Magija Veštica ili beli očnjaci Vukova

Datum osnivanja Himnasije (3. jun 1887. godine) daje ovom klubu privilegiju da se smatra najstarijim fudbalskim entitetom koji i dalje aktivno učestvuje u argentinskoj ligi. Čak se često ističe kao najstariji klub na celom južnoameričkom kontinentu. Ipak, u samom početku, Himnasija nije bila posvećena fudbalu, sportu koji danas dominira globalno. Primarna svrha osnivanja kluba bila je gimnastika i mačevanje što u stoji i u punom imenu institucije Gimnasia y Esgrima, dve sportske discipline koje su joj i dale ime. Tek tokom godina klub je postepeno širio svoju sportsku paletu: streljaštvo, atletika, kriket i druge aktivnosti našle su svoje mesto u programu. Fudbal je ušao gotovo prirodno, pod uticajem društvene popularnosti i entuzijazma članova, i ubrzo se nametnuo kao primarna sportska aktivnost, oblikujući identitet kluba kakvog danas poznajemo.

Klub je tokom svoje istorije nekoliko puta menjao naziv, što odražava i evoluciju njegovih aktivnosti i društveni kontekst vremena. Između aprila i decembra 1897. godine nosio je isključivo ime Mačevalački klub, jer je u tom periodu jedino mačevanje bilo zastupljeno u njegovom programu. Početkom naredne godine, institucija se vratila svom izvornom imenu, potvrđujući kontinuitet i tradiciju. Gotovo pola veka kasnije, između 1952. i 1955. godine, klub je ponosno nosio naziv Gimnastičarski i Mačevalački klub Eva Perón, u skladu sa činjenicom da je tadašnji grad La Plata bio preimenovan u čast preminule prve dame Argentine. Nakon što je grad povratio svoje prvobitno ime tokom perioda Oslobodilačke revolucije, klub je sledio isti put, vraćajući se izvornom nazivu i istorijskoj tradiciji koja ga definiše do danas.

Navijač Estudijantesa (©AFP)

Prvi dom Himnasije nalazio se na trgu Huegos Atletikos – trgu atletskih igara – koji danas zauzima Fakultet fizičkih i matematičkih nauka. Kada je ovo zemljište 1905. godine prešlo pod nadležnost gradske vlasti, klub je bio primoran da napusti prostor i, u tom periodu, potpuno obustavi fudbalske aktivnosti, posvećujući se isključivo društvenim događajima i pojedinačnim sportovima. Ova promena pokrenula je talas inicijative među članovima koji su činili fudbalsku sekciju. Odlučili su da osnuju sopstveni klub, posvećen isključivo fudbalu. Tako je rođen Estudijantes La Plata, entitet koji će ubrzo postati večiti rival Himnasije i simbol strasti, identiteta i istorijskog rivalstva u gradu dijagonala.

Godine 1912. novonastali tim suočio se s unutrašnjim nesuglasicama, pa je deo članova prešao u Independensiju. Dve godine kasnije, ovaj sastav se ponovo spojio sa Himnasijom, čime je klub obnovio svoju fudbalsku praksu i vratio se na teren. Za razliku od većine klubova koji su morali proći kroz niže rangove kako bi stigli do elite, fuzija Gimnastičara i Mačevaoca sa Independensijom omogućila je direktan ulazak u Primera diviziju argentinskog fudbala. Iste godine klub je osvojio dva gradska pehara: Adolfo Bulrich i Intermedijat Kup 1914, potvrdivši svoju sportsku dominaciju u lokalnim okvirima. Deceniju kasnije, 1924. godine, svečano je otvoren stadion na raskrsnici 60. i 118. ulice, koji je ponosno poneo ime prvog predsednika kluba, Huana Karlosa Zerilja.

