I da Isus siđe dole, oni bi ga napali! Srpska desetka Filip Đuričić priča nam o ludom Sasuolu i lepom fudbalu

Složićete se da je Atalanta "nezvanični šampion Evrope među ljubiteljima dobrog fudbala“. To je ekipa koja je najviše oduševila od nastavke sezone i u čijem se fudbalu više uživa nego u Realovom, Liverpulovom ili Bajernovom. Da ne i pominjemo ostale italijanske klubove. Pomalo nepravedno u senci te lude Atalante ostaje još jedan italijanski tim koji igra frenetičan fudbal i koji vredi gledati. Ko je ovog proleća izdvojio dva sata da pogleda utakmicu Sasuola, nije se pokajao i obećao je da će opet.

Sasuolo je "Mala Atalanta“.

Simpatični momci u zeleno-crnim dresovima su pre nekoliko godina prvi put ušli u Seriju A i od tada su njen nezaobilazan začin. Prijatnog fudbalskog ukusa i mirisa. Imali su sezone u kojima su oduševljavali, imali su i one u kojima su razočarali. Ali čini se da nikada nisu igrali ovako lep i romantičan fudbal. Čak ni kada su izborili istorijski plasman u Evropu.

Hajde da se još jednom podsetimo šta su uradili otkako se sezona nastaviila. Izgubili su prvo od Atalante 1:4, a od tada su odigrali tri puta po 3:3 protiv Intera, Juventusa i neugodne Verone, pobedili Lacio u Rimu, razbili Fjorentinu u gostima, pobedili opasnu Mihinu Bolonju u gostima i deklasirali Leće. Četiri pobede, tri remija, jedan poraz i luda gol-razlika 21:18. To je 39 golova na sedam utakmica. I kako da vam ne budu zanimljivi mečevi Sasuola?

Poslednju predstavu za uživanje su pružili protiv Juventusa. Bilo je 3:3 na kraju, ali je Ščensni spasao Juve poraza. Bio je to i poslednji dokaz svima da je Sasuolo letnji hit u kojem treba uživati. Makar dok traje.

U toj seriji Sasuolovih vatrometa se istakao i srpski ofanzivac Filip Đuričić. Počeo je skoro svaki od tih zanimljivih mečeva, upisao dve asistencije protiv Fjorentine, jednu protiv Intera, dao gol Juventusu koji je najavio preokret sa 0:2 na 3:2. Ozbiljan je faktor u lepršavoj igri Neroverda. Čini nam se da bolji fudbal nije igrao od vremena kada ga je trenirao Marko van Basten u Herenvenu i kada su mu Holanđani zalepili etiketu "Balkanski Krojf".

"Dobro je bilo protiv Juventusa. Izašli smo napadački i otvoreno. Uostalom, takvi smo protiv koga god da igramo. Drago mi je zbog gola, sada imam recku protiv svih veliki klubova u Italiji osim Napolija. A uskoro igramo i sa njima, tako da...", priča nam Đuričić o ludom meču protiv Juventusa.

(©Reuters)

Ne dešava se baš često da se neko vrati i preokrene kada mu Juve spakuje dva komada za desetak minuta.

"Spremali smo utakmicu da idemo na pobedu i onda šok. Primiš dva gola i sve je drugačije. Ne znam ko bi se izvadio iz toga, ali nismo odustajali. Krivo mi je što smo primili dva gola iz kornera. Nije sramota primiti dva gola od Juventusa, oni su bolji tim i imaju bolje igrače. Ali ne smemo baš da ih primamo iz kornera. To je nešto što se brani. To su naše greške".

Razgovor nas dalje vodi u objašnjavanje Sasuolovog fenomena i fudbala pred kojim Italija skida kapu.

"Stvarno igramo dobro i lepo. Sve ide kako treba. Protiv svih rivala izlazimo sa istim stavom, nemamo strah, nemamo komplekse. Nadam se da ljudi uživaju u našem fudbalu. Igrali smo i ranije ovako, ali nisu nas pratili rezultati. Bili smo zanimljivi za gledanje, ali često to nismo umeli da materijalizujemo. Sad je sve došlo na naplatu".

Neizbežna su poređenja sa Atalantom koja igra fudbal "za prste da poližeš".

