INTERVJU – Bojan Šaranov: Menadžerska profesija izumire, neću da kupujem decu od roditelja

Bio je to znak da je Dizelka napravila zaokret. Umesto oslanjanja na istrošene fudbalere dok se probijala u elitni rang, fokus je pomerila na mlade. Promena koncepcije praćena je i promenom organizacije kluba, jer je u intermecu dva ciklusa na poziciju sportskog direktora imenovan Bojan Šaranov, ključni čovek u realizaciji najskupljeg posla u istoriji superligaša na obalama Tamiša i Dunava.

Sve navedeno bio je povod za iscrpan intervju sa nekadašnjim golmanom, spremnim da za Mozzart Sport govori bez rukavica. Direktno, ne ustrčavajući se da pominje ljude, odnose, ali i cifre. Sve što je u našem sportu mistično. Čak i to kako je spojio ulogu menadžera i rukovodeću poziciju u klubu.

Dokazano na primeru Jovana Milosavljevića, koga upravo Šaranov vodi od igračeve 16. godine kad ga je kao agent doveo iz Brodarca u Železničar.
„Transfer u Malme se desio nedavno, ali na njemu smo radili dve godine. Prošle sezone su Jocu hteli Crvena zvezda, Partizan, Spartak, OFK Beograd, ali je Marko Savić, tadašnji trener Železničara, prepoznat kao čovek koji dobro radi sa mladim igračima i rešili smo da ostane. Osim toga, u tom periodu sam doveo Lazara Romanića u Pančevo, pa je i na njegovom primeru Milosavljević odlučio da dođe. U početku je dobijao minute, a kad se prvi put suočio sa krizom prebačen je u Vršac, posle čega smo procenili da bi trebalo da počinje utakmice i očvrsne, jer svaki mlad igrač bi trebalo da prođe drugoligaški filter kako bi dobio spotsku drskost i u „divljem“ okruženju, ne baš taktički kvalitetnom, donosio brzo odluke. Improvizacija je dosta značila Jovanu“, objašnjava Šaranov za naš portal genezu rasta omladinskog reprezentativca Srbije.

Železničar daje makar dva gola u Lučanima, kvota 2,35

Pred kraj minule sezone, Milosavljević je poslednja tri kola šampionata zaigrao za Železničar i klub je shvatio kako bi mogao da predstavlja projekat. Bio je to period kad su čelni ljudi Železničara pozvali Bojana Šaranova da, kako sam ističe, ono što je činio na mikro nivou, a tiče se vođenja karijera Lazara Romanića, Vanje Dragojevića i Jovana Milosavljevića, prenese na makro plan.
„Gro ekipe Železničara činili su momci rođeni 2002, 2003. godine, a ove sezone su bonusi dečaci rođeni posle 1. januara 2004. To ekipa nije imala. Jedino je od njih ostao Joca, rođen 2007. Odradio je dobro pripreme, u prvh šest kola je triput proglašen za igrača utakmice, biran je i u idealni tim kola, na osnovu svih statističkih parametara bio je prvi ofanzivni vezni u ligi, sve do nedavno, kad ga je prestigao Milan Vukotić. U pitanju su dobijeni dueli, progresivni pasovi, uspešni driblinzi, centaršutevi, asistencije, golovi, vazdušni dueli... Svi parametri formiraju indeks igrača. Danas u svakom trenutku ozbiljni klubovi mogu na jedan klik da ga primene preko aplikacije Vajtskaut. Kad je Milosavljević dostigao te rezultate, klubovima koji se ozbiljno bave skautingom, a Malme ima 24 skauta, upalila se lampica da u Srbiji postoji fudbaler od 18 godina, prvi u Srbiji po parametrima koje Šveđane interesuju“.

MALME JE REŠIO DA KUPI MILOSAVLJEVIĆA POSLE 1:7 NA MARAKANI

Jovan Milosavljević protiv Zvezde (FK Železničar)

U dobro posloženom sistemu, Malme ima čoveka koji se bavi samo tržištem Balkana. Procedura je takva da najpre on pogleda sve utakmice fudbalera koji mu je interesantan, potom ih prosledi skautu za Evropu i tek na kraju informacija dolazi do šefa skauting službe. Zatim se pravi izveštaj na osnovu utakmica koje su gledali. Tek onda Šveđani su krenili na lice mesta i uživo posmatrali Milosavljevića u duelima protiv Crvene zvezde, OFK Beograda i Vojvodine, uz prisustvo na meču omladinske reprezentacije protiv Portugala.
„Nama je bilo važno da Jovan ode negde gde ima smisla. Da se ne otisne u sredinu iz koje će se, poput većine srpskih igrača, kroz dve ili tri godine, vratiti u otadžboinu i krenuti ponovo. Prema njihovim rečima, presudna je bila utakmica protiv Zvezde, Železničar je gubio 1:7, bio je 86. minut, Milosavljević nije padao mentalno, nego se vratio na 25 metara od našeg gola, tražio loptu štoperu i krenuo da organizuje napad. Šef njihove skaut službe mi je rekao da su tad odlučili i da je zbog tog detalja otišao kod prvog čoveka kluba i saopštio mu: „Ovo dete je za nas. Ne samo igrački, nego karaktetno“.

Prema rečima Šaranova, bio je Železničar u kontaktu i sa premijerligašem Brentfordom, koji nije mogao odmah da ga dovede zbog kvote propisane u Britaniji i morao bi u prvoj godini bi ga poslali u Španiju, u njihov klub Meridu, trenutno stacioniran u Trećoj ligi. Pančevcima to nije imalo smisla. Protiv Vojvodine su ga gledali ljudi iz Notingem Foresta i Olimpijakosa, iako je zvanina ponuda izostala.
„Nije bio plan da se Jovan Milosavljević proda sad, već u junu, ali se pojavio Malme i ispunio sve što smo tražili. Ubedljivo najviše je hteo Jovana. Pritom, Malme ima ozbiljnu istoriju i kulturu prodaje igrača. To je meni bio znak da je u pitanju prava stvar čim su ga toliko hteli. Naročito u situaciji u kojoj je Malme, još se bori za Evropu, želi novi projekat, sa jednim do dvojicom mladih top igrača kako bi osvežio ekipu za dugorični plan. Rekli su mi: „Mogli bismo da investiramo u četvoricu igrača od po 27, 28, 29 godina, automatski bi nam doneli kvalitet, a izabrali smo rizičniji put, u želji da pokažemo koliko verujemo u ideju i u Milosavljevića“. Kad smo ostali sami sa sobom, poučeni iskustvima odlazaka igrača iz Čukaričkog i Mladosti iz Lučana u Siti grupu, nismo hteli da Milosavljević bude samo broj i da se posle dve godine vrati u Srbiji. Ovako je broj jedan u istoriji Malmea po visini transfera, što njemu, a i klubu nameće obavezu da taj status opravda“.

