Interov sunovrat iz sasvim drugog ugla: Plusevi i minusi Federika Dimarka

Išlo je to svojim tokom sve do današnjih dana, kada su, pre svega pod uticajem Pepa Gvardiole, pojedini treneri skloni da ga imitiraju, iako rade u sasvim drugačijim finansijskim i infrastrukturnim okolnostima, bekove pretvorili u alternativne defanzivne vezne fudbalere, čijim ulascima u sredinu u fazi napada pokušavaju da steknu prednost u pojedinim koridorima u odnosu na rivala.

U međuvremenu, sve češćim korišćenjem formacije sa trojicom štopera, pojavila se pozcija vingbekova, fudbalera koji pokrivaju kompletnu jednu stranu terena, s tim da su to najčešće igrači izraženijih ofanzivnih karakteristika, koji imaju taj luksuz da im leđa obezbeđuje jedan odbrambeni specijalista više u odnosu na raniji sistem, pa im se po koji defanzivni propust i može progledati kroz prste.

(Postoji čitava jedna teorija o baš takvom učinku Filipa Kostića u reprezentaciji Srbije u selektorskom mandatu Dragana Stojkovića i teza na granici malicioznosti o preklapanju transformacije odbrane Orlova u granitnu sa prestankom igranja fudbalera Fenerbahčea za nacionalni tim - ali, to je neka druga tema).

Inter pod komandom Simonea Inzagija poslednjih nekoliko sezona sinonim je za perfekciju u formaciji 3-5-2. Između ostalog, ponajviše baš zbog uigranosti štoperske trojke i polivalentne uloge vingbekova, posebno po levoj strani, gde je Federiko Dimarko sebe izdigao do reputacije jednog od najboljih na svetu na toj poziciji.

Pre dve takmičarske godine bio je jedna od ključnih karika na putu do finala Lige šampiona, prethodne do osvajanja titule prvaka Italije, ove, po brojevima, igra možda i sezonu života. Na 40 nastupa u četiri klupska takmičenja za tim iz Milana postigao je četiri gola i zabeležio 11 asistencija. U konkurenciji klasičnih bekova ili vingbekova koji igraju na ovom nivou vrhunskog fudbala (klubovi iz liga petice), trenutno su u dodavanjima za golove produktivniji samo Ašraf Hakimi (14), Aleks Grimaldo (12) i Žonatan Klaus (12).

Pogoci koje je postigao ili za koje je asistirao ove sezone u Seriji A, Interu su direktno doneli 10 bodova! U reprezentaciji Italije, jesenas, u grupnoj fazi „A“ divizije Lige nacija, od šest utakmica protiv Francuske, Belgije i Izraela, samo na jednoj nije direktno učestvovao u postizanju gol(ov)a svog tima, bilo kao strelac ili asistent! 

E sad, njegovih otisaka ima sa obe strane medalje, a na naličju stoji značajno tanji defanzivni repertoar, što i nije neka tajna, posebno za njegove trenere. To smo mogli da vidimo, recimo, na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, kada je Lučano Spaleti tokom turnira promenio formaciju na onu sa četvoricom u poslednjoj liniji, a Dimarko, posledično, izgubio mesto u startnoj postavi. Jer, nije ni približno dobar bek, koliko je izuzetan kao vingbek. Čak i nedavno u Minhenu, u prvom meču četvtfinala Lige šampiona, u kojoj su Nerazuri ostvarili pobedu nad Bajernom (2:1), ispostaviće se ključnu za prolaz u polufinale, Inzagi je Dimarka ostavio na klupi, a šansu pružio defanzivno potkovanijem Karlosu Augustu (koji će asistirati Frateziju za pobedonosni gol).

Inter je u strmoglavom padu. Mogao je ove sezone do čak četiri trofeja, ne bi bilo iznenađenje da ostane bez ijednog. Najmanje važan, pehar Superkupa, izgubio je još početkom januara od gradskog rivala, golom u sudijskoj nadoknadi, a samo u poslednjih nedelju dana nanizao je tri poraza (u prethodne dve godine nije imao ni dva vezana), ostao bez plasman u finale domaćeg kupa, prepustio Napoliju čelnu poziciju u Seriji A, a zajednički imenitelj - ili makar jedan od njih – ovih kikseva bili su primljeni golovi koji idu na dušu (anti)junaka ove priče.