"Ma oni su neverovatni. Ubeđen sam da će da daju 100 golova do kraja sezone. Neki dan su protiv Breše izveli tim sa osmoricom novih igrača, neki momci su čak i debitovali, ali igra je ostala ista. Prelila se ta pozitivna energija na svakog igrača, mentalitet ekipe je takav, puni su samopouzdanja i igraju sjajno. Kada su jesenas primili četiri gola u Zagrebu od Dinama, mnogima je delovalo da to neće moći tako kako su oni zamislili. I ja sam tada mislio da nisu ovo što jesu. Ali oni su i protiv Sitija u Mančesteru izašli da igraju, napadaju i da jure pobedu. Prime gol i nije im žao. Nastavljaju da igraju na svoj način. Mi igramo napadački, ali na drugačiji način od Atalante. Više smo okrenuti ka posedu lopte i pasu, dok su oni okrenuti jačoj igri po vertikali, napadaju direktnije i zato daju veliki broj golova. Uveren sam da mogu da iznenade i u Ligi šampiona. PSŽ nije dugo igrao, van je forme, a Atalanta kipti od samopouzdanja. Atalanta mi je veći favorit u Ligi šampiona od Juventusa".

Kad smo već kod Juventusa, video si kako to izgleda na terenu. Nije ovo Juve na kakav smo navikli.

"Baš smo pričali sa golmanom Ščensnim posle utakmice i čovek nam kaže da mu se ranije dešavalo da primi 10 golova za pola sezone, a sad za tri utakmice. Njima se to ne dešava, oni nisu navikli na to. Doduše, bio im je i takav raspored da su igrali protiv Atalante i nas. Sad im dolazi Lacio i voleo bih da pobedi i da se makar malo malo borba za skudeto zakuva ako je moguće. Mada mislim da je tu sve rešeno. Iskreno, meni je svejedno ko će biti prvak, ali neka bude makar malo zanimljivije. Juventus je podrazumevao skudeto uoči sezone, najjači su, ali mislim da im je Liga šampiona krajnji cilj. Tu ih već ne vidim kao favorite. Možda će da prođu Lion, ali ne verujem da će da osvoje".

Ipak, nije slučajno što je Juve pokušao sa Sarijem da postane ekipa koja igra atraktivan fudbal. Nije slučajno što su Atalanta i Sasuolo hit. Vremena kada se u Seriji A igrao katenaćo su prošla.

"To je bilo pre 10 godina kada je Inter sa Murinjom osvojio tripletu. Od tada se fudbal u Italiji postepeno menjao. Svi znamo kakva je italijanska liga i koliko se tu pažnje poklanja taktici. To je i dalje na snazi, ali se igra atraktivnije i na gol više. Lacio je do korone igrao ofanzivno i lepo, a onda su se posle lokdauna ugasili. Atalanta i mi smo najbolji primer da može lep fudbal i rezultati. Pokušava i Juve. Zato su doveli Sarija. Ali njihovoj ekipi je prosto urezano u DNK da ih zanima samo pobeda, da nije bitno na koji način dolaze do nje, kako to izgleda ’na oko’ i šta navijači misle o tome. Važno je da se pobeđuje".

Juventus je hteo da u Sariju dobije ono što je Atalanta dobila sa Gasperinijem. Znači, ključ za ofanzivan fudbal je ipak da imaš trenera koji tako razimšlja i tako vidi stvari. Kod vas je to Roberto De Zerbi, jedan od ’prijatelja fudbala’ na Apeninima koji neguje ofanzivan fudbal. Na jednom stručnom panelu pre godinu i kusur dana, Pep Gvardiola je držao predavanje sa još dva velika italijanska uma Arigom Sakijem i Karlom Anćelotijem. Tom prilikom su ga pitali da prokomentariše da li je italijanski fudbal i dalje defanzivan kao u vreme kada je on igrao u Breši i Romi, a odgovorio je: "Pogledajte de Zerbijev Sasuolo. Oni su najbolji dokaz da se fudbal menja i da dolaze drugi trendovi".

"De Zerbi ulazi u svaku utamicu da pobedi. Kako često voli da kaže u svlačionici: ’Može i Isus da siđe na teren protiv nas, idemo na pobedu’. Imam sreću što sam upoznao takvog trenera. Kada me je pozvao u Benevento pre dve i po godine, nisam bio siguran. Ekipa je praktično već ispala, ali odlučio sam da odem. Dobro smo igrali i da smo imali malo više vremena, možda bismo uspeli da ostanemo. Prva sezona kod De Zerbija u Sasuolu je meni i ostalima bila ’toplo-hladno’ jer smo se svi privikavali, ali sada je sve leglo“.

(©AFP)

De Zerbi te je doveo u Benevento, zvao te u Sasuolo, očigledno da ima nešto što posebno ceni kod tebe. Našao ti je pravu ulogu u timu i sada kao "desetka" u formaciji 4-3-1-2 igraš fudbal kao nekada u Herenvenu.