TRAŽIO SAM 4.000.000 EVRA, ALI JOŠ NEMAMO KULTURU PRODAJE

Talentovani vezista je tako oborio pređašnji rekord Malmea u vlasništvu Seada Hakšabanovića, plaćenog Seltiku ravno 2.000.000 evra.
„Između ostalog, zato smo zvali Veljka Birmančevića koji je ostavio trag u Malmeu, na šta nam je rekao: „Idite i ne razmišljajte. To je pravi put. Meni je dosta značio. Iako sam posle Malmea oldazio išao u jače lige, nikad mi nigde nije bilo kao u Švedskoj“. Tamo je Birma kupio i stan, možda će za početak Milosavljević baš u njemu živeti. Jasno mu da ga očekuje drugačiji fudbal nego ovde, ali Milosavljevića ništa ne može da impresionira. To je crta zbog koje smatram da će napraviti sjajnu karijeru. Mentalno i fizički je spreman, iako nosi na leđima tek najskupljeg pojačanja u klupskoj istorji. Ljudi iz Malmea su bili korektni. Pošto je ugovor na pet godina, rekli su da u prvoj sezoni očekuju da igra onako, u drugoj da bude dobar, u trećoj da bude najbolji igrač lige. Tako bi posle tri godine Malme dobio snagu da traži 15.000.000 evra. Niko mu nije rekao: „Joco, moraš da pustaš kišu“. Njegovi parametri su identični podacima Huga Larsona (prodatog Ajntrahtu) u istom uzrastu. S tim što misle da je Jovan kreativniji, da ima X faktor. Plus, poseduje izražen karakter. Nikola Đurđić i Veljko Birmančević su tamo baš ostavili trag. Hteli su i Mihajla Cvetkovića, želeli su i Miloša Lukvića dok je bio u IMT-u. Iako im je skandinavsko tržište blisko, žele malo balkanskog sportskog bezobrazluka“.

Kako se postiže cena od 2.200.000 evra za igrača kluba za koji sam Bojan Šaranov kaže da nema „kulturu prodaje“, već je tek stvara?
„Na početku sam tražio od njih 4.000.000 evra. Stvarno mislim da bi Joca dostigao tu vrednost. Opet, mali smo klub i kad neko kupuje gleda da li imaš kulturu prodaje, gde su otišli tvoji igrači i da li u novim sredina igraju. Nemamo još snagu da istrajemo na pomenutoj sumi. Na traženih 4.000.000 evra, Šveđani su davali 1.000.000, vremenom se to pomeralo i na kraju se u posao uključio Danijel Anderson, poslednjih deset godina zaštitno lice kluba. Što kao igrač, što kao rukovodilac, 26 godina je u Malmeu. Danijel me je jedno veče pozvao i pitao da li sutradan može da dođe, uz napomenu da deset godina nije poslovno izašao iz Švedske zbog nekog igrača. Sa njim je bio Ola Toivonen, nekadašnji špic, sada u ulozi sportskog direktora, bili su šest sati ovde, tad sam shvatio kolika je njihova želja. Bukvalno je Anderson rekao: „Imamo lošu sezonu, moja glava je na panju, ali u ovoj situaciji biram Milosavljevića pre nego reprezentativca Švedske. Mogu da idem do 2.200.000 evra, jer to mogu da objasnim Upravnom odboru. Ipak ne kupujem igrača Zvezde ili Partizana. Železničar nema kulturu prodaje i ovo je naš maksimum“. Na sve to smo uspeli da izdejstvujemo i deset procenata od naredne prodaje. Ne profita, već cele prodaje“.

Da li je Šaranov veću satisfakciju po okončanju posla osetio kao sportski direktor ili kao menadžer? I odmah da razjasnimo: šta je Bojan Šaranov danas – rukovodilac ili agent?
„Veću satisfakciju sam osetio kao neko ko vodi Jovanovu karijeru, jer naš odnos traje duže nego moje bavljenje agenturom. Naravno da znači i na novom poslu, koji sam letos prihvatio kad sam došao u Železničar na poziciju direktora. Postoji nešto što je bilo i pre toga, dosta ljudi me pita isto što i vi, ali ja se toga ne odričem i ljudi iz kluba su to znali. To su prihvatili“.

Kako su te dve funkcije spojive i kako ljudi sa strane, u sportu i van njega, gledaju na vašu ulogu?
„Brinem o karijerama trojice igrača. U pitanju su Vanja Dragojević, Jovan Milosavljević i Lazar Romanić. To ne krijem i to svi znaju. Naš odnos nije tipičan igrač-menadžer, nego smo stvarno bliski, tesno povezani. Uzeo sam ih kad su deca bili i to je postalo mentorstvo. Čak sam siguran da će pozicija agenta brzo izumreti. Kao što je sad Malme našao Jovana Milosavljevića klikom na računar, tako će klubovi u budućnosti nalaziti igrače. Nećeš kao agent morati da nudiš fudbalera kao što je često bio slučaj, jer se svi ozbiljni klubovi oslanjaju na podatke. Dovoljno je da programu zadaš parametre: „Hoću igrača od 18 do 20 godina, da ima uspešnost pasova unapred od 85%, oko 70% dobijenih vazdušnih duela, da trči toliko i toliko“… Kompjuter ti dostavi opcije. Deci više neće biti potreban menadžer, ali hoće mentor,  koji će im planirati karijeru, ko je prošao sve ono što njih čeka i sposoban je da  pomogne. Tako sam i ja počeo da se bavim poslom agenta, nazovite kako hoćete. Moja uloga je da planiram karijeru mladog igrača i budem mentor u situacijama kad svi dižu ruke od njega. A i kad je dobro, da stišam euforiju. To sam shvatio tek u 30. godini, jer nisam imao nekog ko bi me na sličan način vodio. Ako momci to shvate sa 16, 17 ili 18 godina, imaće daleko veću šansu da uspeju“.

DA BI ŽELEZNIČAR BIO U SREDINI TABELE POTREBNO NAM JE 2.000.000 EVRA GODIŠNJE

Bojan Šaranov (Star sport/Luka Milosavljević)

Kako vi planirate dalju karijeru, odnosno gde sebe vidite prisutnijeg: kao sportskog radnika ili agenta/mentora?
„Definitivno kao sportskog radnika, direktora kluba. U smislu agenture ne planiram da se širim. Ne interesuje me, niti zovem nekoga za bilo koga od njih. Pokušavam da ne funkcionišem kao drugi agenti, jer će ubrzo doći vreme kad će se sve svesti na relacije klub-klub“.