Krajem dvadesetih godina prošlog veka, Himnasia je osvojila svoj prvi, i do danas jedini, nacionalni šampionski pehar. U sezoni 1929. godine, sa zvaničnim finalom odigranim 9. februara naredne godine, popularni Vukovi preokrenuli su rezultat i pobedili Boku Juniors sa 2:1 golovima Martina Maleanija. Na taj način Himnasia je postala prvi klub izvan Buenos Ajresa koji je odoneo titulu u provinciju, ispisujući svoje ime zlatnim slovima u istoriji argentinskog fudbala.

Početkom tridesetih godina, Himnasija je postala prvi argentinski klub koji je otputovao na turneju po Evropi, odigravši utakmice u Portugaliji, tadašnjoj Čehoslovačkoj, Austriji i Italiji, ostavljajući dubok trag i jačajući međunarodni ugled. Takođe, klub se može pohvaliti nizom drugih rekordnih dostignuća, uključujući i činjenicu da je prvi argentinski klub koji je angažovao stranog trenera, mađarskog stručnjaka Emerika Hiršla. Na nacionalnom nivou, jedan od nezaboravnih trenutaka dogodio se 18. marta 1979. godine, kada je igrač Karlos Danton Sepakuersija postigao najbrži gol u istoriji argentinskog fudbala, samo pet sekundi nakon početnog zvižduka u duelu sa Urakanom. Pored ovoga, Himnasija je prvi klub u zemlji koji je uveo praksu povlačenja dresova iz upotrebe. U junu 2006. godine, dres sa brojem 21 povučen je iz igre u znak počasti legendarnom Pedru Trolju, koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Vukova.

Istorija Estudijantesa započela je 4. avgusta 1905. godine u jednoj prodavnici cipela, kada je grupa mladih entuzijasta, uglavnom bivših članova ugašene fudbalske sekcije Himnasije i Esgrime, odlučila da osnuje sopstveni klub. Tog dana rođen je Estudijantes, a ime je odabrano u skladu sa statusom većine osnivača, studenata lokalnog univerziteta. Primarna delatnost kluba bio je fudbal, dok su kasnije, sa širenjem institucije, uvedene i druge discipline: rukomet, tenis, plivanje, golf, hokej na travi i košarka. Crveno-bele vertikalne pruge, boje i dizajn zvanične uniforme koja se koristi i danas, uspostavljene su još 1906. godine po ugledu na Alumni, tada najistaknutiji argentinski klub prve decenije 20. veka, koji je osvojio deset titula prvaka između 1900. i 1911. godine.

Navijači Estudijantesa poznati su pod nadimkom Los Pincharratas, što se slobodno prevodi kao „Pacovski noževi“, aluzija na instrument koji su studenti veterine koristili u eksperimentima nad ovim životinjama, a među kojima je klub uživao veliku popularnost. Ipak, klub se često oslovljava i epitetom „El León“, odnosno „Lav“, simbolom snage i neustrašivosti na terenu.

Prvi stadion Estudijantesa svečano je otvoren 7. novembra 1905. godine, na raskrsnici dijagonala 19. i 53., i odmah postao epicentar sportskog života kluba. Premijerni zvanični trofej stigao je 1908. godine, kada je klub osvojio titulu u četvrtoj diviziji, savladavši River Plejt u finalu rezultatom 3:1. Tri godine kasnije, Estudijantes je ostvario plasman u Prvu diviziju, pobedivši u finalu Independijente sa ubedljivih 3:0, čime je potvrđena njegova uzlazna putanja. Samo dve godine po ulasku u najviši rang argentinskog fudbala, 1913. godine, klub je osvojio svoju prvu nacionalnu krunu, postavljajući temelje za istorijsku i prestižnu tradiciju koja će ga pratiti decenijama.

Sa ulaskom popularnih Estudijantesa u najviši rang, Himnasija je takođe 1916. godine stekla plasman u Prvu ligu, čime je otvoren novi, uzbudljivi period za fudbal u La Plati. Iste godine, 27. avgusta, počela je priča o jednom od najpoznatijih klasika u zemlji. U prvom zvaničnom okršaju ova dva tima, Estudijantes je na svom terenu poražen od Gimnasije minimalnim rezultatom, a jedini gol ostao je upamćen kao istorijski autogol Ludovika Pastorea.

