Jednoga dana žaliće mnogi što ga u Zvezdi više nema...

Mnogo puta je to već napisano i u najavama i sada već u odjavi duela sa Marakane između Crvene zvezde i Milana. Imaju ti susreti beogradskog i italijanskog giganta apstraktnu crtu, jako flertovanje sa neobičnim pojavama i mitovima. To ne mogu da budu obične fudbalske utakmice. Nekada magla, nekada Kalčopoli, nekada Piksijevo zalamanje Barezija, a nekada – Milan Pavkov... Trzaj glave, nakon što je na prvoj stativi pobegao odbrani Milana i kapitenu Romanjoliju, spadaju u red klasičnih poteza snažnog napadača iz Begeča, zahvaljujući kojima je igrama u niškom Radničkom došao u situaciju da se nametne Crvenoj zvezdi.

Samo što taj pogodak Milana Pavkova, vredan nade u povoljan ishod na San Siru, još jedan detalj koji će snažnog centarfora lansirati u društvo ključnih figura istorijskih duela Crvene zvezde i Milana. Pazite samo ovaj podatak: u svojstvu drugog napadača Milan Pavkov je postigao dva gola protiv petostrukog šampiona Evrope 2018. godine, zatim je poentirao u duelu sa timom koji je sedam puta osvajao trofej namenjen najboljem timu na Starom kontinentu. Kada se tome doda da je dao gol u večitom derbiju i debitovao za reprezentaciju.. Jasno je da je malo toga ostalo da uradi u karijeri Milan Pavkov. Osim da bude pošten prema sebi, iskoristi prirodne resurse i pokaže da ne mora da kao autsajder piše najlepše fudbalske priče. On je onaj tip igrača koji kada mu odsečete jednu glavu, njemu izrastu dve nove... Klasično mitsko biće.

Više je iluzorno praviti hronologiju uspona i pada jedne karijere, čoveka koji je nedavno napunio 27. godina. Slučaj Milana Pavkova u tom dvogodišnjem periodu, posle onog Liverpula, bila je jednačina sa više nepoznatih za stručni štab i najdgovornija lica sa Marakane, bolnija tema od finansijske situacije i prevelikih očekivanja javnosti posle istorijskih rezultata u Evropi.

Kada drugi veruju u nekog, to je velika privilegija i idealna prilika da učinite sebi život lakšim. Problem Milana Pavkova je klasične prirode. Svi oko njega su verovali više u njega, osim njega samog. Generalni direktor Zvezdan Terzić nazivao ga je arhaičnim centaroforom, koji mora da iskoristi deficit visokih špiceva na tržištu i napravi ozbiljnu karijeru. Lupao je glavu Vladan Milojević posle one noći kada je torpedovao Alisona i nadskakao Virdžila van Dajka, morao je da žmuri na jedno oko prilikom rezultata fizičkih testova, i ignoriše nepodnošljivu melanholiju i ravnodušnost koju je uočavao kod Milana Pavkova. I onda je normalno što umesto prazne mreže pred punom Marakanom pogodi već palog Gazanigu i proputi šansu da bude tvorac čuda protiv Totenhema.

Sa istim problemom, možda i većim suočavao sa Dejan Stanković.

U jednom trenutku nije ga video kao deo takmičarskog tima, ali je suočen sa njegovim ostankom morao da mu se okrene i posveti. I nije pogrešio, mada ključna stvar leži u činjenici da se Milan Pavkov posvetio sam sebi. I zato je nagrađen dobrim pripremnim periodom, golom u Novom Pazaru, i detaljom iz zaostavnog vremena sudara sa Milanom. Golom koji će mu ostatak života učiniti lepšima i ponosnijim, pošto će u retko kom beogradskom lokalu Milan Pavkov plaćati piće.

Zvezdin život u novoj epohi i obilićevski pristup Dejana Stankovića

Crvena zvezda je prošla težak proces sa Milanom Pavkovom i to pređašnje iskustvo sa junakom remija protiv Milana, trebalo bi da joj pomogne da ne napravi istu grešku. Dve stvari su ključne: i pored slatkog života izazvanog golom u mreži Donarume, Milan Pavkov mora da bude i dalje bičovan, nateran da radi i trenira kao da sutra ne postoji. I druga još bitnija stvar: klub u takvim okolnostima mora da stane uz gorostasa iz Begeča i ako ništa drugo proglasi ga za drugog špica ekipe. Nekog ko će da ima bitnu ulogu i minutažu. I sve tako dok ne bude naplatio golove i otišao iz Crvene zvezde.

Jasno je da Milan Pavkov nije centarofor top nivoa, nikada to neće ni biti, ali da je igrač koji može da snagom, skokom i instinktom napravi ozbiljnu razliku – to jeste. I nema tu nikakve veze sa slučajnošću i srećom kako mnogi onako laički konstatuju. Onaj cim glavom je tražio drugu stativu Donaruminog gola, isto kao što je sirov šut sa 16 metara na večitom derbiju bio projektovan da se od stative odbije u Stojkovićevu mrežu. Kao što smo mnogo puta napisali – Pavkov je napadač oko koga se uvek nešto dešava. Toliko toga da mu profesionalni pristup i mentalitet sasvim običnog profesionalca (ne preterano posvećenog, već normalnog) garantuje dvocifren broj golova u sezoni. I dobre role u kontinuitetu.

Mada je i ovako priča o Milanu Pavkovu slatka za sve, osim za stručni štab i upravu Crvene zvezde. Toliko slatka da će godinama pričati o eri Milana Pavkova, prenosiće se ta legenda o igračku čudnih karakteristika sa kolena na koleno. I kada ode u inostranstvo mnogi će žaliti što ga više nema.