Junak nacije: Miloš Degenek opčinio Australiju i poručio da je protiv Argentine sve moguće

Vreme čitanja: 6min | sub. 03.12.22. | 16:52

„Da, oni imaju Mesija, ali na terenu nas je 11 protiv 11. Nemaju oni 11 Mesija, već samo jednog“, kaže bivši štoper Crvene zvezde pred duel Sokerusa sa Gaučosima

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Sidneja)

Fudbalska groznica zavladala je Australijom i zapretila da bar nakratko zaseni ragbi, kriket i futi (fudbal po australijskim pravilima), koji se oduvek bore za primat najvoljenijeg sporta na Petom kontinentu.

Izabrane vesti

Iako je fudbal stigao na tlo Australije još 1858. godine, do danas nije uspeo da se ratosilja „titule“ 13. praseta i sporta koji mnogi vole da igraju rekreativno i amaterski, ali mu nikada ne pridaju adekvatnu pažnju na profesionalnom nivou.

Isti primer slede i mediji i marketinški igrači, koji na momente imaju čak i arogantno-ignorantski stav prema najpopularnijoj svetskoj igri. Na stranu to što australijski fudbal i jedinu profesionalnu A-ligu vode ljudi koji nisu šutnuli mačku s praga. Jednostavno, ljudi koji poznaju čaroliju fudbala nisu pronašli mesto u establišmentu australijskog fudbala, pa se otud jedino ovde nacionalno prvenstvo nastavlja dok Mundijal još traje. Izračunali ljudi, valjda, da Sokerusi ne mogu ni do osmine finala, a kamoli da se nadaju pobedi protiv Argentine i plasmanu u četvrtfinale.

Koliko ne znaju ništa, na najsuroviji i ujedno najlepši način pokazali su mu izabranici Grema Arnolda, koji ne samo da su ponovili uspeh generacije iz 2006. koja je jedina u istoriji Australije igrala u nokaut fazi takmičenja, već su ovaj put grupnu fazu završili sa dve pobede. Kao nikad nijedan sastav Sokerusa pre njih.

Taj duh su, uprkos startnom brodolomu protiv Francuske (4:1), prepoznale na desetine hiljada navijača širom Australije. Na ulicama i trgovima najvećih gradova bilo je kao u košnici za svaki meč koji je reprezentacija odigrala na Mundijalu. Najluđe je bilo u Melburnu, gde su na Federejšn skveru desetine hiljada proslavile pobedu protiv Danske, iako se utakmica završila u 4.00 sata ujutro po lokalnom vremenu.

Odziv ljubitelja fudbala iznenadio je i domaće medije, ali političari nisu uhvaćeni nespremni. Premijer države Viktorija Danijel Endrjuz odlučio je da za svoju treću uzastopnu pobedu na izborima časti građane Melburna otvorenim kapijama AAMI stadiona, na kojem će večeras 30.000 ljudi moći uživo i besplatno da prate utakmicu između Australije i Argentine. Slično će biti i u Sidneju, Brizbejnu, Pertu i Adelajdu, bez obzira na to što se igra u ranim jutarnjim satima.

I u kampu reprezentacije Australije očigledno dobro osećaju pozitivne vibracije iz domovine, pa se strah lako briše gumicom uoči duela sa Mesijem i njegovom škvadrom.

Jedan od junaka nacije je Miloš Degenek, koji je „kupio“ Australiju svojim intervjuima koji zadiru u dubine duše i govorom u svlačionici pred utakmicom protiv Tunisa, kada je ekipi podigao adrenalin do te mere da je selektoru Arnoldu ostavio samo mogućnost da kaže:

„Slušajte šta vam govori saigrač, ja nemam šta da dodam“.

Australijski mediji pišu o Degeneku u superlativu. Preneli su u najpozitvnijem smislu njegov životni „stori“ na društvenim mrežama, kada je objavio kolaž fotografija, na kojima sam u suzama proživljava pobedu protiv Tunisa, a pored toga i sliku izbegličke kolone iz Knina i Krajine.

Uz napomenu da sve to nema veze s politikom, Miloš je ove slike precizno, bez greške, povezao rečima u kojima je sažeto ispričao svoju priču - od rodnog grada, preko Srbije, do Australije. I do najveće pobede dečaka iz izbegličke kolone na Svetskom prvenstvu. Ej, na Svetskom prvenstvu ?!

Zato i ne čudi žeđ australijskih medija, željnih „jakih“ reči iz tabora reprezentacije, baš za izjavama Miloša Degeneka.

Tako, uticajna ABC televizija donosi priču iz Dohe, u kojoj Degeneka slikaju kao čoveka koji veruje u tri svetinje: porodicu, Sokeruse i – Boga.

Kažu da je jedini Bog kojeg će Degenek i njegovi saigrači sada susresti onaj fudbalski. Leo Mesi. Već ove subote uveče, u duelu Australije i Argentine.