Lav iz La Plate, zajedno sa suparničkim Vukovima, bio je među osnivačima i članovima prve argentinske profesionalne lige, koja je odigrana 1931. godine. Krajem tridesetih, u redove Estudijantesa stigao je jedan od najznačajnijih napadača u istoriji argentinskog fudbala – Manuel Pelegrino, poznat kao El Pajo. U dresu Albirojos odigrao je 489 utakmica i postigao 234 gola, čime se svrstao na četvrto mesto najboljih strelaca u istoriji argentinskog prvenstva, upisujući svoje ime u večnu legendu kluba.

Uspešne kampanje tokom četrdesetih godina dovele su Estudijantes na prag velike profesionalne titule, a 1945. klub je već osvojio nacionalni kup, potvrdivši svoj status među argentinskom elitom. Međutim, put ka tronu naglo je zaustavljen, ali ne zbog sportskih razloga. Estudijantes je optužen za bojkot tadašnje „pravosudne doktrine“, jer je u sedištu kluba zadržano oko 2.000 primeraka obavezne školske lektire, autobiografskog dela Eve Duarte de Peron pod nazivom Razlog mog života, koji nisu distribuirani među saradnicima. Sukobi s politički neistomišljenim akterima prouzrokovali su intervenciju nacionalne vlade pod upravom Huana Dominga Perona, što je rezultiralo prvom i jedinstvenom degradacijom kluba u istoriji. Estudijantes je 1953. godine prvi put u svojoj istoriji proteran u drugu kategoriju.

Uprkos neprijatnostima koje je izazvao spor sa političkom moći, za samo godinu dana klub se institucijalno oporavio i vratio u najvišu kategoriju, proglašavajući se šampionom druge divizije. Vremešni Pelegrino je i dalje nastupao za voljeni klub i sve do svojih ranih četrdesetih godina bio aktivan igrač. Njegovim odlaskom u igračku penziju Estudijantes je ušao u dekadu šezdesetih, poznatu kao zlatna era ovog kluba.

U sezoni 1967. za format Metropolitano, Studenti su postali prvi tim koji je osvajanjem titule šampiona prekinuo višedecenijsku vladavinu velike petorke argentinskog fudbala. Štaviše u pomenutoj dekadi pod vođstvom čuvenog stručnjaka Osvalda Zubeldije, a na terenu predvođeni legendarnim kapitenom Huanom Ramonom Veronom, popularnim La Brujom iliti Vešticom, kako je glasio nadimak ovog igrača. Estudijantes je u pomenutom periodu osvojio tri pehara Kopa Libertadores, a 1968. godine u finalu Interkontinentalnog kupa, i golom koji je upravo Ramon Veron postigao protiv Mančester Junajteda nasred Old Traforda, krunisan je i za klupskog vladara sveta. Iste godine Studenti su zabeležili jednu od najubedljivijih pobeda nad svojim večitim rivalom, kada su 7. juna 1968. slavili sa 6:1.

Navijači Himnasije (©AFP)

Krajem sedamdesetih godina nastao je period u kom se Lavovi i Vukovi nisu sukobljavali čitavih sedam godina. U razdoblju od avgusta 1978. i septembra 1985. godine, Himnasija je ispadanjem iz elitnog ranga, svoja učešća prebacila u drugu kategoriju argentinskog fudbala, pa iz tog razloga duel ovih rivala nije bio moguć na redovnim poljima. Meč odigran 15. septembra 1985. godine bio je prvi posle sedam godina, ujedno je bio i jubilarni 100. Klasik, u kojem je Estudijantes trijumfovao minimalnim rezultatom.

