Topole i vratila se potpuno u susret, ali za razliku od recimo mečeva protiv Javora u Ivanjici ili Železničara u Novom Sadu, kada su Novosađani ostajali bеz goriva, ovog puta uspeli su da se podignu poput feniksa i u samom finišu velikom rivalu zadaju ključni udarac. Taj nokaut potpisao je Njegoš Petrović 20 sekundi pre isteka petominutne nadoknade vremena. Neki će reći "sreća", ali ima i ona rečenica da sreća prati hrabre. Drugi će kazati "slučajnost", ali se ovo Vojvodini dešava previše često da bi bilo slučajno.

Тi momenti slavlja u poslednjim sekundama susreta su svojevrstan "deža vi" meča protiv Voždovca, kada je Lazar Jovanović u 96. minutu doneo pobedu na "Karađorđu" (2:1), posle kojeg su stvari krenule uzlaznom putanjom. Od tog momenta Stara dama se uspravila i krenula da gazi sve pred sobom. Pali su redom IMT, Novi Pazar, Radnik, Železničar, sada i TSC.

A takođe i na nekim od tih mečeva Vojvodina je postizala pobedonosni gol u samom finišu meča. Tako je bilo protiv Novog Pazara (1:0) kada je takođe titulu heroja poneo Njegoš Petrović (postigao gol u 85. minutu), koji kako vreme odmiče igra sve bolje i dokazuje da je veliko pojačanje za Novosađane. Voša je i protiv IMT-a postigla gol u nadoknadi vremena, on nije bio odlučujući, ali svakako veoma važan da se overi pobeda (3:1). Novosađani kao retko koja ekipa crpe snagu i u poslednjim momentima umeju da slome protivnike, te samim tim slave najslađe pobede. Bilo bi sigurno lakše Vošinim pristalicama da se stvari reše mnogo ranije, ali ovako je slađe, uz mnogo više adrenalina i pravu erupciju oduševljenja. Pa ni u pokrajinskom derbiju protiv TSC-a nije moglo drugačije. Jeste Zadi Seri u 70. minutu pogodio za 3:1, ali VAR je poništio gol zbog faula. Bogovi fudbala imali su drugačiji plan – da se tri boda i prva pobeda nad timom iz Bačke Topole slavi u dubokoj nadoknadi vremena, u neverovatnoj završnici.

A to je sve posledica jakog karaktera, pa je i trener Vojvodine novi uspeh svog tima pripisao upravo snažnom mentalitetu svojih izabranika.

"Čestitam igračima na pobedi. Nisu bili toliko sveži kao u nekim prethodnim mečevima. Imali smo mnogo problema u defanzivi u prvom poluvremenu. Jesmo dali dva gola, ali nismo bili na nivou prethodnih mečeva. U drugom poluvremenu smo promenili neke stvari. Primili smo dva gola posle naših izgubljenih lopti, ali iako nismo bili na svom nivou, pobedili smo utakmicu na karakter", rekao je Božidar Bandović posle meča.

Njegoš je gazda na Karađorđu! Voša u pokrajinskom trileru srušila TSC i četvrta je pred plej-of

Parovi plej-ofa: Zvezda ide u Novi Sad, Lučane i Kruševac, Radnički sutra mora na pobedu

"Naša pesma sad se čuje, sve odjekuje, naša Voša gazi redom, sve pobeđuje" i dobro poznato "Pazi, Voša gazi!" skandirali su navijači Vojvodine, a fudbaleri su te stihove i reči pretočili u dela. Onoliko koliko su svoje verne pristalice dovodili do ivice nerava na početku prolećnog dela sezone (imali tri remija i poraz), toliko su im sada vratili kvalitetnim izadnjima i što je najvažnije – pobedama. Ovo je bio šesti trijumf čete Božidara Bandovića na poslednjih sedam mečeva u prvenstvu, a tu je i prolaz u polufinale Kupa Srbije nakon eliminacije Čukaričkog na penale. Novosadski superligaš se može pohvaliti i time da je jedini ove sezone uspeo da dva puta tuče aktuelnog vicešampiona TSC, zabeleživši prvu pobedu nad timom iz Bačke Topole na svom stadionu, nakon tri poraza i jednog remija.

Ponavljao je Božidar Bandović, u momentima kada nije išlo njegovim izabranicima i kada mu se tresla klupa, da im je neophodan samo jedan trijumf kako bi proigrali. Možda jeste zvučalo kao fraza, ali ispostavilo se kao istinito, jer od te pobede nad Voždovcem Stara dama je upalila motore i napravila strašan niz, najbolji u poslednje četiri sezone.

Timski uspeh prati i rast forme pojedinaca, a u svakoj liniji tima je evidentan napredak: raspucao se mladi Mihailo Ivanović, a u napadačkom arsenalu su još Aleksa Vukanović (jedan od najboljih tokom cele sezone), Andrija Radulović (pogodio Njegoša u trepavicu), razigrani Zadi Seri (upisao asistenciju), te u poslednje vreme raspoloženi Norman Kembel (strelac drugog gola protiv TSC-a). Sve bolje partije pruža i Vukan Savićević (imao nekolilo kvalitetnih dodavanja i ideja), Njegoš Petrović blista i, iako mu nije primarni zadatak da postiže golove, sakupio je već tri. Kapiten Dejan Zukić, kao dete kluba, zreo je da nosi traku oko ruke (pogodio majstorski iz slobodnog udarca). Stub odbrane je štoperski tandem Seid Korać – Đorđe Crnomarković (korektno ga je odmenio Igor Jeličić), na desnom beku zadacima odgovaraju Milan Lazarević i Marko Bjeković. A mogu se Lale pohvaliti i sa dvojicom vrlo kvalitetnih čuvara mreže, Lazarom Carevićem (trenutno prvi izbor) i Draganom Rosićem. Čini se da su kockice lepo posložene, ali da ima prostora i za napredak.

Vojvodina sa četvrtog mesta ide u plej-of i pred ključne bitke ima dobar psihološki momenat na svojoj strani, a za sedam dana ponovo će Lale odmeriti snage sa TSC-om u Bačkoj Topoli. Rukovodstvo novosadske Stare dame postavilo je cilj na početku sezone da budu bar trećeplasirani, što je realno jako teško dostižno (na minus 10 su u odnosu na TSC), ali ono što može i mora da raduje navijače jeste trenutni pristup i rezultati. Deluje da ovaj tim trenutno ne zna za limite i da je TSC-u pokazao da su sazreli da ih preskoče na tabeli, ako ne ove, onda svakako naredne sezone.

Staru damu tek sada očekuju pravi ispiti, jer im slede najvažnije borbe protiv najjačih ekipa, s jasnim ciljem da se zauzme četvrto mesto i izbori Evropa. Naravno, uz ambiciju da se osvoji i trofej Kupa i preko tog fronta dosanja duga evropska jesen.