I tu postoji spona. Kada je Australija prvi put srela fudbalsko božanstvo, bila je 2007. Vreme kada su žuto-zeleni dres nosili Kejhil, Viduka, Kjuel, a Argentina s tada 20-godišnjim Mesijem odnela pobedu od 1:0. Od tada, putevi se ovim selekcijama nisu ukrstili. Sve do Dohe.

Selektor Grem Arnold se Gaučosa seća iz igračkih dana, kada je dva puta odmerio snage s onom još moćnom Argentinom, koja je s već vremešnim Maradonom tonula ka svom sutonu na Mundijalu u Americi 1994. U susret tom Svetskom kupu, Argentina i Australija su u kvalifikacijama odigrale 1:1 u Sidneju, a dvostruki prvaci sveta su slavili sa 1:0 u Buenos Ajresu.

„Tada su imali Dijega Maradonu, a danas imeju Lea Mesija. Te 1993. smo išli kod njih, u Buenos Ajres, a sada to nije slučaj. Sada ćemo imati naše navijače i bitka će biti još više izjednačena. Ja nosim nezaboravne upomene od pre dve decenije, ali su sve moje misli sada usmerene na ovaj tim i da očuvam njihovu energiju na željenom nivou. Vera u naše snage je već tu“, kaže Arnold.

Miloš Degenek je posvećeni vernik i jasno kaže da postoji samo jedan Bog kojeg se plaši, a to nije 35-godišnje fudbalsko božanstvo Leo Mesi. Iako Degenek smatra da od Mesina veći nij igrao fudbal.

„Oduvek sam voleo Mesija i smatram da je on najveći koji je igrao ovu igru“, kaže Degenek.

Ipak, beskrajno poštovanje prema argentinskoj ikoni i njegovim saigračima ovaj put ostaje izvan svlačionice Sokerusa.

„Ne, za nas nije čast to što igramo protiv Mesija, jer i on je ljudsko biće, kao i svi mi. Za nas je čast da igramo u osmini finala Svetskog prvenstva, a da li je protivnik Argentina ili Poljska, nama je isto“, kaže Degenek.

Iskusni defanzivac veruje da su sve kartre otvorene.

„Ako izuzmemo sve to, na kraju je to ipak utakmica 11 na 11. Nema Argentina 11 Mesija, već samo jednog. Znamo ih, znamo da imaju tim pun zvezda u kojem Paulo Dibala i ponekad Lautaro Martinez ulaze s klupe. Ali, mi smo svesni da imamo šamsu generacije i da utakmice kao što je ova mogu da ti odrede život, da li si onaj koji će odskočiti kad je najpotrebnije ili ne“, kaže Degenek.

„Moramo da verujemo u sebe, da verujemo u tim, ma ko da igra nasuprot nas. Naročto mi u odbrani treba da zaustavimo njihove napade. Da li ćemo biti uspešni, to ne mogu da garantujem, ali da ćemo svi dati 110 odsto svojih mogućnosti da zaštitimo Rajanov gol", poručio je Miloš.

Degenek smatra da su čuda u sportu moguća i potkrepljuje to činjemicom, da su finale Svetskog kupa 2018. odigrali Hrvati, a da je ekipa Lester Sitija osvojila Premijer ligu Engleske pre nekoliko sezona.

„Ovo je šansa genercije. Svi imamo priliku da ostavimo trag, i kao ekipa i kao pojedinci", kaže Degenek.

„Zamislite samo da će u svakom većem gradu biti po 20-30.000 ljudi koji će prenos rano ujutro gledati na ulicama i trgovima. Među njima će biti i dece, koju možemo da „zarazimo“ fudbalom i da veći broj njih počne da trenira. Argentinci imaju svoju računicu i motivaciju, svi žele da doprinesu osvajanju titule zbog Mesija kojem je ovo verovatno poslednji Mundijal. Ali, mi pored svoji hežlja, hoćemo i taj plan da im pookvarimo. Ja sam veliki ljubitelj Mesijevog talenta, ali više bih voleo da ja osvojim titulu nego on“, odvažno i pragmatično kaže Degenek.

Australijski Srbin se osvrnuo i na činjenicu da meč može da traje 120, a ne 90 minuta.

„Ovo su nokaut utakmice. Niko nije očekivao da će Australija dogurati dovde, pa je sada naša prednsot što nemamo nikakvav pritisak pred meč. Samo treba da uživamo u trenutku i da se potrudimo da iskoristimo šansu koja namk se ukazuje, šansu generacije“, kaže Miloš Degenek.

Ako je neko u stanju da izmeni sportski genetski kod australijske nacije, u ovom trenutku to su svakako Sokerusi. Ma šta da urade danas protiv Argentine, cveć su obezbedili sebi mesto u almanasima australijskog fudbala, kao tim koji je nadmašio „Zlatnu generaciju“ iz 2006. godine.

Piše: Branko CVETOJEVIĆ


tagovi

Miloš Degenek

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara