Izgleda da nije važno ko igra za Partizan

Stvarno: zar Krunić nije bio taman na nivou kakav zahteva pozicija Partizanovog golmana? Nije li tandem iskusnih vezista na sredini terena, posle početnih problema, umirio napade gostiju i gospodario u izgradnji akcija? Kako se ponašao senegalski krilni napadač u poređenju sa prethodnim mečevima?

Naravno da u ovakvim situacijama mora da postoji „ali“, da će mnogi reći „ovo je samo naše prvenstvo“, što Partizan nije bio takav u Evropi?“ Mada, crno-beli su prošlog četvrtka dobili Hibernijan na njegovom stadionu, ranije i Oleksandriju u Katovicama, Železničar u Pančevu, Napredak u Kruševcu. Od svih gostovanja jedino nisu slavili na početnom u Larnaki. A od svih mečeva od starta sezone propustili su da dobiju samo taj na Kipru i prvi sa Hibsima.

Uz važnu napomenu: samo na jednom je Partizan bio u podređenom položaju, a to je baš taj na premijeri takmičarskog ciklusa na Rajskom ostrvu, kad nije bio ni fudbalski, ni fizički, a možda ni emotivno spreman za iskušenja.

No, način igre na svakom narednom duelu je direktna posledica Blagojevićevog shvatanja fudbala koje je nailazilo na razne komentare otkako je zimus prihvatio posao koji doslovce niko drugi nije hteo. Počeo je da gradi nešto novo, a kad je nešto novo onda su obično opstrukcije veće. Od „ne valja“, preko „ne može u Srbiji“ do „rizično je“. Svako je imao ponešto da kaže i biće da je svako pomalo u pravu. Uz naglasak na „pomalo“. Čak ni to nije sputalo Blagojevića i njegove saradnike, iako su osluškivali javnost. Nastavili su da rade po svom i to se najbolje vidi u menja u kojima neprestano menja, što zbog umora, što zbog povreda, što zbog kartona, a poenta je da ritam igre ne trpi.

Partizan uvek igra isto. Naravno da ne igra baš savršeno, jer i dalje ima i-ha-ha prostora za korekcije, ali setite se da je Aranđel Stojković posle godinu dana pauze zaigrao za crno-bele i doneo im pobedu nad kragujevačkim Radničkim, da je Stefan Milić skoro nepripremljen uskočio u vatru, da Andrej Kostić maltene garantuje golove kad menja isto tako raspucanog Jovana Miloševića...

Prethodnih godina bi se obično dešavalo da Partizan posustane  onog trenutka kad su glavni protagonisti iz bilo kog razloga odustni ili su ih treneri preselili na klupu. Sad je drugačije, jer se od januara radilo na principima igre. Nisu se pravile akcije za jednog ili dvojicu igrača, nego se i zimus u Turskoj i pre dva meseca na Zlatiboru radilo na sistemu.

Zato je trenerska ruka Srđana Blagojevića sve uočljivija. I on kao trener napreduje sa mladim timom.