Luis Enrike, najveća zvezda Crvene furije i Piksijeva Srbija kao mundijalska mašina u očima Španaca

(od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

Španiji je žreb u Dohi, u grupi E, poklonio Nemačku, Japan i pobednika utakmice Kostarika – Novi Zeland. Ako se plasiraju dalje, na put će im stati Belgija, Kanada, Maroko ili Hrvatska. A onda bi se, zašto ne, mogli susresti i sa našom reprezentacijom.

"Me da igual" iliti "Svejedno mi je", moglo se pročitati sa usana Luisa Enrikea kada je krenulo žrebanje. "Mi smo ekipa koja može da pobedi svakoga i izgubi od svakoga", pojasnio je naknadno. I verovatno je u pravu jer, fudbal koji je španskoj reprezentaciji nametnuo selektor je istovremeno atraktivan i izuzetno rizičan. "Nastavićemo da se uzdamo u svoj ekipni kvalitet, naš stil i ideja su jasni. Igrati protiv nas je komplikovano i teško nas je poraziti", dodao je.

Polemika koju izaziva ovaj kontroverzni lik koji je davno "napustio medijski cirkus" je u velikoj meri upravo produkt njegovog lošeg odnosa sa štampom. Kažu da ga mnogo više poštuju izvan Španije, nego na poluostrvu. Jednim delom je to i zbog činjenice što slabo ili nikako ne saziva igrače Real Madrida.

Međutim, premda su mnoge njegove odluke kritikovane i do beskonačnosti analizirane, a njegov način ophođenja sa medijima iritira celu zemlju, nakon Evropskog prvenstva, kvalifikovanja na Mundijal i poslednjih odigranih utakmica, čak i najnevernije Tome počele su da mu odaju priznanje. Jer, nije bilo lako pretumbati generaciju svetskih prvaka iz 2010. I to do te mere da u nedavnim prijateljskim utakmicama protiv Albanije i Islanda nije igrao niko iz tog doba. Čak ni Buskets.

Rast nove Španije je vidljiv i njen je učinak sve bolji. Sedma je na svetskoj listi, a što više prolazi vreme, Lučovi klinci stiču iskustvo koje obećava lepu budućnost. Ipak se ne zna da li će do putovanja u Dohu uspeti da dostignu nivo zrelosti dovoljan da izdrži pritisak koji nosi mundijalski izazov. Ono što jeste sigurno je da će uvek igrati na pobedu i poštovati sistem igre i disciplinu koju je nametnuo selektor.

Poslednje novosti koje se tiču Furije su jedan mogući odlazak i jedan mogući dolazak. David De Hea, koji već godinu i po dana nije stao na gol Furije, na dve poslednje prijateljske utakmice nije ni stigao, a ovo privlači pažnju jer Luis Enrike sazvao čak četiri golmana. Kažu da se De Hei ovo nije nimalo dopalo i da je treneru rekao da, ako će ga držati na klupi, bolje da ga ne poziva nikako.

Sa druge strane, večno polemični Đerard Pike je pre nekoliko dana izjavio da nije neophodno osećati boje Španije da bi se igralo za reprezentaciju i da je važnije imati dobrog igrača, nego dokazanog patriotu. Tridesetpetogodišnji štoper već 5 godina ne oblači crveni dres, a njegovo povlačenje se generalno tumači kao posledica njegovih političkih stavova i, premda ne izričite, vrlo snažno nagoveštene podrške nezavisnosti Katalonije.

Pikeov povratak u reprezentaciju bi definitivno bio revolucija, ali Luis Enrikea ne dotiče "medijski cirkus". Vrata su otvorena za sve koji su spremni. Jedino što bi ga moglo sprečiti, pored Pikeovih godina, je činjenica da je selektor eliminisao svaki trag ega igrača u reprezentaciji. Zvezda tima je i u dobrim, i, posebno u lošim trenucima, samo Luis Enrike. Svoje izabranike je blindirao, zaštitio, ali i postrojio kao vojnike koji slepo moraju da prate njegova uputstva.