Čin prvi: revanš četvrtfinala protiv Bajerna. Rezultat 0:0, u toku je 52. minut, lopta na nekih dvanaest metara iskosa od gola stiže do Harija Kejna, čuva ga Dimarko – okreće mu leđa, a lopta mu prolazi kroz noge i završava u mreži. Bajern poravnava ukupan skor, ali će na kraju Milanezi ipak izboriti remi i greška italijanskog reprezenativca ostaće bezbolna.

Čin drugi: gostovanje Intera Bolonji u 32. kolu domaćeg šampionata, rezultat ponovo 0:0, s tim što se ušlo već duboko u sudijsku nadoknadu. Kad ne možeš pobediti, makar nemoj izgubiti – kaže stara deviza fudbalskih trenera. Treba izdržati još koji sekund i sačuvati makar bod prednosti u odnosu na Napoli. Miranda izvodi aut, Bisek ne baš najspretnije igra glavom, lopta pada ispred Dimarka i Orsolinija – prvi, koji je uzgred u igru ušao u 64. minutu, ponovo okreće zadnjicu, drugi hvata polumakazice. Strela pravo u srce Interovih tifoza za erupciju oduševljenja na Dal’Ari.

Čin treći: Nerazuri su juče dočekali Romu, pravo na kiks više nisu imali. Akcija gostiju iz 22. minuta, činilo se da Sole nešto petlja na rubu kaznenog prostora, odložio je loptu do Pelegrinija i nastavio kretnju, ali više nije bio predmet Dimarkovog interesovanja. Prošao mu je iza leđa – stoji da je i Bisek mogao da bude koncentrisaniji i pritrči u pomoć, ali on je već imao svog igrača – dočekao da mu se lopta vrati posle karambola i spasa za Zomera nije bilo. Skudeto klizi iz ruku!

Ako bismo baš išli do najsitnijih detalja, mogao bi se Dimarku zameriti i nedostatak agresivnosti prema Himenezu pred centaršut iz kojeg će Luka Jović načeti Inter u revanšu polufinala Kupa Italije prošle srede. Uostalom, sam je nedavno, nakon utakmice sa Napolijem, u kojoj je prelepim golom iz slobodnog udarca baš on doneo Interu veliki bod, priznao da u poslednje vreme nije ni blizu svoje optimalne forme.

Taman posla da je ovo pokušaj da se na leđa jednog vrhunskog fudbalera svali sva krivica za posrtanje tima u poslednjih desetak dana. Ako se bekovi nikad ne stavljaju u prvi plan kod zasluga (videti pod: Žil Kunde, žila kucavica Barselone, junak preksinoćnjeg El Klasika; taj nigde ne uzima, već daje i defanzivno i ofanzivno; mislite li da, posle svega što je uradio u poslednjih godinu dana zaslužuje da bude ravnopravan kandidat za Zlatnu loptu? Hoće li je dobiti? Naravno – nikad!), nema smisla isturati ih ni kod kritika.

Uostalom, napad je taj koji je najpre zakazao – ovo je prvi put još od februara 2012. godine da je Inter doživeo tri vezana poraza bez postignutog gola. Ni Arnautović, ni Taremi, ni Korea ne mogu da zamene baš na pomenute tri utakmice odsutnog Tirama (trebalo bi da se vrati za Barselonu), Lautaro Martinez se muči bez francuskog saigrača, a pitanje je da li bi odbrana protiv Rome uopšte došla u onakvu situaciju kao kod primljenog gola, da su na terenu bili Bastoni i(li) Pavar.   

Ali, eto, Inzagi je juče zamenio Federika Dimarka u 63. minutu i ludo nas zanima hoće li ga staviti u tim prekosutra na Monžuiku, u situaciji u kojoj baš tuda nadire – Lamin Jamal!