A kako je Bojan Šaranov postao sportski direktor?
„Počelo je tako što sam doveo Lazara Romanića u Železničar. Iako je u tom času imao finansijski unosnije ponude, izabrali smo projekat. Četiri godine pre povratka u Srbiju Romanić je igrao poziciju koja nije njegova, a to je krilni napadač. Ljudi iz Železničara su nam posle plasmana u elitu predočili da ga vide kao centralnog špica. Pričao sam sa tadašnjim trenerom Predragom Roganom, a uslove dogovarao sa predsednikom Zoranom Naunkovićem. Kako je Železničar rastao kao klub, tako je i Lazar kao igrač za godinu i po dana, od prosečnog krila u grčkoj ligi, koga su hteli klubovi poput Čukaričkog i kragujevačkog Radničkog, došao do statusa prvog strelca i kapitena Želje. Izabrao je manji klub, sa skromnijom platom i tad mi se dopao način rada Želenzičara. Ljudi koji vode klub su istovremeno prepoznali moj model rada, uključivanje sportskog psihologa, nutricioniste, analitičara i svega što bi trebalo da prati ozbiljnu sredinu. Tad smo se dogovorili“.

Železničar ne prima gol na gostovanju Mladosti, kvota 3,05

I kolike su sada vaše ingerencije kao sportskog direktora, dokle sežu?
„Sve vezano za sport je moja odgovornost. Postavili smo model u kome postoje šef skaut službe, trener i ja. Svaki igrač je analiziran očima šefa skaut službe, Aleksandra Dubačkića, zatim ga pogleda trener Radomir Koković i na kraju dođe do mene. Praksa je pokazala da bi sva trojica trebalo da se saglasimo pre nego što dovedemo nekog fudbalera, iako na kraju ja sečem“.

Kome ste odgovorni? Da li nekom polažete račune u načinu rada?
„Hijerarhisjki, iznad mene je predsednik kluba, Zoran Naunković. Nigde sportski direktor ne vodi sam politiku kluba. Moj je sportski deo. A ako me pitate za transfere, moram da pomenem da je i pre mog imenovanja Železničar imao fine prodaje, poput Mitrovića za 900.000 evra, Romanića za 660.000, Ezea oko 300.000. I sad Milosavljević sa 2.200.00 evra.

A koliko novca godišnje mora Železničar da „namakne“ transferima kako bi mogao da živi normalno, jer nema druge stabilne izvore prihoda?
„Da bismo dugoročno preživeli, moramo da napravimo samoodrživ sistem. To znači – da proizvodimo igrače i prodajemo ih. Što se tiče budžeta, zavisi šta želiš. Ako hoćemo mesto u sredini tabele, što bi za početak bio prirodni cilj, potrebno je oko 2.000.000 evra po sezoni. Imamo sponzorstvo grada, ali moramo da popunimo budžet transferima u vrednosti od 35 do 40 odsto od ukupnog budžeta. Naravno da zbog toga osećam pritisak, jer moraš da daješ šansu mladima, proizvodiš i plasiraš talente, a istovremeno beležiš dobre rezultate, pošto se u fudbalu sve gleda kroz njih“.

Šta je realan cilj Železničara za sezonu koja je otprilike na trećini i polako se možda grupišu timovi koji bi napali plej-of i Evropu?
„Posle poslova odrađenih u letnjem prelaznom roku, imamo ekipu koja kvalitetom može da bude u prvih osam i dugoročno donese ozbiljan prihod klubu. Mahom mislim na igrače koji su angažovani besplatno, a mogu da donesu ozbiljan novac od transfera. Naš cilj ove godine je mesto u plej-ofu i afirmacija mladih. Mi u Srbiji nemamo zagarantovan budžet. Voleo bih da je drugačije, ali nije. Verujem da ćemo jednog dana do tog nivoa doći, jer smo sad razvojna liga, a moramo da budemo liga koja prodaje igrače“.

Šta konkretno, osim navedenog, radi sportski direktor?
„Nedavno sam se sreo sa Lukasom Biljom, nekadašnjim saigračem iz Karagumruka, koji se sad školuje za sportskog direktora. Naša uloga nije samo da dovedemo i(li) prodamo igrača, nego da ih edukujemo, prepoznamo kako se ponašaju, da li su poleteli ili nisu, kako im pomoći...“

Imamo primere u Italiji i Španiji da su direktori, možda, važniji od trenera, jer kreiraju tim. Kako je bilo kad ste vi branili, a kako je sad?
„Uloga sportskog direktora je bila nikakva dok sam igrao fudbal. Uglavnom nisam ni znao ko je sportski direktor, ni koja je njegova misija. Kod nas bi trebalo da se pokrenu kursevi ili otvore škole za tu funkciju. Ovako, neko te pozove i tu si. Nažalost, kod nas nema, u Italiji je drugačije. Voleo bih da tako nešto ima i u Srbiji. Opet, igrao sam 15 godina u inostranstvu, upoznao mnogo igrača koji su kasnije postali funkcioneri u to mi pomaže da se edukujem. Za mene je sportski direktor centralna figura kluba, jer on mora da seče“.

Gde je tu trener i ko je centralna figura, što rekoste maločas, lice kluba? Da li se i koliko mešate treneru u posao, na kom nivou razgovarate?
„Moja je sreća što sam Radomira Kokovića zatekao u Pančevu i što sam bio pitan kad su ga čelnici Želje dovodili. Izuzetno ga cenim i presećan sam što imamo vrhunsku komunikaciju. Ne čujemo se svaki dan, jer čovek mora da ima slobodu i odgovornost da bi ispunio potencijal. Naravno da komuniciramo, savetujemo se, ali ekipu koja će igrati saznam 45 minuta pre početka meča“.

E, sad, potrebno je objasniti treneru da klub živi od transfera i da možda nekad neki igrač mora da bude starter zarad potencijalne prodaje. A sa druge strane se gledaju rezultati.
„Ovo je i dalje sveže za obojicu, jer smo tek četiri, pet meseci zajedno. Na početku smo se dogovorili da stvorimo model kome ćemo imati projekte u projektu, pet ili šest igrača na koje se posebno obraća pažnja. Njima se stvarno daje ekstra prostor, ali se od njih mnogo i traži. I svako od njih zna da mora da se izbori da bi igrao. Na, primer, kad je Malme dolazio, Radomir Koković nije ni znao da su Šveđani na tribinama, već je saznao na sastanku kad je došao da pokaže ekipu. U suštini, prisutan sam cele nedelje, gledam treninge, utakmice, komuniciram sa trenerom, ali ne kažem mu ko bi trebalo da igra. Da je možda bilo potrebe u toj situaciji, verovatno bih iskomunicirao sa trenerom, ali - nije. Uostalom, trener je menjao Jovana na tim utakmicama. Prioritet su ekipa i njen rezultat, ali moramo da imamo i mlade igrače koji uspevaju da se izbore”.