U poslednje vreme nedoumice stvara i to što selektor nije produžio ugovor sa Fudbalskim savezom Španije. Predsednik saveza, Luis Rubijales, tvrdi da problema nema, ali je odlučio da ne vrši pritisak na Luisa Enrikea čiji je karakter izuzetno nepredvidiv i koji očigledno ne namerava da išta potpisuje u ovom trenutku. "Nisam doneo odluku. A taj ugovor svakako ništa ne vredi ako se Mundijal ne odigra kako treba", izjavio je Lučo. Na poluostrvu se samo brinu da li bi ova nedoumica mogla negativno da se odrazi na učinak Španije. Pritom, iako se ovakvim opcijama za sada ne barata, niko ne zaboravlja kakvom je brzinom Rubijales otpustio Đulena Lopetegija kada je objavljeno da je potpisao za Real pred Svetsko prvenstvo 2018.

Dakle, u prvoj rundi, u grupi E, najopasniji protivnik Furije je po definiciji Nemačka, premda će Španija prvi susret igrati protiv pobednika Kostarika - Novi Zeland, što joj uveliko olakšava ulazak u takmičenje i služi kao dobro zagrevanje pre nego što se suoči sa opasnim izabranicima Hansija Flika. Ipak, sudeći po izrazu lica Lotara Mateusa kada je saznao ko je glavni rival, ni Nemcima nije svejedno. Svi se posebno sećaju poslednje utakmice Lige Nacija u kojoj je Španija slavila sa čak 6:0.

Nemačka je ujedno i jedini dobro poznat rival. Za ostale protivnike španski selektor priznaje da će morati još da ih dobro prostudira. Međutim, generalno su svi prilično zadovoljni, jer ni Japan, a posebno Kostarika i Novi Zeland, ne predstavljaju veliku opasnost.

Interesantno je da je jedan od najboljih poznavalaca međunarodnog fudbala u Španiji, novinar Aksel Tores, na pitanje koga ne bi nikako voleo da dobije u grupi, izjavio da je to Srbija. A to je i objasnio: grupa u kojoj postoje dve snažne ekipe je u principu jednostavna, jer je, uvek naravno teoretski, mnogo lakše da upravo te dve ekipe prođu dalje, pitanje je samo na kom mestu. Problem stvara treći bubanj, a u njemu je, po Toresovom mišljenju, najopasnija Srbija.

Premda čitaoci Marke Srbiji daju najmanju mogućnost prolaska u narednu fazu u grupi koja se ovde smatra "grupom smrti", bolje upućeni se definitivno ne slažu sa tim. Ističe se kvalitet igrača Orlova, na čelu sa Dušanom Vlahovićem, kao i selektor, legenda fudbala, koji je uspeo da od naše reprezentacije napravi "mundijalsku mašinu".

Kao slabu tačku ističu tendenciju ka taktičkoj anarhiji kada stvari ne idu kako treba i problem pritiska koji Srbija ne uspeva da reši na velikim takmičenjima. Sa četiri zvezdice ocenjen je naš napad, sa 3 ½ sredina terena i sa 3 odbrana (poređenja radi, svojoj reprezentaciji su dali 3 ½, 4 ½ i 4).

Na ne tako fudbalskom planu, španski novinari su, premda se tu i tamo začuo poneki protest zbog nepoštovanja ljudskih prava u Kataru i nedostatka podrške Ukrajini u govoru Đanija Infantina, preneli sliku lepo organizovane i luksuzne svečanosti. A stadioni i propratni objekti izazivaju opštu fascinaciju. Komentarišu da se na stadion Al Bajt, gde će se Španija suočiti sa Nemačkom, stiže vodenim taksijima, da se u svlačionicama sedi na foteljama, da na travnatom terenu i tribinama rashladni uređaji stalno održavaju idealnu temperaturu, a u okviru stadiona se nalazi i luksuzni hotel koji je naravno već odavno rasprodat.

I za kraj, moramo reći da maskota nikome nije baš preterano jasna, a da je Šakirina "Waka Waka" za Špance i dalje neprikosnoveni broj 1 na top listi mundijalskih himni.

Piše: Ognjenka MARIĆ