Kako je stvoren spartanski Inter: Katedra profesora Marote i Auzilija o vođenju kluba

Jan Orel Bisek (Orhus, 7.200.000 evra)

Jedan od najvećih pogodaka skauting mreže Pjera Auzilija. Jan Orel Bisek nije bio baš anonimus jer je sa 16 godina postao najmlađi Nemac u istoriji Bundeslige, ali mu se karijera nije odvijala u obećavajućem smeru i jako mlad je imao velike probleme sa povredama. Keln ga je slao na pozajmice u Kil, Rodu, Gimaraeš i na kraju danski Orhus što je delovalo kao slobodan pad. Igrama u Danskoj ubedio Auzilija da u njega vredi uložiti eki novac. Nešto više od 7.000.000 evra... I ispostavio se kao pogodak.

Frančesko Aćerbi (Lacio, 4.000.000 evra)

Jedan od junaka eliminacije Barselone je u Inter stigao kao želja Simonea Inzagija. Tri godine ga je Inzagi trenirao u Laciju i znao je šta može da očekuje od njega. Inter je tog leta tražio iskusnog štopera koji bi ulazio sa klupe ili služio da se odmore Škrinijar, Bastoni i De Fraj. Aćerbi je u Laciju imao još tri godine ugovora, ali mu je Mauricio Sari prilično neprijatnim tonom saopštio da ga ne ceni i da on nije štoper koji može da igra u formaciji sa četvoricom pozadi već samo i isključivo centralnog u štoperskoj trojci. Nije bio daleko od istine, ali je Inzagiju baš to trebalo. Ubedio je direktore da dovedu na pozajmicu štopera od 34 godine, a Aćerbi se sjajno uklopio i ubedio Inter da ga godinu kasnije otkupi za 4.000.000 evra. Sinoćnjim golom je opravdao sve što je uloženo. A suštinski i pre toga...

Alesandro Bastoni (Atalanta, 31.100.000 evra)

Jedan od dvojice igrača koje je Marota zatekao u klubu je bio talentovani štoper kojeg je Inter kao 17-godišnjaka platio Atalanti preko 30.000.000 evra. Imao je samo tri utakmice u Seriji A, ali su procene Auzilija i skauta bile da je reč o dijamantu italijanskog fudbala i naslednika slavnih imena italijanskog fudbala poput Maldinija, Neste, Kanavara... Nisu bili daleko. Stvar je ukusa, ali nije netačno reći da Bastoni u ovom trenurku najbolji štopera na svetu. Zato je njegov potencijal tada toliko odskakako i zato je toliko i koštao. Pustili su da se razigra jednu sezonu na pozajmici u Parmi, a onda ga je Antonio Konte lansirao i promovisao u stub odbrane Intera. Danas je najvažaniji igrač Nerazura.

Denzel Damfris (PSV Ajndhoven, 14.200.000 evra)

Kada je morao da žrtvuje Hakimija zbog finansija, Inter je tražio beka sličnih karalteristika. Ali, jeftinijeg četiri-pet puta. Na Evropskom prvenstvu je tog leta ekspldirao Denzel Damfris kojeg je pre Intera duže pratio Milan. Marota i Auzilio su procenili da je kapiten PSV Ajdnhocena sa 25 godina sazreo za adekvatno zameni Hakimija. Bez bonusa je koštao samo 12.500.000 evra i bila je to još jedna i te kako isplativa investicija Nerazura. Mogli su kasnije višestruko da zarade na njemu kada su ga tražili Čelsi, Bajern i Mančester Junajted, ali su procenili da on nije na spisku „finansijskih žrtava“. Damfris je nezamenjiv šraf Inzagijevog Intera, a dva gola i tri asistencije u dvomeču protiv Barselone vrede svaku uloženu paru.

Federiko Dimarko (dete kluba, 1.000.000 evra)

Dimarko je dete Intera koje je moralo zaobilaznim putem do prvog tima, više puta je optisivan, ali se izborio. Kaljen je na pozajmicama, bio je prodat u švajcarski Sion za 4.000.000 evra, ali se Inter osigurao povratnom klauzulom (5.000.000 evra) što dovoljno govori o ozbiljnosti Interovog poslovanja čak i kada su u pitanju „mali“ igrači. Inter nije napravio grešku kao Roma sa Kalafjorijem. Pozajmica u Parmi i golčina baš protiv Intera su bili odskočna daska da se vrati na Meacu i konačno dobije pravu šansu. Tog leta je Konte otišao, Inzagi došao i hteo je svežiju krv na levom boku umesto Ivana Perišića i Aleksandra Kolarova koji je fudbalski izdahnuo. Dimarko je u konačnom računu koštao Inter 1.000.000 evra. Danas je jedan od najboljih levih vingbekova sveta...

