Micubiši, Hjundai, predsednik Emirata za Ivićeve želje, zaboravljeni igrač Zvezde, Mitrović i SMS...

Približilo se i to Svetsko klupsko prvenstvo, susretom Al Ahlija iz Kaira i zvaničnog domaćina turnira Inter Majamija u noći između subote i nedelje od 02.00 časova po srednjoevropskom vremenu počeće zvanično jedna nova epoha planetarnog fudbala. U susret tome, danas i u narednim danima na Mozzart Sportu ćemo vam predstaviti svih 32 učesnika. Počećemo od najvećeg i najmanjeg kontinenta, Azije i Okeanije.

AFC na svetsku smotru šalje četiri predstavnika, poslednja četiri osvajača Lige šampiona (ne računajući ovu sezonu). To su Al Hilal iz Saudijske Arabije, japanska Urava Red Dajmonds, južnokorejski Ulsan i Al Ain iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Što se tiče Okeanije, ona ima samo jedno mesto i za to bira klub na osnovu učinka u poslednje četiri sezone, a bez premca najbolji tim na kontinentu je novozelandski Okland Siti.

Pa, krenimo redom...

AL HILAL (SAUDIJSKA ARABIJA)

Fudbaleri Al Hilala (©AFP)

Klub iz Rijada je najtrofejniji u Aziji, osvajao je Ligu šampiona četiri puta i u još pet navrata je gubio u finalima. Ono što odmah moramo da napomenemo je da je sve ove uspehe zabeležio pre nego što je Saudijska Arabija počela da troši nezapamćen novac, a Al Hilalu skočio budžet za više stotina miliona evra. Svoju kartu sa Svetsko klupsko prvenstvo u ovom novom formatu je obezbedio među prvima, osvajanjem kontinentalne titule 2021. godine. Dakle, mnogo pre onih ludačkih transfera i dolaska Aleksandra Mitrovića, Sergeja Milinković-Savića, Malkoma, Rubena Neveša, Bona, Kalidua Kulibalija... Svi oni, ali i ovosezonska pojačanja Markos Leonardo i Žoao Kanselo, predvodiće Al Hilal u H grupi sa Real Madridom, Pačukom i Red Bul Salcburgom.

Ako neka ekipa iz Azije ima dobru šansu da ostavi neki evropski tim iza sebe na tabeli, onda je to Al Hilal. Mada, iza sebe ima prilično slabu sezonu, u kojoj nije osvojio nijedan od glavna tri trofeja. U prvenstvu Saudijske Arabije je bio drugi, sa osam bodova manje od Al Itihada, u nacionalnom kupu je izgubio baš od novog prvaka već u četvrtfinalu, dok je u Ligi šampiona eliminisan u polufinalu od kasnijeg osvajača takmičenja Al Ahlija iz Džede.

Posle svih tih neuspeha ceh je neko morao da plati, pa je početkom maja smenjen trener Žorž Žezus. Njega je uoči Svetskog klupskog prvenstva zamenio Simone Inzagi, doskorašnji strateg vicešampiona Evrope, Intera iz Milana.

Problem je samo što Inzagi nije imao mnogo vremena da upozna novu ekipu. Proćiće svega dve nedelje od dana kada je Italijan promovisan do prvog meča na turniru sa Real Madridom (18. jun) u Majamiju.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE AL HILAL PROĆI GRUPU – 2,25

Biće interesantno videti kakve uloge je namenio dvojici srpskih fudbalera koje je zatekao u Al Hilalu. Milinković-Savića verovatno bolje poznaje, gledao ga je godinama u Seriji A dok je visoki vezista nastupao za Lacio, Mitrović mu je verovatno mala nepoznanica. Centarfor oko kojeg je Žezus sve vrteo, a čijom povredom zimus je Plavom talasu otpočela oseka dobrih rezultata, ne nalazi se baš u dobroj formi. Ne govori mu u prilog ni rešenost Al Hilala da angažuje još jednog napadača, a bili smo svedoci da je danima obletao oko Viktora Osimena i obasipao ga bezobraznim ponudama. Nigerijac je, doduše, ostao imun na njih jer mu je želja da ostane u evropskom fudbalu, a Mitrović je het-trikom protiv Andore pokazao da u njemu još ima baruta.

Ovo će Al Hilalu da bude četvrto učešće na svetskoj smotri. Prethodna tri puta je igrao 2019, 2021. i 2022. godine, kada su na turniru učestvovali samo prvaci kontinenata, dok se on igrao svake godine. Samo je na poslednjem učešću stigao do finala, eliminisao je brazilski Flamengo, ali potom u meču za trofej izgubio od Real Madrida sa 3:5.

URAVA RED DAJMONDS (JAPAN)

Navijači Urave (©AFP)

Kakvo bi to bilo Svetsko prvenstvo, a da ne igraju na njemu barem jedni Japanci. Urava je 2022. godine napravila veliko iznenađenje kada je osvojila Ligu šampiona pobedom baš nad Al Hilalom u velikom finalu. Nije joj taj trofej doneo promenu u filozofiji, ništa više novca nije Urava počela da troši na igrače nego do tada.

Uglavnom svi fudbaleri dolaze bez obeštećenja, kada im isteknu ugovori sa drugim japanskim klubovima, uz minimalno oslanjanje na strance. Samo na najbitnijim pozicijama. Tako, za Uravu od igrača koji nisu Japanci igraju norveški defanzivac Marijus Hejbroten, švedski vezista Samuel Gustafson, te trojica Brazilaca Danilo Boza, Mateuš Savio i Tijago Santana. Po jedan od njih u svakoj liniji (odbrana, sredina i napad). Urava nema A reprezentativca, samo za mladu reprezentaciju Japana igra štoper Kenta Nemoto.

Inače, ovaj klub iz Saitame postoji od 1950. godine, a osnovala ga je kompanija Micubiši, u čijem vlasništvu je i danas. Uprkos dugoj istoriji i stabilnoj finansijskoj situaciji, Urava nije osvojila prevelik broj trofeja. Prvak je bila samo četiri puta, a poslednju titulu je uzela još 1982. godine. Nacionalni kup je podizala u osam navrata, a zanimljivo je da je u poslednjih dvadesetak godina Urava bila uspešnija na međunarodnoj sceni. Osvojila je Ligu šampiona čak triput, 2007, 2017. i pomenute 2022. godine.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE URAVA PROĆI GRUPU – 4,00

Kroz istoriju, na klupi Crvenih dijamanata je sedeo veliki broj inostranih trenera. Najviše Nemaca, četvorica, ali i dvojica sa ovih prostora. Tokom 2011. je Uravu vodio Crnogorac Željko Petrović, a potom čak pet sezona (2012-2017) na klupi je sedeo naš stručnjak Mihajlo Petrović. Trenutno je šef stručnog štaba Poljak Macej Skorza, kojem je ovo drugi mandat.

Poput Al Hilala, i Uravi će ovo da bude četvrti nastup na Svetskom klupskom prvenstvu. Igraće u grupi sa River Plejtom, Monterejem i Inter Majamijem, a prvi rival će joj biti argentinski velikan, 17. juna u Sijetlu.

AL AIN (UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI)

Fudbaleri Al Aina (©AFP)

Još jedan klub sa Srbinom. Samo, za razliku od Al Hilala nema naše igrače, već trenera – Vladimira Ivića. On je na klupu kluba iz Abu Dabija seo početkom februara, kada je već bilo jasno da od Al Ainove sezone nema ništa. Već je bila izgubljena trka za titulu, zabeležena je serija loših rezultata i u Ligi šampiona u kojoj je branjen prošlogodišnji pehar, pa je Ivić angažovan sa dva cilja: Da pripremi ekipu za Klupsko svetsko prvenstvo i da reorganizuje tim za narednu sezonu.

Imao je nekadašnji strateg PAOK-a, Makabija iz Tel Aviva, Votforda i Krasnodara dovoljno vremena da dobro analizira sve detalje, ukaže šefovima na sve probleme koje je zapazio, a onda je uprava počela da deluje onog momenta kada je otvoren ovaj skraćeni prelazni rok. Predsednik i vlasnik kluba je Mohamed bin Zajed Al Nahjan, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, tako da novac nije bio problem.

• Ivić je tražio novog golmana – dobio je Ruija Patrisija, kojem je istekao ugovor sa Atalantom.

• Bio je 48-godišnjem strategu potrebno pojačanje u odbrani – angažovan je reprezentativac Slovenije i kapiten Olimpije iz Ljubljane Marcel Ratnik za 2.000.000 evra.

• Želeo je pouzdane defanzivce koji su već priviknuti na arapski stil života – Al Ain je angažovao egipatskog reprezentativca Ramija Rabiju iz Al Ahlija iz Kaira, te Marokanca Jahju Benhaleka iz FUS Rabata.

• Tražio je i novog napadača, dokazanog strelca – dobio je centarfora Radže Kazablanke Huseina Rahimija.

• Bio mu je potreban brz i probojan levi bek – za vreme trajanja Svetskog klupskog prvenstva je pozajmljen od Olimpije iz Asunsiona argentinski defanzivac Fakundo Zabala.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE AL AIN PROĆI GRUPU – 5,50

Niko nije iskoristio ovaj skraćeni prelazni rok kao Al Ain, rekonstruisan je tim za desetak dana. Problem je samo što ta ekipa sada nije uigrana iako, kada pojačanjima pridodamo starosedeoce poput Fabija Kardosa, Kake, Matea Sanabrije, Sufijana Rahimija, Đina Infantina, Kođa Fo-Doa Labu, Parka Jong Vua ili Erika, jasno je da Al Ain ima ozbiljan kvalitet.

