Isterivanje ravnodušnosti iz tela i uma Žan Filip Krasoa

Ima mnogo zadataka i nerešenih rebusa trener Crvene zvezde Barak Bahar uoči duela sa Jang Bojsom i malo raspoloživih poligona za probu, pošto će srpski šampion sutra odigrati samo 90 minuta protiv niškog Radničkog. Glavne neduomice odnose se na izgled odbrane, jer izraelski stručnjak i dalje nije našao najbolju i kompatibilnu trojku centralnih defanzivaca. Znak pitanja i dalje stoji pored desnog ful beka, posebno u mečevima Lige šampiona, kao i ispred svega onog što je uradio u dosadašnjem mandatu Ljutice Bogdana reprezentativac Obale Slonovače Žan Filip Kraso.

Kada je došao sa oreolom jednog od najboljih igrača Lige 2, napadač po koga je išla kompletna Zvezdina delegacija u Francusku, Žan Filip Kraso je “zapretio” da će biti jedan od najboljih stranaca u novijoj istoriji srpskog šampiona. Bio je, gledajući pripremni period unapređena verzija godinama najboljeg Zvezdinog igrača Aleksandra Kataija. Lomio je kičmu defanzivcima Fenerbahčea, obarao na zadnjicu odbrambene fudbalere Fjorentine, pogađao i asistirao. I ne samo to: bio je glavna karika ofanzivne igre Baraka Bahara, neko čiji fudbalski um je bio jednako važan za renovirani tim Crvene zvezde, koliko i postulat izraelskog stručnjaka o visokom presingu.

Videlo se i tada, tokom velikog sjaja Žan Filipa Krasoa, da ima još jednu zajedničku crtu sa Aleksandrom Kataijem. Da je pravi arhaičan igrač, koji neće krvavih kolena napustiti teren, niti će energijom kupovati navijače na zapadnoj tribini Marakane. Međutim, vremenom od najkreativnijeg igrača, reprezentativac Obale Slonovače postao je veliki problem Zvezdine svlačionice i Baraka Bahara. Ne, ne govorimo o štetnom uticaju na saigrače i grupu, već zaraznoj ravnodušnosti tela i uma Žan Filipa Krasoa koju će Barak Bahar što pre morati da izleči. Jer zbog toga postoji i trener.

Umesto da prebaci u brzinu više Žan Filip Kraso se, kako je sezona odmicala, gasio kao ispraženjeni akumulator. Bez obzira što brojke govore da je trenutno, uz Mateusa Saldanju, najbolji igrač Mozzarrt Bet Superlige sa šest golova i dve asistencije. Zajednički problem za Baraka Bahara i iskusnog ofanzivca počeo je onog dana kada je Mirko Ivanić morao na pauzu izazvanu povredom. Odlukom da pomeri Krasoa u vezni red, tačnije na Ivanićevo mesto, Bahar je poremetio ofanzivnu ravnotežu tima. Najbolje partije Žan Filip Kraso pružao je kao ispomoć Piteru Olajinki u napadu kao drugi centarfor. Tada je ulascima u međuprostor i širokim delovanjem bio smrt za odbrane srpskih timova. Na premijeri protiv Vojvodine pogodio je dva puta, identičan učinak ponovio je sedam dana kasnije, upisao se u listu strelaca i u Lučanima.

LJUTNJA I GLEDANJE NA MOZZART BET SUPERLIGU KAO NA NUŽNO ZLO

Sve je izgledalo idilično, išlo do te mere da su mu navijači Crvene zvezde preimenovali prezime u “KLASO”, ali je potom snažni Afrikanac zagazio u dekadentnu stazu rutine. Moguće je da je osetio da je za konkurenciju u Mozzart Bet Superligi nivo više, i da se to odrazilo na njegov angažaman na treninzima. A kasnije i na zvaničnim utakmica.

Od 11. avgusta do 16. septembra, zaključno sa duelom na Banovom brdu, Žan Filip Kraso je statističke kolone dopunio samo pogotkom protiv Čukaričkog na Banovom brdu. Bilo je u tom periodu i nekih lepih, ključnih dodavanja, kao kada je otvorio akciju za promašeni zicer Lučića na Krovu. Ali čekajući novi talas majstorskih poteza Žan Filipa Krasoa, Barak Bahar je dočekao samo vidljivu lošu energiju bivšeg člana Sent Etjena.

I taj problem u Krasoovoj igri može da se posmatra iz dva ugla. Nekonkurentnost u Mozzart Bet Superligi naterala ga je da igra pod ručnom, daleko od maksimuma. Do te mere da je njegova nekada simpatična lenjost počela ozbiljno da iritira sve i oko Ljutice Bogdana. Ponašanje Krasoa je pokazatelj potencijalo ozbiljne manjkavosti trenutnog igračkog kadra Crvene zvezde. Moguće je da su brojna pojačanja iz letnjeg prelaznog roka stigla u Crvenu zvezdu zbog zova Lige šampiona,a da na drugi front u Mozzart Bet Superligi gledaju kao na nužno zlo.

Kao neko ko je rođen u Nemačkoj, Žan Filip Kraso bi morao da zna da se plata zarađuje i igranjem protiv juniora. Ako je to zahtev kluba.

Moguće je da je poslednjim izdanjima Žan Filip Kraso pokazao i neku vrstu ljutnje, zbog promene statusa u ekipi. Meč na Banovom brdu počeo je na klupi za rezerve, možda i zbog reprezentativnih obaveza. Jeste postigao gol iz penala, ali je u njegovoj igri bila prisutna loša energija. Uostalom kao i na Etihadu, kada je štrčao u Zvezdinom timu kada je reč o osnovnom parametru - borbenosti. Pustio je da Rodri prođe pored njega, kao da je duh, namesti se na desnu nogu, otvori stopalo i na miru nacilja donji ugao.

Takve stvari se ne praštaju u Ligi šampiona. Niti u jednom ozbiljnom sistemu, jer ravnodušnost, i onako prisutna nekada u Zvezdinoj igri, može da metastazira i u ostalim delovima svlačionice.