Henrih Mhitarjan (Roma, bez obeštećenja)

Tihi vojnik spartanskog Intera. Mnogi su požurili da ga „fudbalski sahrane“ kako je reč o bivšem igraču, ali on je nezamenjiv. Ne može u istom tempu 90 ili 120 minuta, ali je od neprocenjive važnosti u igri u oba smera. U oba meča mu je malo falilo da bude strelac, a sinoć se lavovski potrošio kada je Inter morao da duplira razularenog Lamina Jamala. Prošao je uspone i padove u karijeri, ali uvek se treba settiti izjave Matsa Humelsa da je Henrik Mhitarjan jedan od najboljih fudbalera sa kojim je igrao. Nije to više onaj ofanzivni Miki iz Borusije koji se kasnije nije snašao u Mančesteru i Arsenalu, ali mu je Italija udahnula novi fudbalski život. Vratio se u formu u Romi, a onda kao slobodan igrač bio Interovo pojačanje u Marotinom stilu. U Interu je promenio poziciju i stil igre. Kada su se svi plašili kako će Inter nadoknaditi odlazak Brozovića, Inzagi je izmislio novog Mikija.

Hakan Čalhanoglu (Milan, bez obeštećenja)

Transfer koji je uzdrmao fudbalsku Italiju, ali koji je se ispostavio kao još jedan maestralan potez Kralja slobodnog tržišta. Podsetimo, Marota je u Juventus kao slobodne agente doveo Pirla, Pogbu, Kediru, Komana, Alveša, Evru, Džana, Ljorentea... Majstor je da dovede slobodne agente za „dž“. Čalhanoglu je u Milanu bio neuspešna „desetka“, a u Interu je postao jedan od najboljih povučenih plejmejkera na svetu. I njemu je Inzagi okrenuo život i karijeru promenom pozicije. Remek delo politike Bepea Marote. I sinergije uprave i trenera.

Nikolo Barela (Kaljari, 44.500.000 evra)

Inter retko troši toliki novac, ali kada se ukaže generacijski talenat poput Bastonija ili Barele, onda ne štedi. Čim se pojavio u svom Kaljariju, Nikolo je stekao etiketu jednog od najvećih talenata italijanskog fudbala. Hteli su ga svi veliki klubovi, ali Interu je na ruku išlo i što je Barela navijač kluba od malijh nogu. Imao je Inter tog leta finansijske muke kako da nađe toliki novac, Konte je pritiskao klub da ga dovede, ali je Marota uspeo da smisli finansijsku gimanstiku i kroz pozajmicu rastegne isplatu skoro 45.000.000 evra. I dobio srce i dušu tima. Barela je za šest sezona u Interu odigrao skoro 300 utakmica i uz Bastonija je kičma ovog tima. Mogao je Inter da ga proda, zaradi, ali Barela nema cenu.

Markus Tiram (Borusija Menhengladbah, bez obeštećenja)

Još jedno remek delo kako se dovode slobodni igrači. Mesecima je Milan radio na dovođenju Markusa Tirama, bio na pragu njegovog potpisa, a onda im ga je Marota ukrao ispred nosa. Jeste ponudio nešto veću platu, ali čini se da se pre svega prvagnule njegove pregovaračke veštine u odnosu na nedoraslu konkurenciju iz Milana. Šta je dobio u Tiramu, to svi vidimo. Jednog od najboljih napadača sveta u igri leđima i čuvanju lopte. Francuz radi ogroman posao za ekipu, savršeno se uklapa sa Lautarom i samo mu fali nešto bolja realizacija.

Lautaro Martinez (Rasing, 25.000.000 evra)

Fudbalskom planetom se već proširilo da u Rasingu raste novi Serhio Aguero i da stasava napadač top kalse. Pjero Auzilio je već mesecima radio na tom poslu i nije dobro izgledalo. Lautaro je praktično već bio igrač madridskog Atletika. Već se sve dogovorio sa Čolom Simeoneom, čekao se samo potpis, a onda je Auizilio seo u avion, otputovao u Argentinu iz uz pomoć Havijera Zanetija i Dijega Milita ubedio Martineza da je Inter bolja opcija. Ostalo je istorija... Lautaro je jedan od najkompletnijih napadača današnjice i igrač koji u skoro svakoj velikoj utakmici ima direktan uticaj na rezultat golom, asistencijom, potezom...

Karlos Augusto (Monca, 13.250.000)

Nakon promašaja sa Valentinom Lazarom i odlaska univerzalnog vojnika Danila Dambrozija, Interu je trebala „backup“ opcija na levom oku za Dimarka, ali da to bude igrač nešto bolje defanzive. Našli su ga u Moncinom pogotku Karlosu Augustu. Brazilac može i na beka, i na štopera. U Minhenu su njegovi centaršutevi rezultirali pogocima, sinoć je ušao da proba da zauzda Jamala jer Dimarko nije mogao. Nije bio skupa investicija i danas vredi makar duplo.