"Bio je sličan tip igrača kao ja i našao je šta mi odgovara. Prošle sezone sam igrao i po levom krilu, u špicu, ali ove sezone smo promenili. U Herenvenu i Anderlehtu sam ranije igrao ovo i dobro sam igrao. Generalno su me treneri stalno gurali da igram drugog špica što ipak nije moja pozicija jer fizički nisam taj tip igrača. Sada sam se pronašao, mogu da igram i u rombu, u 4-2-3-1, čak ponekad i u 3-5-2. Imam jako dobre napadače ispred sebe i leži mi ova uloga. Popravio sam i statistiku što je u Italiji ipak bitno. Pet golova i šest asistencija na dvadesetak utakmica nije loš bilans".  

Kada si već pomenuo napadače ispred tebe, njih dvojica su posebne priče i miljenici ljubitelja fudbala na Apeninima.

Domeniko Berardi je simbol Sasuola otkako su se pojavili u Seriji A. Bio je tada najtalentovaniji italijanski napadač, tražili su ga Juve, Inter, Milan, Roma, usledile su povrede i sada je opet u životnoj formi. Raste u legendu kluba i čini se da ga nikad nisu prometeile te priče što nije prešao u veliki klub.

"Kad pričamo sa njim, vidimo koliko mu je lepo ovde. Mogao je da pređe u mnogo veći klub, ali nije bio spreman da sedi na klupi. Znao je da mu neće biti zagarantovano mesto u nekom većem klubu i nije bio psihički spreman na to. Po meni je to jako korektno i pošteno sa njegove strane. Ovde je kapiten i najbolji strelac u istoriji kluba iako ona nije velika. Uživa u tom statusu. Krivo mi je samo zbog reprezentacije koju zaslužuje, a nije redovan u njoj. Bernardeski i Kjeza nisu bolji igrači od njega, ali su u prednosti zbog klubova u kojima se nalaze".  

Drugi deo tandema je Frančesko "Ćićo" Kaputo, miljenik svakog poštenog ljubitelja fudbala na Čizmi. Teško je nama u Srbiji objasniti njegovu popularnost među običnim ljudima i koliko ga oni vole.

"Ćićo je stara škola... Da se pojavio deset godina ranije, davao bi 30 golova po sezoni. Ipak, ima 33 godine, ali je pravi stari italijanski špic. On i Kvaljarela. To je ta škola. Super je tip, pravi svoje pivo i proslavlja golove simulacijom ispijanja piva. Opšte je prihvaćen u narodu, a ljudi uvek vole napadače. Ćićo je specifičan lik, do 30. godine je igrao u nižim ligama, ljudi nisu znali za njega, a onda je eksplodirao. On vam je onaj klasičan tip sa malog fudbala. Kapira ta rešenja na malom prostoru, brzo razmišlja, dupli pas, povratna, peta... Meni je milina da igram sa njim. Pronašli smo se."

(©Reuters)

Nismo ga pitali, ali Đuričić samoincijativno pominje još jedno ime. Žeremi Boga. Momak koji je došao iz Čelsija na pozajmicu i za dve godine eksplodirao pa danas vredi nekoliko puta više.

"Levo krilo, totalno kontra od nas, neverovatan u igri ’jedan na jedan’. Kada ima dan, verujte mi da je najbolji dribler u Seriji A. Ma, igrač za Barselonu. Ljudi ovde govore da je Daglas Kosta najbolji dribler u ligi, ali po menji je to Boga. Kosta ide uvek u istu stranu, a ovaj je totalno nepredvidiv. Još je mlađi i brži. Mnogo nezgodan igrač. Šteta samo što ne ume često da odigra loptu. U principu se slabo dodaje. Nema tu viziju i pregled igre. Kao većina krila, generalno".

Malo je ekipa u Seriji A koji imaju napadački triling sa dvocifrenim golgeterskim učinkom. Kaputo je dao 17, Berardi 13, Boga 11 golova. Zajedno imaju i 16 asistencija. Veći klubovi su odavno bacili oko na njih. Da li će Sasuolo uspeti da ih zadrži?

"Klub radi u tom smeru. Mora mnogo toga da se poklopi jer je ova korona sve poremetila. Ekipa se poznaje, tri godine je sa jednim trenerom i vlada prava familijarna atmosfera".

Šteta što kasnije niste upalili jer bi se borili za Evropu.

"Ovo nam je dobar posao za narednu sezonu. Napred smo jako ofanzzivni, imamo kvalitet, a stabiliovali smo se i pozadi. Možemo da napadnemo nešto više. Mi smo i uoči nastavka ove sezone planirali da prestignemo Milan i boimo se za Evropu. Očekivali smo da oni kiksnu, ali... Iskreno, nismo pretpostavljali da će i oni ovako dobro da igraju s obzirom u kakvom su stanju bili i šta im se dešavalo. Imali su u rasporedu Juve, Lacio, Romu, Napoli i uzeli su 10 bodova. Ipak je to veliki klub".

