OCENE – ZVEZDA: Marko, to je najbolji espreso sa Pjace Duomo! Krunićeva idealka

Golmančina. Nema dalje. Tačka. Možda još nije Milan Borjan, ali preti da će postati. Svakako je In Beom Hvan. Da se čovek zapita kako je čuvar mreže ovakvih karakteristika završio u Srbiji, ma koliko zov potencijalne Lige šampiona sa Zvezdom bio jak. Kada lopta krene u peterac Crvene zvezde, znate da će sasvim sigurno završiti u njegovom naručiju. Kada su ostali skrhani, on je nabrijan i krajičkom oka vidi način za pobedu. To je mentalitet. Ostalo je perfekcija kojoj nema kraja ove jeseni. Njegove sjajne odbrane samo su kulminirale ove večeri kada je odbranio dva zicera. Ona parada u sudijskoj nadokandi ima istorijsku vrednost.

Ostali igrači Crvene zvezde se traže. Nisu konstantni, preskaču utakmice, ali uz Brazilca Mateusa, on je neko na koga možete da se kladite. Od utakmice sa Seltikom, pa do ove večeri. Kako je samo čitao igru, stacioniran u niskom bloku. Lepio se kao krpelj za Mukaua i Koreju. I kada su ga pobeđivali u igri jedan na jedan, Korejac se vraćao. Žilavo meso za protivnike koje ne mogu da progutaju. Sjajno čitao i dijagonale. Ovom partijom je verovatno sebi kaparisao transfer.

Tempirana bomba. I treba to ponavljati, ali se vidi da će ga Vladan Milojević (ili možda Rijera) namestiti vrlo brzo. Dobra je odluka što je dobio prednost u odnosu na Rodrigaa, jer je crveno-belima, čak i defanzivno orjentisanima, bila potrebna trka. I ozbiljan duel. Još ima crne minute sa loptom u nogama, voli da pametuje, ali je kao sirov materijal uspeo da pogodi stativu sjajnim udarcem. Bio je to psihološki jedan od važnijih detalja u večerašnjem meču. Zvezda je prodisala, a Učena počeo da dobija duele sa Žiruom.

To je Miloš Veljković u dresu Crvene zvezde. Morali bi u Ljutice Bogdana da utiču na njega i posavetuju ga da ode kod psihologa. Vidi se u osnovnom prijemu, koji za igrača takvog kalibra treba da budu luk i voda, da igra pod blokadom. Plaši se i sopstvene greške i sopstvene senke. Mali million lopti je pod prosečnim pritiskom nabio u aut. Bez ikakve potrebe. Kao da ima zabranu da odigrava u napred. Izvukao se sa dva starta.

Na kakvim je on mukama bio... Meč sa Lilom u prvom poluvremenu za njega se pretvorio u srednjovekovno mučilište. Stalno su mu na leđima bili Broholm i Koreja. Jermenin je bio nesnađen, posebno što nije imao adekvatnu podršku Ivanića u oba pravca. Okuražio se tek u nastavku kada je Vladan Milojević izvršio nekoliko rotacija. Dobio je Tiknizijan slobodu, dok mu je leđa čuvao Timi Maks Elšnik. Ima poriv da sam završava akcije.

Za mečeve ovakvog tipa, ovakva partija se zove idealka. Da nije bilo bivšeg reprezentativca Bosne na terenu, gotovo sa sigurnošću se može reći da bi Lil slavio rutinski. Kada se nameri na motorički i fizički jačeg – Rade Krunić uključi balkansko “kefalo”. Rutinski se oslobađao pritiska rivala, nosio loptu napred. Da, bilo je i grešaka, ali je uz Aranutovića on bio taj tas koji je prevagnuo na stranu crveno-belih. Kada god on odigra na ovakvom nivou, setićemo se Pafosa i njegovog izostanka. Sigurni smo da se nije oznojio, a delovao je kao plemić svog posla.

Prosečna partija. Neće se pamtiti, ali je bio višestruko važan za rotacije Vladana Milojevića. Posebno u drugom poluvremenu kada je morao da pokriva Naira Tiknizijana. Fali mu energije, malo i samopouzdanja. Ali će uvek Timi Maks Elšnik imati ponos da ne uprska stvari. Počeo je da gađa cevanice igrača Lila u trenucima kada je ispadao iz duela. To je krv koja je potrebna.