ŽELIM DA BUDEMO TREĆI ILI ČETVRTI KLUB SRBIJE

Bojan Šaranov (Star sport/Luka Milosavljević)

Šaranov je mlad (37 godina), ima i mladog trenera (Radomir Koković, 41) i deluje da dobro sarađuju. Prošle sezone nam je liga bila najgora u Evropi po proseku smenjenih trenera. Ali, nismo videli smene direktora ili funkcionera. Do koga je?
“To je tragedija. Zbog svih tih stvari i nemamo trenera u “ligama petice”. Baš je loša edukacija trenera. Godinama se vrti 70 odsto istih trenera. Pitanje je i koliko ti treneri imaju slobodu u radu. Treće pitanje je koliko mi imamo strpljenja za sve te trenere? Kao što moraš da imaš strpljenje za mladog igrača, tako moraš i za trenera. Nije strpljenje ako drugarski pijemo kafu, već da me delima ubediš da si ti pravi. Verovatno i ne bih došao u Železničar da Rade Koković nije bio trener i da je tu bio neki trener od 60 godina, jer ne bismo bili na istom putu. Kroz Radeta mogu da stavim pečat, jer imamo slična razmišljanja. Ja se njemu ne mešam u njegove taktičke zamisli, osmislili smo filozofiju kluba u kojem gro tima čine mladi igrači sa kojima se rade korektivne stvari. Svesni smo da će to u jednom periodu biti dobro, u drugom loše, ali imamo sreću da nismo Zvezda ili Partizan da odgovaramo armiji navijača i osvajamo titule. To je naša prednost u celoj priči. Svesni smo gde smo. Možda ćemo za pet godina imati budžet od 10.000.000 evra, želeti da budemo treći klub Srbije ili igramo Evropu…

Želite li da budete treći klub Srbije?
“Istorijski, možda ne možemo, ali ja to želim. To mi je dugoročni cilj. Po prirodi sam pobednik, ambiciozan i kao igrač sam 90 odsto stvari napravio kroz rad. Spremam sam da zasučem rukave i da se edukujem. Nisam ni najpametniji, ni najbolji, ali sam spreman da radim i da težim ka tome. Želim da Železničar bude među četiri kluba u Srbiji i da budemo prepoznati kao klub koji osvešćuje mlade igrače i sprema ih za ozbiljan nivo. Dakle, da igrač kad ode od nas, bude konkurentan negde. I u Top pet liga. Da mu period adaptacije ne bude pet godina već šest meseci”.

Da li sebe vidite kao predstavnika novog talasa fudbalskih radnika koji su napredniji i moderniji od onih na koje smo godinama navikli? Da li srpski fudbal ima takve radnike?
“Iskreno se nadam da jesam, jer kako fudbal nezadrživo galopira svake godine, tako moramo i mi. Da li je to sportski direktor, da li je to trener… Svako u svojoj branši. Moramo da napredujemo. Ako tako ne bude, nemamo dobru perspektivu”.

Koga cenite od fudbalskih radnika u srpskom fudbalu?
“Slavka Perovića, zbog svega onoga što je ovih godina uradio za Radnički iz Kragujevca. Sviđa mi se i Ivan Kepčija iz TSC-a. Eto, ta dva imena bih izdvojio. Ljudi koji sa normalnim budžetima prave ozbiljne stvari. Kao direktor Crvene zvezde možeš da kupiš igrača od 4.000.000 do 5.000.000 evra i kojem karijera ide uzlaznom putanjom. A, ja imam da uložim nula evra I moram da idem na igrača kojem je karijera uglavnom u silaznoj putanji. Moram da nađem nekog u trećoj ligi, u nekom Brodarcu i da ga dovedem. Ili nekog Dragojevića koji je šesti zadnji vezni u omladincima Partizana. Moram da prepoznam “iks faktor” u njemu, da ga dobijem za nula evra, radim sa njim, vratim ga u život, a da opet ima dobre godine i bude interesantan po karakteristikama za evropsko tržište. I da mi kao klub možemo da zaradimo. Moramo da nalazimo igrače koji su atletski sposobni da bi neko sutra za njega dao 2.000.000, 3.000.000 ili 5.000.000 miliona. Potrebni su nam igrači koji od četiri bitna parametra imaju bar dva da su top”. 

Železničar je na početku superligaškog života više skrenuo pažnju dovođenjem iskusnih i zvučnih imena poput Milunovića, Bena, Sanoga nego mladih igrača…  Za plate koje su tada bile iznad superligaškog proseka.
“To je bilo prošle godine i verovatno nešto što je moralo da se uradi. Marketinška ideja je bila da dovedeš nekoliko starijih i da se pozicioniraš na fudbalskoj mapi. Sada nema potrebe za tim. Morao sam da donosim teške odluke na kraju prošle sezone iako sam sa nekima od tih momaka i drugar. To nisu bili prijatni sastanci, jer su teške odluke bile u interesu kluba i ekipe. Ne želim da idemo na kvantitet starijih igrača već na kvalitet. Tu su Miloš Kosanović i Zoran Popović kao iskusniji igrači”.

Koja je njihova uloga?
“To su pravi fudbaleri i momci koji su preživeli velike stvari kroz karijere i mogu da edukuju mlade momke na pravi način. Možemo ja i trener da pričamo sa tim mladim igračima, ali kao neko ko je proveo u svlačionici 25 godina, znam važnost pravog starijeg igrača. I šta on može da pruži nekom mladom saigraču u svlačionici. Kosanović je trajao 15 godina u inostranstvu. Da bi toliko trajao napolju, moraš da budeš ozbiljan profesionalac i odličan karakter. Bez tih kvaliteta ne možeš da opstaneš tako dugo koliko god da si dobar igrač. Popović je bio pet, šest godina u Zvezdi, imao kvalitet da brani više, ali i nesreću da je pored sebe imao Borjana. Odlučio sam da oni budu lideri svlačionice i da ti mladi igrači uče kroz njih i postaju bolji. I da imaju ozbiljan respekt prema njima”.

DŽASPER KOD NAS IGRA ZA 5.500 EVRA, U DUBAIJU MU NUDILI 25.000

(Star sport)

Da li se tu naslućuje šablon Železničara i njegove filozofije? Iskusni igrači pozadi kao stabilnost iza leđa mladim igračima?
“U dogovoru sa trenerom i skautom sam birao ofanzivne mlade igrače koji sutra mogu da budu konkretni za evropske klubove. Dakle, brzina i veština. To nije lako naći… Mi nismo brza nacija i uglavnom na tim pozicijama dovodimo strance koji su brži. Imamo Džaspera ili Karikarija koji razvija brzinu od 36 kilometara na sat. Ali, evo pojavio se i mladi Aleksa Kuljanin. To je nešto što će svaki klub hteti da kupi. Igrača koji može da napravi presing na golmana, koji je fizički elementaran da sačuva loptu, koji može da napadne dubinu ako ga uzme ekipa koja igra na tranziciju… Mi nemamo mnogo takvih igrača”.