Da li je moguće da je to sve Ibrahimovićev uticaj, pa da se Milan zbog njega ovako popravio u nastavku sezone?

"Moguće je. Imaju veliki broj mladih igrača koji gledaju u njega kao u boga. Mogu ljudi da pričaju šta hoće i kako se on navodno ne trudi, ali je očigledno da je uveo red u ekipu i da se zna šta ko šta radi. Bitno je da je tu i sve je drugačije kada je on na terenu".  

Plasman u Evropu bi za Sasuolo ove sezone imao i mnogo simbolike. Valja podsetiti da je klub u toku sezone ostao bez gazde Đorđa Skvincija koji je preminuo. Reč je o čoveku koji je praktično napravio ovaj klub iz temelja. Skvinci je bio ugledni biznismen, gospodin starog kova i zaljubljenik u fudbal. Bio je veliki navijač Milana i često se pominjalo da bi mogao da preuzme klub od Berluskonija, ali se to nije desilo jer je imao viziju o pravljenju svog Sasuola. Zahvaljujući njemu, Sasuolo je klub koji odskače od velikog broja malih klubova u Italiji. Klub u kojem se zna red, plan i koji je zdrava sredina za razliku od nekih koji imaju tradiciju poput Sampdorije, Đenove, pa i Fiorentine, ali su uvek u nekom haosu i nestabilnosti.

"Predsednik je razvio ovaj sistem u Sasuolu koji funkcioniše bez greške i posle njegovog odlaska. Posle nekoliko meseci je umrla i njegova supruga, pa je klub ostao u vlasništvu ćerke i sina, ali je nastavio isto da funkcioniše jer je postavljen zdrav sistem. Sasuolo je jedan od najbolje organizovanih klubova u Italiji. Jedan od retkih u kojem plate ne kasne ni dan, u kojem je sve na vreme i u kojem su sjajni uslovi za rad. Bio sam u Sampdoriji i znam o čemu pričam. Dobar deo italijanskih klubova više voli da dovede igrača za 3.000.000 evra godišnje, a ne želi da uloži u dva pomoćna terena koja koštaju po pola miliona evra. U Sasuolu je obrnuto. Mi svi živimo u Modeni, treniramo u Sasuolu, igramo utakmice u Ređo Emiliji i sve funkcioniše besprekorno".

Kakvi su tvoji dalji planovi?

"Ima ovde ugovor još dve godine i videćemo šta će se dešavati. Znate da se u fudbalu nikad ne zna šta nosi sutra. Voleo bih da u narednoj sezoni napravimo iskorak".  

(©AFP)

Kako ste preživeli koronu. Izgleda da mi u Srbiji tek sada preživljavamo ono što je Italija preživela u martu.

"Sada je dobro, ali nije bilo lako. Italijani su nacija sličnog mentaliteta našem. Nisu baš odgovorni, vole da izlaze, da se druže i da jednostavno uživaju u životu. Ali su u jednom trenutku shvatili ozbiljnost situacije, pridržavali se mera i saveta i sada imaju stotinak zaraženih na dnevnom nivou. Kad muka natera, mora tako".  

Na kraju, da te pitamo i za reprezentaciju. Selektor Ljubiša Tumbaković te se setio prošle jeseni i pozvao te. Doduše, nisi imao bitnu ulogu kao nekad kod Siniše Mihajlovića, ali si se makar vratio na spisak posle tri godine. Nadaš li se novom pozivu kad dođe vreme za reprezentativne akcije?

"Pre svega želim da reprezentacija igra najbolje što može i da se plasiramo na to Evropsko prvenstvo. Naravno da bih voleo opet da dobijem šansu. Kod Mihe sam bio mlad, tada smo imali lošu situaciju sa napadačima i igrao sam u špicu. Dešavalo mi se to i kasnije. Kad ne znaju koga će, ’Hajde ti u špic, možeš, umeš fudbala, da pokriješ...’. A reprezentaciju ne možeš da odbiješ i skačeš na glavu kad ti se kaže. Spreman sam šta god se bude tražilo od mene. Samo da nastavim sa dobrim igrama u Sasuolu". 

A mi bismo dodali, samo da Sasuolo nastavi sa lepim igrama i da možemo da gledamo dobar fudbal. Prijatno je za oko. I lepo je videti Filipa Đuričića ima slobodu da igra fudbal kakav ume.