Ipak, jedan od najpoznatijih susreta odigran je 5. aprila 1992. godine, koji ima posebno mesto u istoriji Himnasije, ali i derbija La Plate. U pitanju je čuveni "zemljotres gol", pogodak koji je postigao Hose Perdomo u 54. minutu iz slobodnog udarca. Lopta je sa nekih 30 metara završila u maloj mreži Estudijantesovog gola. Novinarski naslovi iz tog vremena pisali su kako je prilikom postignutog pogotka, vibracija koja je prouzrokovana skokom Himnasijinih navijača na jednom delu stadiona, zabeležena od strane seizmiološkog zavoda koji se nalazi na udaljenosti od nekih pola kilometra od stadiona Huan Karmelo Zeriljo, na kom se odigrao čuveni susret.

Godinu dana kasnije, Vukovi su u prvoj rundi Stogodišnjeg kupa Argentine eliminisali svog gradskog rivala, a kasnije u samom finalu bili bolji od River Plejta 3:1, što se beleži kao drugi najvažniji trofej u istoriji kluba. U formatu Klausura za 1995. godinu, titula im je izmakla u poslednjem kolu, kada su na svom terenu poraženi od Independijentea, dok je sa druge strane San Lorenco slavio u Rosariju, čime ih je za bod pretekao na tabeli i prisvojio tada svoju 13. titulu.

Mnogi smatraju da je to bila poslednja generacija Vukova koja je mogla da se dokopa titule u profesionalnoj eri. Bili su predvođeni čuvenim stručnjakom Karlosom Grigulom, koji je osamdesetih godina čuda pravio sa ekipom Fero Karilj Oeste, tada malim klubom iz Kabaljita, kada je u dva navrata postao šampion Argentine. U istom timu Himnasije nastupala su i braća Gustavo i Giljermo Baros Skeloto, kasnije poznati po nastupima, kao i trenerskim angažmanima u Boki Juniors.

Himnasija ima dužu istoriju, ali po broju trofeja ne može da se poredi sa Estudijantesom koji pored četiri pehara Oslobodioca Amerike poseduje i sedam titula nacionalnog prvaka, računajući i onu iz 2024. Godine kada je osvojio Liga kup. U međusobnim duelima, Lavovi takođe imaju dominaciju sa 68 pobeda naspram 51 koliko su ostvarili Vukovi, dok je u 71 navratu susret završen bez pobednika. Ta dominacija u značajnoj meri krunisana je 15. oktobra 2006. godine kada je Estudijantes predvođen legendarnim kapitenom Huanom Sebastijanom Veronom, Malom Vešticom, što naravno aludira na nadimak njegovog oca Huana Ramona Verona, savladao rivala na gradskom stadionu Siudad de La Plata sa neverovatnih 7:0, čime mu je naneo najteži poraz u istoriji ovog rivalstva.

(©AFP)

Noćas sa početkom od 21:00 časa po srednjoevropskom vremenu na stadionu "Huan Karmelo Zeriljo", Himnasia i Estudiantes sastataće se po 191. put, u novom izdanju legendarnog Klasika La Plate. „El Lobo“ i „El Pincha“ sudariće se u duelu direktne eliminacije, u polufinalu Tornea Klausura, prvom takvog tipa nakon jedanaest godina, sa jasnim ciljem zastupljenim na obe strane. Preskočiti poslednju prepreku, nadvladati sopstvene turbulencije i izboriti plasman u veliku finalnu predstavu u kojoj ih čeka Rasing na stadionu Madre de Siudades u Santijago del Esteru.