Kad smo kod brzine, kako je Silvester Džasper došao u Pančevo?
“Pre nego što je došao, putem video poziva smo razgovarali sa njim tri puta po 45 minuta. Trener, ja, agent, odvojeno, zajedno… Predstavili smo mu projekat po kojem možemo da mu budemo odskočna daska. Nemam budžet da ga platim i moram da ga privučem projektom. Ako mu je cilj da se vrati na top nivo, potrebna mu je usputna stanica. Kada smo ga zvali, imao je ponudu iz Dubaija vrednu 25.000 evra mesečno. Da je izabrao pare pre projekta, to bi značilo da nije pravi i da smo pogrešili. Ako ti je cilj da igraš za 100.000 i veruješ da možeš do njega, onda nemoj da ideš u Dubai za 25.000 jer se odatle opet vraćaš da igraš za 6.000 do 7.000. Okrenućeš se iza, imaćeš 30 godina i shvatićeš da nisi ispunio potencijal. Džasper je to prepoznao”.

Za koliko onda ovde igra Džasper, a za koliko Milosavljević?
“Jovan je kod nas igrao za 1.200 evra, a Džasper igra za mesečnu platu od 5.500. Nama je najveća plata u klubu trenutno 8.000. I imamo dva takva ugovora. Popović i Kosanović, jer imaju dodatnu vrednost kao ljudi i lideri”.

Ako mladi igrači zarađuju najmanje, kako im održati glavu čistom?
“Jovana znam u dušu, a jako je važno i njegovo okruženje. Mlad igrač mora da bude svestan da mu 1.200 ili 3.000 evra mesečno neće promeniti kvalitet života. Promeniće mu kad ode u Malme pa tamo dobije osetno veću platu ili kad ode iz Malme pa dobije još više. To su bitne razlike. Danas ti 50.000 evra više ili manje neće promeniti život. Možeš da kupiš četvrtinu stana za te pare”.

Kako se borite sa roditeljima?
“Oni su danas ozbiljan problem u fudbalu. Kada prepoznam da roditelji igrača postavljaju ovakve ili onakve uslove, zahvalim se i povlačim se. Moja uloga kao sportskog direktora u smislu edukacije je izuzetno bitna. Ako ja pričam igraču u klubu jedno, a roditelj nešto potpuno drugo kad dođe kući, onda to ne može da bude dobro. Ja sipam, oni prosipaju. Većina roditelja želi sve sad i odmah. Žele procente…”.

Ima li procenata za roditelje u Železničaru?
“Ne, niti će biti dok sam ja direktor. To može da ima neki agent, ali će morati da nas ubedi zašto je to tako. Kao što to ima Džasperov agent koji se odrekao mnogo čega kada ga nije odveo u Dubai za 25.000. Ja moram da ubedim igrača da veruje u projekat, agenta da ga dovede i da svi imamo korist na kraju. Onda će me taj menadžer sutra pozvati kad ima nekog novog Džaspera: ‘Neću u Vojvodinu, hoću kod tebe’. To je projekat”.

A šta je to što odbija igrače od naše lige?
“Mi smo interesantno tržište. Imamo igrače sa ozbiljnim individualnim sposobnostima. Pre nego što sam došao, tražio sam GPS rezultate svih igrača. Da mi znamo šta imamo kod sebe. Problem je što i dalje proizvodimo fudbalere koji dođu na top nivo bez ikakvog sistema. Trener ti nema nikakav model igre, kondicioni ne prati tržište i trendove, nemaš pojma kao klub šta se traži… Kod nas igrač sam od sebe napravi nešto i igra “ligu petice”. Pre nego što smo prodali Milosavljevića, razgovarali smo sa ozbiljnim klubovima i direktorima i pitali ih šta oni to traže. Prvo su fizičke predispozicije, drugo su karakterne osobine. Tek treća je neka tehnika. Ono što danas ima Vanja Dragojević, malo igrača kod nas poseduje. Fizičke predispozicije, karakter, liderske sposobnosti… Njemu je posle svake greške sledeći potez vrhunski u 95 odsto slučajeva. On je od 16. godine edukovan da radi tri stvari na terenu. Kada ga sutra neko uzme, neće ga uzeti da predribla trojicu i postigne 17 golova već da bude osigurač ispred odbrane i da osvoji svaku drugu loptu”.

AKO NE STAVIMO DRAGOJEVIĆA, UGREŠIĆA ILI KOSTOVA NEĆEMO ZNATI ŠTA MOGU

Vanja Dragojević (Star sport)

Da li je Dragojević svestan toga? I on, i Ugrešić? Videli smo da je Vanja, kao kapiten, zamenjen na poluvremenu večitog derbija što se kapitenima Partizana retko dešavalo…
“Zato je na sledećen meču, protiv OFK Beograda, dao gol i bio igrač utakmice. To govori da je svestan. Bilo mu je teško što je zamenjen, ali ima sposobnost da sutradan radi sve ono dobro što je radio pre derbija. U smislu discipline. On će zato i napraviti karijeru. Motivacija je ništa u poređenju sa disciplinom. Vanja zna šta bi treba da radi. Osim porodice, Vanja je neko sa kim provodim najviše vremena na dnevnom nivou. Koliko god me je radovalo sve što se dešava oko njega, toliko me je i plašilo. To je ogromna promena. Ne znam da li su ljudi svesni da je on pre par meseci igrao “sa ovcama”, a da je danas kapiten Partizana i da ga ljudi prepoznaju na ulici? Sad javnost od njega očekuje da pravi razliku. A njegova uloga je sasvim druga. I zbog nje će ga sutra uzeti neki top klub”.

Šaranov posebno akcentuje Dragojevića, ne zato što je Partizanov vezista u međuvremenu stigao do statusa A reprezentativca, već što je za njega emotivno vezan.
„Sve što mu se dešava zaslužio je disciplinom, posvećenoscu i odricanjem. Za tri godine smo prošli koliko bi drugi za 15 i jednog dana ću napisati knjigu o tome. Za Dragojevića mi je devet od deset ljudi reklo „nema ovo, nema ono“, a suštinski nisu videli ono sto zaista ima, a to je čisto srce, stav, neviđen karakter i kad odluči nešto ide do kraja. Na primer, kad smo krenuli u proces i uradili analizu dlake kose, lekar mu je pronašao alergiju na feritin (protein iz crvenog mesa), jer su njegovi roditelji bili vlasnici mesare i triput dnevno je Vanja jeo meso. Kada mu je nutricionista izbacio meso iz ishrane to je bio šok, dva meseca nije smeo da jede meso, dešavalo se da bude bled kao krpa, krizira, gubi energiju, ali niti je hteo, niti sam mu dozvolio da odustane. Tu  je pokazao odlučnost. Dva meseca kasnije, na novom testu, alergija je prošla, posle čega me je pozvao i rekao: „Mister, prvi put posle pet godina sam popodne spavao“.