Mehdi Taremi (Porto, bez obešetećenja)

Iranac je godinama igrao sjajano u Portu i rešio da sačeka istek ugovoraq. Postao je meta brojnih bogatijih klubovba, a Milan je mesecima radio na njegovom transferu. Bio je pretposlednji dan prelaznog roka kada su Rosoneri postigli dogovor sa Taremijem da se preseli kod njih. I onda je poslednjeg dana sve propalo, Inter je ispred nosa ukrao Taremija gradskom rivalu, a Milan je kao plan B angažovao Luku Jovića u poslednjim minutima pijace. Iranac se nije najbolje snašao u Interu, često je bio na meti kritika, ali sinoć je odigrao možda i najbolju utakmicu u crno-plavom dresu. Imao je velike zasluge za pobedonosni gol.

Stefan de Fraj (Lacio, bez obeštećenja)

Još jedna krađa u Marotinom stilu. De Fraj je bio stub odbrane Lacija, ali nije želeo da produži ugovor. Marota ga je namirisao i dobio jednog od od najtraženijih slobodnih agenata Evrope. Ovo mu je sedma sezona u taboru Nerazura, ima ozbiljnu ulogu u štoperskim rotacijama, mada ove sezone dobija nešto manje prilika. Ipak, Inzagi na njega uvek može da se osloni.

Pjotr Zjelinski (Napoli, bez obeštećenja)

Godinama je Poljak bio srce Napolijevog veznog reda, ali nekako uvek najmanje cenjen i poštovan. Na kraju mu poštovanje nisu ukazali ponudom za novi ugovor koja je bila uvredljiva. Marota te prilike ne propušta... Pojačava sebe, oslabljuje konkurenciju. Zjelinski je zahvalan, iskusan i pouzdan igrač koji ove sezone uglvanom ima ulogu džokera sa klupe.

Mateo Darmijan (Parma, 3.300.000 evra)

Dete Milana je zlatne godine dočekalo u Interu. Sada je već u godinama, češće ulazi sa klupe, ali Inzagi ima ogrmno poverenje u njega jer može da igra sve pozicije u poslednjoj liniji. Karijera mu je bila čudna. Milan ga nije sačekao, pa se afrimisao preko Palerma, Torina i italijanske reprezentacije da bi ga 2015. kupio Mančester Junajted kao veliko pojačanje. Poput mnogih, polako se gasio na Old Trafordu i vratio se u Italiju na mala vrata. Oživeo je karijeru u Parmi, a na insistiranje Antonija Kontea je stigao u Inter za smešne pare. Dao je Nerazurima za ovih pet godina mnogo više nego što su uložili u njega.

Davide Fratezi (Sasuolo, 31.400.000)

Romino otpisano dete je eksplodiralo u Sasuolu i ubedilo Inter da je reč o budućnosti italijanskog fudbala. Hteli su ga Milan i inter, ali Marota iskoristio dobre odnose sa Sasuolom da pogodi cenu, a igraču je ponuđena bolja perspektiva. I postao je verovatno najviše kritikovano pojačanje Marotinog Intera. Za taj novac koji je plaćen, nije davao mnogo. Sve do ove Lige šampiona gde je ulascima sa klupe bio Inzagijevo tajno oružje i postigao pobedonosne golove protiv Bajerna i Barselone. Zimus je bio na pragu povratka u Romu, ali sada se na Fratezija gleda drugim očima.

Simone Inzagi

Jedan od ključnih poteza Marote i Auzilija je bio dovođenje skromnog Inzagija posle zahtevnog Kontea. Čudan je trenerski put Simonea Inzagija... Lacio je u leto 2016. godine imao potpisan ugovor sa Marselom Bijelsom. Promocija je bila zakazana kada je Argentinac tražio od Klaudija Lotita da mu za 60.000.000 evra kupi Pata, Mendija i Ben Arfu. Najveća škrtica italijanskog fudbala je odbila i Bijelsa je minirao ceo posao. Rimljani nisu imali kud i Igli Tare je izmislio Simonea Inzagija koji je već bio na putu za Salerno da trenira drugi Lotitov klub Salernitanu. Tare ga je postavio kao prelazno rešenje, a ostao je na klupi Lacija pet godina. Podigao je Lacio iako je i tamo imao crne rupe kada je za 15 dana umeo da sruši sezonu. Međutim, sposobnost prilagođavanja i umeće da radi sa onim što ima na raspolaganju, bili su ključni aduti da mu Marota i  Auzilio ukažu poverenje posle Kontea. Sačuvali su ga i kad je izgubio dobijen skudeto u trci sa Milanom, a plodovi su stigli kasnije u vidu Skudeta i dva plasmana u finale Lige šampiona. Sjajan je taktičar, ima dobar odnos sa igračima, uspeva da balansira sa minutažom širokom rostera i izrastao je u jednog od najcenjenijih trenera današnjice.