Iako je Lobo pre manje od dva meseca poklekao u poslednjem okršaju protiv najvećeg rivala, tim je u međuvremenu doživeo drastičnu transformaciju i od tada ne zna za poraz. Nanizao je pet uzastopnih trijumfa, primivši u tom periodu samo jedan pogodak – podatak koji govori o izuzetnoj taktičkoj disciplini i kompaktnosti linija. Na putu do polufinala eliminisao je Union iz Santa Fea i Baracas Sentral, ali uprkos sjajnoj formi, ekipa Fernanda Zanirata funkcioniše u kompleksnom institucionalnom okruženju. Ipak, zbog finansijskih dugovanja i neisplaćenih obaveza, igrači se treći put u poslednja dva meseca nisu pojavili na treningu. Tokom nedelje, trener je čak pomagao rezervnom sastavu, pokušavajući da smiri tenzije i pruži podršku ekipi posle poraza od Boke u ligi Reserve.

S druge strane, Leon je regularni deo prvenstva završio serijom od tri vezana poraza i u četvrtfinale se provukao kroz, zauzevši osmu poziciju koja mu je oduzela pravo domaćinstva u nokaut fazi. Ipak, činilo se da je baš u tom periodu pronašao inat koji ga je probudio, pošto je bio primoran da napravi špalir šampionu Rosariju Sentralu, igrači Estudiantesa okrenuli su im leđa u simboličnom gestu otpora, a zatim ga savladali usred Hihante de Arojita. Epilog tog kontroverznog trenutka bile su oštre sankcije, posle čega je tim produžio put u Santiago del Estero i eliminisao Sentral Kordobu, obezbedivši plasman među četiri najbolja. U La Plati će, međutim, morati da nastupi bez Guida Karilja, koji odrađuje poslednju od četiri utakmice suspenzije.

TI IGRAŠ, MI VRAĆAMO! ČASTIMO 25% BONUSA NA DEPOZIT!

Što se tiče Himnasije, pod trenerskom palicom Fernanda Zanirata za ovaj okršaj: na golu će stajati Nelson Insfran, dok će odbranu činiti Huan Pintado, Renzo Điampaoli, Enzo Martinez i Pedro Silva. U sredini terena očekuju se Augusto Maks i Nikolas Baros Skeloto, sin Giljermea Bariosa Skelota nekadašnjeg igrača Vukova i sadašnjeg trenera Veleza , dok će kreativnu liniju činiti trojka Manuel Panaro, Bautista Merlini i Alehandro Piedrahita ili Žeremias Merlo. U samom vrhu formacije 4-2-3-1m spreman je napadač Marselo Tores.

Startni sastav Estudiantesa kojim komanduje Eduardo Domingez, ne bi trebalo da se u mnogome razlikuje od prethodnih mečeva: Na golu se očekuje Fernando Muslera, dok će odbranu činiti Roman Gomez, Santiago Nunjez, Leandro Gonzalez Pirez i Santiago Arzamendia. Središnji vezni red predvode Santiago Askasibar i Ezekiel Piovi, dok će u napadu ključne uloge imati Tiago Palasios, Kristian Medina i Edvin Setre, uz najisturenijeg Fakunda Fariasa.

U poslednjih nekoliko okršaja Clásico Platensea, Estudijantes je pokazao jasnu prednost nad Himnasijom. U najnovijem duelu, odigranom 19. oktobra 2025. u okviru formata Klausura, Lavovi su slavili sa 2:0, preuzimajući kontrolu igre i rešivši meč u ključnim momentima golovima Edvina Setrea i Huida Karilja. Iako Himnasia zna da uzvrati, kao što je i pokazala u meču iz aprila tekuće godine kada je bilo 1:1, statistika poslednjih sezona pokazuje da Estudiantes često izlazi kao pobednik, naročito u napadu i taktičkom pristupu. U ovom istorijskom rivalstvu Vukovi ostaju žilavi i opasni na svom terenu, ali trenutno su u psihološkoj i rezultatskoj prednosti Lavovi.

Piše: Đorđe RADONJIĆ

ARGENTINA, KLAUSURA (PLEJ-OF, POLUFINALE)

Nedelja

Boka Juniors - Rasing Klub 0:1 (0:0)
/Martinez 75/

Ponedeljak

21.00: (3,10) Himnasija (3,00) Estudijantes (2,35)

*** kvote su podložne promenama