O tome koliko je Dragojević posvećen svedoči činjenica da su Šaranov i on prethodne dve godine, na Badnje veče, putovali zajedno za Novi Sad, kako bi Vanja odradio individualni trening.
„Često sam satima gledao podkaste i slao mu delove korisne za njegov razvoj. Za tri godine koliko sarađujemo pripustio sam samo jednu njegovu utakmicu, dok je bio u omladincima, protiv Novog Pazara. Za to vreme nije prošao dan da se nismo videli ili čuli. Zajedno idemo kod sportskog psihologa, odlazimo u crkvu pre utakmica, a kako prelazi na više nivoe tako su i očekivanja veća, što znači da moramo da budemo još više posvećeni i Vanja je toga svestan. Verujem u njega kao osobu i često u Dragojeviću vidim sebe mladog i želim da mu pomognem u fudbalu i životu. Ne postoji funkcija nijednog kluba na svetu koja bi me odvojila od Dragojevića ili zbog koje bih ga zapostavio“.

Šaranov navodi i primer Dejana Stankovića kao igrača…
“Bio sam nekoliko puta sa njim u reprezentaciji i ljudi su mu tada zamerali što ne igra dobro za Srbiju kao za Inter. A on je čovek imao jednu ulogu u Interu, a sasvim drugo smo očekivali u reprezentaciji. Vanja zna koja je njegova uloga. Dobro je što je polivalentan i što može da odigra štopera ili osmicu, ali ga niko neće kupiti da igra to već šesticu”.

Da li smatrate da Vanja trenutno ima kvalitet da bude reprezentativac? I on, i Ugrešić, i Kostov… Ili je to vetar u leđa klubovima sa tim pozivima? Da li zaista misliš da su igrači na reprezentativnom nivou?
“Ako me pitate da li u ovom momentu postoji neko ko je bolji od Vanje na njegovoj poziciji, možda postoji, ali reprezentacija mora da razmišlja dugoročno. Zato moramo nekada da stavimo Dragojevića, Ugrešića, Kostova… Ako ih ne staviš, ne znaš šta mogu. Da vam je neko pre četiri meseca rekao da Vanja iz Teleoptika može da uđe u prvi tim Partizana i bude jedan od boljih igrača, svi biste bili skeptični. Ne znamo dok se neke stvari ne dese”.

Da li vam je krivo ili drago što Dragojević nije igrao protiv Alabnije?
“Možda bolje za njega što nije ušao”.

Tokom celog razgovora pričate otvoreno kao direktor jednog kluba i agent igrača iz drugog kluba. Znaš u kakvoj zemlji i okruženju živimo. Koliko je spojivo biti direktor kluba i agent igrača iz drugog kluba?
“Skroz razumem šta me pitate. Kad se baviš javnim poslom, ne možeš da pobegneš od toga da li će i šta ljudi okolo pričati. Period koji sam proveo kao agent mi je bio vrlo koristan u životu jer sada mogu da vidim stvari iz drugog ugla. Bio sam igrač, pa skaut, pa agent i sada sam sportski direktor. Imam sposobnost da iz više uglova sagledam neke situacije i shvatam to kao prednost kada pregovaram sa agentima, igračima, klubovima... A neka o meni pričaju ti momci čije karijere vodim i gde su stigli”.

SAN MI JE DA U PANČEVU NAPRAVIM ONO ŠTO JE NORDSJELAND U DANSKOJ

Bojan Šaranov (Star sport/Luka Milosavljević)

Da li je za neki prosečan srpski klub poput Želežničara bolje da postavi agenta za sportskog direktora ili bivšu igračku legendu od 55 godina?
“Sigurno je bolje agent. Ne bi trebalo da banalizujemo. Zavisi ko je u pitanju. Postoji svakakvih. Ja sam kao igrač jako loše iskustvo sa agentima koji su me zastupali i vodili karijeru. Imam loše mišljenje o 90 odsto agenata koje sam sreo tokom karijere. Mislim da zloupotrebljavaju mlade igrače i da na igrače gledaju kao na meso. Dok si dobar, tu si. Kad više nisi dobar, nema te. Bitnije im je da oni prođu dobro nego da taj igrač napravi dobru karijeru. To je jedan od razloga zbog kojih sam i postao menadžer. Da dokažem kako to sve može i drugačije. Da uzmem sa 16 godina nekog Dragojevića ili Milosavljevića, da ih osvestim, iz ličnog primera im pokažem i da zajedno stvorimo nešto. A ne da dođem kod roditelja, dam im 100.000 ili 200.000 evra i “kupim” dete. Uvek će odluka da bude na igračima i ne postoji garancija da će biti dobra. Ali, ja sam tu da ih podržim i da pre svake odluke eliminišemo mogućnost greške i smanjimo rizik na minimum”.

Koje agente cenite?
“Najviše imam komunikaciju sa agentima koji imaju sličan sistem kao i ja. Bez obzira što mi je kum, Andrija Kaluđerovič je posvećen poslu i na roditeljski način se bavi igračima. On stvarno može da izabere igraču nešto što je dugoročno dobro za njega. Da ne imenujem ljude, zna se ko su, ali meni su agenti vodili karijeru kratkoročno. Uvek su gledali sebe. Obični ljudi danas imaju averziju prema agentima i ja ih 100 odsto razumem, ali, postoje i agenti koji žele da rade ispravno i iskreno”.

Koje strane sisteme za razvoj mladih igrača pratite i vrednujete?
“Imam čestu komunikaciju sa gospodinom Madsom Davidsenom koji je sportski direktor danskog Nordsjelanda i često se posavetujem sa njim. Oni imaju ozbiljan sistem i san mi je da nešto slično napravim ovde. Edukacija mladih igrača, osvešćivanje sa 12 ili 13 godina šta se traži na top nivou i kako oni moraju da se postave prema fudbalu. Naprimer, u Nordsjelandu imaju interesantnu stvar. Igrači od 14-15 godina dođu posle utakmice u svlačionicu, sednu svi zajedno i onda jedan po jedan daju kratku analizu utakmice i kako su je videli. Šta misle da su mogli bolje, šta je bilo dobro… To klub zahteva od njih. Vaspitavani su da sa 14 godina uključe mozak i da razmišljaju o fudbalu, taktici, sebi… Da vide fudbal očima kako ga vide ljudi iz kluba. Igrači danas imaju mogućnost da uđu na kompjuter i analiziraju sopstvenu utakmicu kao što to mogu trener ili direktor. Joca, Vanja ili Lazar to rade. A kad sam prvi put seo sa njima, oni nisu znali da to postoji. Ako se Vanja osvesti sa 18, onda sa 21 godinom može da igra za neki top klub. Ako sa 21 godinom nema pojma o tim stvarima i ode u strani klub da to sve uči do 23. godine, doći će će neki sa 20 iz Nordsjelanda koji sve to zna i pregaziće ga”.

Šta mora da se popravi u ambijentu srpskog fudbala da bi performanse igrača mogle da budu bolje?
“Moram da kažem da je liga mnogo bolja nego što je bila. Suđenje je nadošlo, videćemo kako će da izgleda dalje. Bonus pravilo je dobra stvar. Fali više modernijih trenera koji igraju interesantniji fudbal. Dakle, struka. Da Rade Koković nije kod nas u klubu, dobro bih razmislio i uradio deset intervjua da vidim ko je taj sledeći trener”.

Da li biste razmišljali o strancu?
“Da, sigurno”.