Imao je dodatni motiv, jer ga je iz svečane lože stadiona Rajko Mitić gledao novi selektor Veljko Paunović. Nešto bolji nego u Bragi, ali opet kritičan u elementima gde bi trebalo da bude najjači. Nekako neambiciozno ulazio u duele, dozvoljavao Verdonku da ga samo trzajem ramenom poremeti i uzme mu loptu kao u školskom igralištu. Kada god ima šansu da se rehabilituje i krene putem velikog uzleta – Nemanja Radonjić prosto želi da potone. Bila je to kritična partija, ali je onda podigao sopstvenu ocenu, pošto je pre penala konačno napravio višak. Možda je problem do sistema, ali ima sigurno i do brzonogog Nišlije. Premalo traži loptu u prostor. A visoko podignuta odbrana Lila ga je prosto izazivala.

Do 67. - Uzorak utakmica je već veliki, utisak je jedinstven – bivši mladi reprezentativac Portugalije je sve ono što ne treba Crvenoj zvezdi. Ili ono što ne sme da radi skupo plaćena investicija srpskog šampiona. Tu je, ali kao da nije. Stavio ga je Vladan Milojević na poziciju desetke, što je gledajući kompletan utisak bila greška. I kada je Tomas Hendel dobijao loptu, nije slušao ambiciju čitavog stadiona da treba da odigra unapred. On kao da nije ideolog igre crveno-belih već običan skretničar. Personifikacija alibi igre, samo da ne pogreši. Istočna tribina ga je već prezrela.

Do 87. - Kakav preobražaj u sekundi. Sve je nagoveštavalo da kapiten Crvene zvezde neće izaći iz dubokog vira u koji je upao promašenim zicerom protiv Seltika. I da prosto ne može da podigne brzinu na potreban broj obrataja za velike evropske utakmice. Čak su i njegovi najtvrđi fanovi priznali na poluvremenu meča da je Mirko Ivanić bio ogromno razočaranje. Nekako nedovoljno prisutan, nedovoljno hrabar, čak i prilikom ničijih lopti dozvoljavao je da mu ona beži sa pertle. Podigao se energetski u nastavku, bio je barjaktar povremenih presinga crveno-belih. Nije odustao i naterao je Ozera da napravi ključnu grešku. Mnogo će mu značiti ova sekvenca, jer je na kraju dobio i ovacije severne tribine.

Do 87. - Zaslužio je. Od ove noći za navijače Crvene zvezde biće Sveti Marko. Hjegov hladnokrvno izveden penal za istorijsku pobedu nad francuskim klubom imao je ukus najboljeg espresa sa Pjace Duomo. Povremeno se videlo da igra pod bolovima i da ovu utakmicu vidi kao gladijatorsku borbu. I kada ga nije išlo, tražio je od saigrača da ga uključuju u igru, mrcvario je štopere Lila, nije klonuo ni kada je serijski gubio duele. Vidi se da bi u nastavku sezone mogao da bude prva i referentna tačka srpskog šampiona. Problem je što je Zvezda previše zavisna od jačine Marka Arnautovića, njegovog stava da je telohranitelj ovog tima u kriznim momentima.

Od 67. - Morao je ranije na teren. Uspostavio sjajnu saradnju sa Arnautovićem.

Od 87. - Malo vremena na terenu za utisak.

Od 87. - Malo vremena na terenu za utisak.

Od 90+2. - Malo vremena na terenu za utisak.

Ono njegovo, što nekada bejaše. Tvrdo, povremeno negledljivo, često sporo, ali delotvorno i istorijski. Upisao je još jednu ozbiljnu vremensku recku Vladan Milojević u verovatno poslednjim danima na klupi srpskog šampiona – postao je tek drugi trener u istoriji Crvene zvezde koji je u regularnom toku pobedio predstavnika Francuske. Pod strahovitim opterećenjem je spremao meč, ali je takmičarski ostao živ. To je uostalom Vladan Milojević u biti. Tačno je da je bilo mnogo grešaka u igri srpskog šampiona, da domaćin nije povremeno znao kako da se izvuče iz presinga Lila, da je bilo pregršt pogrešnih dodavanja. Ali ovo je Milojevićeva Zvezda. Prepoznala je to i publika sa severa skandiranjem: “Ovo je Zvezda”.