.jpg.webp)
D. NedeljkovićJesi li to ti, stara ljubavi?
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pet. 07.11.25. | 10:15
Kao nekad, kao 2017. godine, Crvena zvezda igrala kao pravi takmičarski tim i ponovo probudila emocije kod navijača
Kada gledamo kompletan sadržaj, utakmica sa Lilom ne spada u kategoriju pet najboljih u ovoj trofejnoj eri, nije ni među pet onih sa jasnim autorskim delom Vladana Milojevića, ali kada u celu jednačinu ubacimo kontekst neuralgičnog trenutka za srpskog šampiona, onda je sigurno svakako jedna od najvrednijih.
Pravi salto mortale odradili su igrači Crvene zvezde, još jednom pobedom nad članom elitnih evropskih liga (poslednja je bila protiv Štutgarta), i stekli sve preduslove da krenu ka četvrtom proleću na sceni Starog kontinenta u poslednjih devet godina. Pamtiće se novembarska noć i po emotivnom slomu Vladana Milojevića, koji kao da je zaboravio da pojedini novinari nisu sedeli kod kuće i gledali u plafon, i došli na ideju da pišu o promeni na klupi crveno-belih. Nešto se tu dešavalo poslednjih mesec dana, kao što se i sada dešava.
Izabrane vesti
Ali ta priča će pre ili kasnije dobiti epilog, najvažnije je posle Lila da Zvezdina sezona ne izgleda izgubljeno. I možemo da nađemo milion mana kada govorimo o tehničkom prikazu Crvene zvezde, ali neoboriva je činjenica da je ovakva pobeda bila potrebna klubu sa Marakane, posebno navijačima... Jer ovaj tim, izranjavan još u duelu sa Pafosom, propuštao je šansu da se sjedini sa širokim auditorijumom. Protiv Seltika je bio nedorečen, u Portu je propustio kolosalnu šansu, 50 kilometara istočno u Bragi se nije pojavio na terenu. U međuvremenu je izgubio dobijeni meč u Novom Sadu, izgubio prvo mesto u Mozzart Bet Superligi (istina uz meč manje). Ozbiljno je „pretila“ ova generacija da postane upamćena kao skup dobro plaćenih i ravnodušnih individualaca.
Bio je i psihološki razoren, ali u tim trenucima rastrojstva vratio je emociju na tribine. Kapiten Mirko Ivanić, poslovično škrt u pokazivanju trenutnog raspoloženja, uhvatio se za glavu i gotovo vrisnuo u plač posle iznuđenog penala. Kasnije je, po završetku meča, u sprintu krenuo ka severnoj tribini i pratio stihove pesme. Vrlo atipično za momka iz Bačke.
Marko Arnautović je natezao ka zapadnoj tribini uz urlike zadovoljstva, većina igrača Crvene zvezde je popadala na travu. Što od umora, što zbog činjenice da su skinuli veliki teret sa leđa.
Videlo se i na utakmici sa Lilom da je Crvena zvezda morala da uspori klupsku i timsku tranziciju ka nekom imaginarnom cilju, odnosno robovanju floskuli da treba da igra modernije. Kada je zarad umetničkog utiska zapostavila fiziku i postulate iz prvog Milojevićevog mandata počela je da klizi ka prosečnosti.
Ovo protiv Lila je bio povratak korenima. Ili Milojevićevim korenima. Postoji niz detalja koji otkrivaju ne baš taktički plan, ali kako su igrači Crvene zvezde spoznali da se nalaze u uglu i da moraju da udare poput izranjavane zveri. Na primer Marko Arnautović je kod šanse Lila u 70. minutu, koju je bravurom skinuo Mateus, bio u petercu crveno-belih. Na štoperskoj poziciji. Čak je i Nemanja Radonjić tokom tog kritičnog segmenta bio u krilu brazilskom čuvaru mreže.
.jpg.webp)
Zvezda je uzela ašov, kramp i kopala pobedu. Udarala i grebala fizički moćnije protivnike, kvarila igru i namerno ulazila u savršenu takmičarsku dekadenciju. Nije marila što je defanziva u niskoj zoni izgledala negledljivo... Znali su igrači Crvene zvezde i Vladan Milojević da je semafor jedino bitan u teškim vremenima.
Crvena zvezda je na kraju učinila da se navijači, bez obzira na patnju, prisete one ljubavi iz 2017. godine. Ni tada Vladan Milojević nije mario za klupski DNK (koji je i sam neka vrsta mita), niti da li će se nekome svideti.
Negde je bilo zapisano da Vladan Milojević izravna račune sa fudbalskom sudbinom, i da na njegov način dođe do još jedne istorijske pobede. Crvena zvezda u ovom veku ima ukupno sedam pobeda nad klubovima iz liga petice, pet pod vođstvom Vladana Milojevića.
Biće to teško nasleđe za novog trenera (čitaj: Alberta Rijeru).
.jpg.webp)
