Kad je teško, dođe 6.000 Nišlija, a Stjuart postane dr Džekil: Radnički kroz porođajne muke do spasa

I moglo je to i moralo uz mnogo manje stresa. Ali, ima dana za „disertaciju“ na temu kako je i zašto ekipa kojoj su svi rivali tokom sezone, bez izuzetka, nakon duela poručivali da kvalitetom zaslužuje bolje mesto na tabeli, koja je sredinom februara bila u plej-of zoni i maštala o Evropi, dozvolila sebi da pitanje opstanka u Mozzart Bet Superligi, maltene četvrti put u poslednjih pet sezona, rešava u foto-finišu.

Vreme je za olakšanje, nikako za euforiju, jer klub ovog renomea ne bi smeo da slavi to što je spas obezbedio u poslednji čas, posle porođajnih muka. Ono jeste, posle Stjuartove majstorije u 60. minutu svi su mu potrčali u zagrljaj sa rukama podignutim u vis i stisnutim pesnicama, radovanja je bilo i nakon Tankovog pogotka za konačnih 2:0, ali previše je bilo napetosti prethodnih dana i zato je to opravdano samo večeras. Već sutra, prst mora na čelo, kako se u ovakvu situaciju više ne bi dospelo, jer pozicija na kojoj je Radnički završio dve od poslednje tri sezone naredne će značiti direktno ispadanje iz elite.

Na kraju, znalo se da će biti onako kako Trivante Stjuart odluči. On je opklada na koju je Radnički igrao čitavog proleća. Najčešće je u poslednje vreme bio Mister Hajd, iritirao je svojom destruktivnošću, dvocifrenim brojem promašenih zicera i doveo ekipu do baraža, ali ume taj i ono što je uradio na isteku prvog sata igre. A to ume malo napadača njegove konstitucije. Postao je Doktor Džekil, primio je loptu koju je ispucao golman Stanivuković (ispostaviuče se asistent za gol), kao na ringišpilu provozao kompletnu odbranu Mačve. Jedna pirueta, jedna štikla u kobinaciji sa fizičkom snagom - četvoricu je što predrblao, što izneo na leđima i majstorski savladao golmana Nikolića.

Simpatičnim Šapčanima kapa dole što su i dovde stigli. Žilavi su, borbeni, defanzivno sjajno organizovani, znaju šta znaju, a šta ne i ne protežu se izvan svojih limita, ali čak i onaj jedini argument za koji se verovalo da im je prednost u odnosu na Radnički - privrženost lokalnih navijača klubu - Nišlije su, sad kad je zagustilo, nadjačale i u rekordnom broju ove sezone (preko šest hiljada), ne računajući mečeve sa Zvezdom i Partizanom, okupile se danas na Čairu. 

Ispostavilo se da nije bilo potrebe za sujeverjem. Ni kada je u pitanju broj 13 – sledeća sezona biće Radničkom 14. uzastopna u elitnom rangu (uz večite i Vojvodinu, samo još Spartak trenutno ima duži kontinuitet), ni kada je u pitanu spoj današnjeg datuma i grada iz kojeg dolazi rival, jer baš 1. juna pre sedam godina, u Šapcu,  Rukometni klub Železničar igrao je utakmicu za prvu titulu prvaka države u istoriji, a lopta koja im je taj pehar mogla doneti, nakon šuta u poslednjem napadu, ostala je bukvalno na gol-liniji.

Sve su to bili podaci koji su ulivali dozu zebnje da se ne desi baš ono što je u 32. minutu, kada je Pejović podvalio loptu između dvojice štopera Radničkog, a Sani Abdulahi izašao sam ispred Dejana Stanivukovića, na čijim rukavicama su u tom trenutku možda i ostali superligaški snovi Mačve. Jači je Radnički bio i od Jedinstva ili Tekstilca, pa je gubio na Čairu od tih timova ove kalendarske godine.

Mačva je defanzivno izuzetno organizovan tim, a Radnički nije pronalazio inspiraciju kako da probije taj pokretni blok, isuviše oprezan, s obzirom na otvoren rezultat iz prve utakmice. Bilo je u prvom poluvremenu “situacija” pred golom gostiju, to je možda najprikladniji izraz, jer izrazitim šansama se teško mogu nazvati. Ubacivao se Milosavljević iz drugog plana, Gemović je možda i najviše uspevao da uradi jedan na jedan, Stjuart posle dužeg vremena nije bio destruktivan, trudio se da pomogne, izveo je domaćin šest kornera, naspram nijednog šapčana, imao je i Pavlović jedno gostovanje u protivničkom kaznenom prostoru, Ilić idealu poziciju za slobodan udarac sa 17 metara, ali lopta je uglavnom odlazila preko gola. U okvir - samo jedna!

Videvši da nema pomaka, morao je Siniša Dobrašinović posle petnaestak minuta igre u drugom poluvremenu da posegne i za izmenama, ali samo što ih je izvršio, Stjuart je izveo svoju bravuru. Mogao je sve da reši u 76. minutu posle akcije Nikolića po desnom krilu, ali tek da podseti šta ume da promaši, a tačku je u 79. minutu stavio fudbaler koji je igrao košmarnu sezonu, ali se, eto, na kraju delimično iskupio. Jamkam je sjajno proigrao Ibrahima Tanka, a ovaj rezantnim udarcem u suprotan donji ugao razrešio sve dileme. U finišu dve situacije, tek da Dejan Stanivuković opravda epitet igrača utakmice.

Igraće se Mozzart Bet Superliga u Nišu i dalje...

REVANŠ BARAŽA ZA POPUNU MOZZART BET SUPERLIGE

RADNIČKI NIŠ - MAČVA 2:0 (0:0)
/Stjuart 60, Tanko 79/

Niš. Stadion Čair.
Gledalaca: 6.500.
Sudija: Novak Simović (Lovćenac).

Žuti kartoni: Gemović, Nišić, Milosavljević (Radnički), L. Nikolić, Sladojević, Pejović, Đurić (Mačva).

Crveni karton: Nemanja Glušica (trener Mačve) u 45. minutu.

RADNIČKI NIŠ (4-4-2): Stanivuković 8 - Petković 6,5 (od 59. Vitas 6,5), Jamkam 7, Pavlović 7, Belaković 6 (od 85. Amin) - Milosavljević 6,5, Nišić 6, Nikolilć 6,5, Ilić 6 (od 59. Tanko 7, od 85. Jurukov) - Gemović 6,5 (od 69. Mituljikić 6), Stjuart 7,5.

MAČVA (4-2-3-1): B. Nikolić 6, Marković 5,5 (od 76. Jovanović), Ristivojević 6, Sladojević 6,5, Stevanović 6 - L. Nikolić 6 (od 62. Vujić 5,5), Srnić 6,5 (od 76. Rakić) - Pejović 6, Novaković 6, Đurić 5,5 (od 62. Gavrić 5,5) - Sani Abdulahi 5,5 (od 71. Živkov 5,5).

Igrač utakmice: Dejan Stanivuković (Radnički) 8.