Što onda klubovi ne dovode više stranih trenera? Ako stranci mogu da unaprede taj deo?
“Prvo bi valjalo biti skroz iskren i zapitati se koliku slobodu imaju treneri kod nas. Kada dođe stranac, on očekuje slobodu. Mislim da sam sve rekao. Shvatite kako hoćete”.

OVO JE SRBIJA, OČEKUJEM STRESAN FINIŠ PRVENSTVA

Bojan Šaranov (Star sport/Luka Milosavljević)

Kad ste pomenuli suđenje, moramo da pitamo baš za vaš klub koji prati senka da ima sudijsku naklonosti zbog bliskosti sa Dejanom Santračom i Brankom Malovićem? To vas je Zvezda javno prozvala.
“To Zvezda kaže. Ogradio bih se jer ja sam od letos u Železničaru. Od tada ne vidim da smo imali naklonost sudija. Bila je jedna diskutabilna situacija u Surdulici vezana za crveni karton. I neka situacija u Kragujevcu oko penala. U našem fudbalu ima mnogo predrasuda. Ne znam neku našu utakmicu da nam je neko pomogao. I da jeste, i da nije, ne bih se bavio tim stvarima, pričao bih o sportu”.

Ali i suđenje je bitan deo sporta koji utiče na rezultate?
“Jeste, ali ne poznajem nijednog sudiju. Nemam pojma ni ko nam sudi. Pozdravim se sa njima kad dođu i to je to”.

Da li možete da steknete utisak, dok gledate Železničar, da je sudijski zaštićen?
“Iskreno, ne. Govorimo o ovoj sezoni. I da me pitate da li smo negde oštećeni, isto bih rekao. I sudije su ljudi podložni faktoru greške”.

Da li očekujete da će liga zbog skraćenja i ispadanja četiri kluba biti još lošoja i sa još više tenzija oko suđenja?
“Sigurno hoće. Biće stresno. Bez dileme. Voleo bih da u celom tom stresu svi budemo normalni i da svako dobije ono što fudbalom zaslužuje. Znam da je ovo Srbija, znam sve i očekujem stresan finiš”.

Da li ćete biti u panici ako vi budete u plej-autu?
“Ne razmišljamo u tom prvacu jer smo napravili jako dobru ekipu. Ako dođe to toga, videćemo kakav smo karakter. Mi u klubu i momci na terenu. Sve je to sastavni deo sporta i normalno je. Možda nam jedna utakmica bude odlučivala i da li ćemo u Evropu ili ne. Videćemo i tada naš karakter. Pričamo sa igračima i spremamo ih. Imali smo tri vezane pobede u jednom momentu i onda smo remizirali sa Spartakom. Analizirali smo i došli do podatka da osim Kosanovića i Popovića niko iz naše ekipe nikad u karijeri nije vezao četiri pobede”.

I ako vas zadesi ta Evropa, da li ste vi kao klub organizaciono sposobni da je igrate? Vidimo da većina naših klubova nije.
“Glupo je da kažem da ne bih voleo Evropu. Hteo bih da u životu sve ide postepeno i da kada dođemo u tu situaciju budemo 100 odsto spremni. To je nešto čemu težimo, ali je potrebno vremena. S jedne strane bi nam to nešto donelo, ali s druge bi nam uzelo. Možda bismo popravili rejting kluba i lakše dovodili igrače, ali možda ne bismo bili dovoljno konkurentni. Zato bih voleo da sve ide svojim tokom i da budemo prepoznatljivi kao klub koji ima model igre, razvija mlade igrače koji su kasnije konkurentni na višem nivou, pa da mi iz svega toga imamo finansijski benefit i krenemo da ulažemo u školu, infrastrukturu… Hoću da me jednog dana svi zovu i da mi kažu kako žele da dovedu igrača iz Železničara. To je moj cilj.

Svesni smo da se igrači sve bolje prodaju iz Srbije i za veće pare. Ali, i da je globalno tržište takvo da je obaranje klupskih transfer rekorda iz godine u godine normalna stvar, jer se okreće sve više para. Kada se naši klubovi pohvale kako su prodali igrača za više para nego pre, da li iza toga stoje i veći troškovi o kojima se manje priča?
“Sigurno da su troškovi veći. Dolaziš u situaciju da igraš Evropu, dve utakmice sedmično, potreban ti je veći kadar i da na svakoj poziciji imaš platežno slične igrače. Budžet se diže, ali imaš i finansijski benefit od te Evrope. Za veće transfere je važno da se neki igrač vidi u evropskoj utakmici. Možeš da gledaš nekog protiv OFK Beograda, ali bi bilo važnije da ga gledaš protiv Ferencvaroša”.

Da li je TSC maksimalno profitirao od Evrope na prodaji igrača?
“Apsolutno! Bez dileme. Njima je to igranje Evrope baš pomoglo. Tu Evropu je dočekao maksimalno spreman u smislu organizacije, budžeta, infrastrukture… Sa druge strane, mi smo klub koji ima osrednji budžet”.

Koliko je to u novcu?
“Sa svim zaspolenima, oko 1.800.000 – 2.000.000 evra. Nama je ovo što se desilo sa Milosavljevićem probilo granicu godišnjeg budžeta za sledeću sezonu, ali ne smemo da stanemo. Sad smo u situaciju da možemo da uložimo u dvojicu ili trojicu igrača”.

Kada snimite nekog zanimljivog mladog igrača, kako se izborite da ga dovedete pored Zvezde sa svim njenim satelitima, Partizana, Vojvodine koja ima ozbiljan budžet, TSC-a koji ima ozbiljne uslove, Radničkog koji ima ozbiljan skauting…
“Ja bih najviše voleo da stvorimo igrača u našem sistemu. Kao Nordsjeland ili Bode Glimt. Sad smo investirali u naše mlađe kategorije, pokušavamo da uđemo u kvalitetnu ligu Srbije… Onda mogu da tog našeg igrača pratim od 14. ili 15. godine, znam koje su mu slabosti, vrline, kakav je karakterno… Lakše će da se prilagodi kad mi dođe u prvi tim. Još nismo na tom nivou, jer postoji bonus pravilo i moramo da dovodimo igrače iz nekih drugih klubova. U borbi za mlade igrače sa drugim klubovima, možemo da budemo konkurentni jedino zahvaljujući primerima kao što je Jovan Milosavljević. To je poruka svima. Kod nas imate to i to. Ni Vanja Dragojvić nije bio najtalentovaniji u svojoj generaciji, ni Jovan Milosavljević nije, ni Lazar Romanić. Uspeli su radom i usmerenjem koje su imali. Talenat je pet odsto. Želimo da budemo klub koji edukuje mlade igrače i pokažemo im put, a da oni nama na terenu pokažu jesu li pravi ili nisu. Tako želimo da dovodimo igrače, a već su počeli ljudi da nas zovu i da nam nude mlade igrače”.  

Imaju i ostali klubovi adute za prodaju…
“Nekad je bilo da igrači odavde mogu da odu na viši nivo samo iz Zvezde, Partizana, možda Vojvodine… To više nije tako. Danas Mladost iz Lučana prodaje igrača za u rasponu od 1.500.000 do 3.000.000 evra. Mi nikad nećemo moći da prodamo igrača za 15.000.000, kao Zvezda ili Partizan, ali ćemo moći da pravimo velike transfere”.

Mozzart Bet Superliga Srbije, 17 časova: (2,85) Mladost Lučani (3,30) Železničar (2,50)

Da li je bitno samo prodati tog mladog igrača i uzeti pare? Nijedan igrač Mladosti iz Lučana nigde nije igrao nakon transfera?
“Zato su nama važni edukacija igrača, model igre, moderan trener…  Naš fudbaler mora biti obrazovan da usvoji zahteve nekog sledećeg trenera kada ode na viši nivo. To je važno. Rade Koković se ozbiljno bavi tim stvarima, ja se bavim i zajedno radimo da osvestimo te momke. Da im ne budu potrebne tri godine za adaptaciju negde. Klubovi koji su platežno moćni će te čekati šest, sedam meseci i onda kupuju nekog drugog. Jovan Milosavljević ne bi ni otišao u Malme da nije mogao da istrči 12-13 kilometara po meču ili da u “high speeed runningu” ne može da istrči 1.000 metara. Sa tim karakteristikama će oni njega tamo lakše da nadograde”.

PARTIZAN JE MLADE STAVIO IZ NUŽDE, NAMA JE TO PLAN

Bojan Šaranov (Star sport/Luka Milosavljević)

U boljem ambijentu?
“Mi ne možemo da mu pružimo borbu za titulu kao što može Malme ili da igra pred 30.000 navijača u našoj ligi. Ne možemo da mu pružimo evropske utakmice. Sve to Malme može da mu ponudi i zato MIlosavljević može tamo da se nadogradi. To je savršena stepenica. I zato sutra može neko da nam ponudi 5.000.000 evra za igrača, a neki normalniji klub 3.500.000 i mi ćemo prihvatiti ponudu normalnijeg kluba zbog razvoja igrača. Naravno, uvek ćemo gledati i brojke jer živimo od njih da bismo mogli da investiramo u nove igrače. Hoću da nas prepoznaju. Pa neće ni Partizan moći uvek ovako”.

Na šta mislite?
“Ovo je specifična situacija u kojoj se Partizan nalazi. Neće uvek moći da stavi šest, sedam mladih igrača. Tražiće se rezultat. Njima je to bila nužda, nama je to plan. I to je naša prednost. Nemamo pritisak. Možda je Malme nekad hteo da kupi Saldanju iz Partizana, a sada je kupio igrača Železničara iz Pančeva”.

Pomenuli smo Lučane kao negativan primer prodaje mladih igrača i njihovog daljeg razvoja. Ko su pozitivni primeri? Ko se bavi tim igračima nakon što klub uzme pare za njega?
“Malo ko… Evo, pogledajte gde su mladi igrači odlazili. Aleksić iz Kragujevca verovatno nije trebalo da ode u Čempionšip, jer je to prezahtevna liga. Fizički nenormalno teška. Ne mešam se u odluke ljudi iz Kragujevca. Tu i igrač odlučuje i može da kaže gde želi da ode. Pokazalo se da to nije najbolja stanica za njega. Sad ide opet uzlaznom putanjom preko Poljske, pa će uslediti nešto drugo, ali, gubi po dve, tri godine i pitanje je kada će doći do punog potencijala. Za Mihajla Ivanovića se Čempionšip pokazao kao dobar izbor, ali retki su to slučajevi. Ne bih voleo da naši igrači ne igraju kad odu. Voleo bih da budemo prepoznatljivi kao stvaraoci modernih igrača. Potrebno je razumeti i klubove kojima finansije zavise od tih transfera. Ja bih voleo da Železničar bude drugačiji”.

Znači, vi ste razvojni klub?
“Sigurno. Geografski dobro stojimo. Pola sata smo od Beograda. Deca iz Borče, Ovče, Krnjače u perspektivi mogu da se sliju kod nas. Sutra kad dođe i neki mladi stranac, važno mu je da bude u Beogradu. Na jako smo lokaciji i moramo to da iskoristimo”. 

Koliko vam veštački teren predstavlja manu ili hendikep u pregovorima?
“Uglavnom je mana u pregovorima sa starijim igračima. Mladim igračima ne smeta. Vidite da je i u Evropi praksa da sve više klubova biraju takve podloge. Nije rešenje ni da imaš oranicu da prirodnom travom. Travnati teren zahteva jako velika ulaganja. Ako želiš da to radiš i održavaš kako treba. Mislim da kod nas samo TSC ima pravu mašinu za održavanje hibrida koja košta nekoliko stoitna hiljada evra. Zato sam pre za dobar veštački teren, nego da radimo nešto polovično i imamo prosečan teren”.

Za kraj, uživate li u novoj profesiji i poslu sportskog direktora?
“Ovo je posao koji zahteva “full-time”. Interesantan je, izazovan i mene ‘radi’ to stvaranje. Hvala Bogu, došao sam na nivo da sam nezavisan od nekih stvari, ljudi i ovog našeg sistema ovde. Želim da nešto vratim fudbalu jer mi je sve dao. Zato sam u celoj ovoj priči”.

Kad je teže raditi: u prelaznom roku ili tokom sezone?
“U prelaznom roku definitivno. Zato što moraš da donosiš odluke i da budeš dovoljno brz. Nekad želiš da dovedeš nekog igrača, ali nemaš finansije ili on ne prepoznaje priču. Bilo je teško i zahtevno, ali sada očekujem da bude lakše iako svakog dana učim nešto novo. Jako sam srećan u ovoj ulozi jer imam apsolutnu slobodu. Ona mi je najvažnija”, poentirao je Bojan Šaranov, sportski direktor Železničara iz Pančeva.

MOZZART BET SUPERLIGA - 12. KOLO

Subota

OFK Beograd Mozzart Bet - Napredak 4:0 (2:0)
/Enem 17,39, Momčilović 50, Alba 71/

Javor - Radnik 3:2 (1:2)
/Đokić 28, Radonjić 47, Bajere 58 - Bogdanović 17 pen, 45/

Vojvodina - Radnički 4:1 (1:1)
/Kokanović 37, Vidosavljević 64, i 76, Džon Meri 90+3 - Ben Hasin 43/

TSC - Partizan 0:1 (0:1)
/Karabeljov 42/

Nedelja

15.30: (2.10) Čukarički (3.45) Novi Pazar (3.50)

17.00: (2.85) Mladost (3.30) Železničar (2.50)

19.30: (1.05) Crvena zvezda (14.0) IMT (35.0)

19.30: (2.40) Spartak (3.40) Radnički Niš (2.95)

***Kvote su podložne promenama