Samo što nije imao klub iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sreću na žrebu. Upao je u grupu sa Juventusom, Mančester Sitijem i Vidadom iz Kazablanke, tako da bi svaki bod bio premija.

Međutim, Arapima bi sva tri poraza bila verovatno neprihvaljiva i Ivić bi se našao na ozbiljnom udaru. Jer, za 56 godina, koliko postoji, Al Ain je stekao ugled jednog od najvećih azijskih klubova. Prvak UAE je bio 14 puta, osvojio je sedam kupova, a šampion najmnogoljudnijeg kontinenta je bio u dva navrata, 2003. i 2024. godine.

ULSAN (JUŽNA KOREJA)

Igrači Ulsana (©AFP)

Napisali smo da je vlasnik Urave Micubiši, a i Ulsan ima veliku automobilsku kompaniju iza sebe. Klub iz osmog najvećeg grada Južne Koreje je 1983. godine osnovao Hjundai. U početku je igrao u Inčonu, zvao se Hjundai Tigrovi, a 1990. godine, kada je ova kompanija preselila svoje sedište u Ulsan, tamo se preselio i fudbalski klub.

Sredinom devedesetih je krenuo uspon Ulsana, koji je prvu od pet titula osvojio 1996. godine. Uspeh je potom ponovio 2005, da bi sada nanizao trofeje u poslednja tri prvenstva. Mada, trenutno nije baš na idealnom putu da odbrani tron, pošto je posle 19 kola treći na tabeli sa šest bodova manje i dva odigrana meča manje od lidera Čonbuka.

Ulsan je prvu i zasad jedinu Ligu šampiona osvojio 2020. godine, s tim da se nije zvanično zbog nje našao na Svetskom klupskom prvenstvu. Kako je AFC u sezoni 2022/2023 izvršio reformu kontinentalnih takmičenja, pa je spojio dve sezone (do tada su se igrale kalendarski, a sad su se izjednačile sa Evropom), u periodu koji je FIFA gledala za svetski šampionat upale su samo tri Lige šampiona. Četvrtu kartu Azija je odredila kroz koeficijent, a ispostavilo se da je upravo Ulsan sakupio najviše bodova u poslednje četiri godine.

Desni bek Crvene zvezde i reprezentacije Južne Koreje, Jung Vu Seol, u Beograd je došao na leto 2024. godine upravo iz Ulsana. On je učestvovao i u tom osvajanju Lige šampiona, kao i u podizanju tri titule u domaćem prvenstvu.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE ULSAN PROĆI GRUPU – 4,00

Seolovim odlaskom Ulsan je spao na samo jednog aktivnog reprezentativca, to je prvi golman ove selekcije Čo Hjun Vu. Tek nešto više se Tigrovi oslanjaju na inostrane igrače od Urave, u svojim redovima imaju dvojicu Šveđana, Darijana Bojanića i Gustava Ludvigsona, Venecuelanca Matijasa Lakavu i dvojicu Brazilaca, Erika Farijasa i Jaga Karijelja. Pred klupski Mundijal pojačali su se i sa poljskim defanzivcem Milošem Trojakom, koji je došao iz Korone Kilce kao slobodan igrač.

Na klupi Ulsana sedi nekadašnji selektor Hongkonga i Malezije, Kim Pan Gon, 56-godišnji strateg koji je svojevremeno bio fudbaler ovog kluba. Pred njega nije stavljeno breme velikih očekivanja, samo da se što časnije potuče za svaki bod sa rivalima iz grupe, Mamelodi Sandaunsima, Borusijom Dortmund i Fluminenseom.

Objektivno, Ulsan je imao sreće na žrebu, upao je u verovatno najslabiju grupu na šampionatu. No, i pored toga, ne daju mu se velike šanse da osvoji neku od prve dve pozicije.

OKLAND SITI (NOVI ZELAND)

Fudbaleri Okland Sitija na prošlom Klupskom svetskom prvenstvu (©AFP)

Koliko je Ulsan imao sreće na žrebu, toliko predstavnik Okeanije i Novog Zelanda, Okland Siti, nije. Kuglice su ga smestile u C grupu. Sa Bajernom iz Minhena, Bokom Juniors i Benfikom. Već sad može da se nasluti da će Okland služiti za popravljanje gol-razlike.

Ovo je prilično mlad klub, postoji od 2004. godine, a nastao je posle reforme u novozelandskom fudbalu i pravljenju jedne, ujedinjene lige. U tom takmičenju su se plavci brzo izdvojili kao najjači klub i u međuvremenu su osvojili 16 titula, od čega poslednjih 12 vezanih, kao i čak 13 Ligi šampiona Okeanije. S tim da moramo odmah da napomenemo da su oba takmičenja izuzetno slaba, ako bismo ih poredili sa onime što gledamo u Evropi i na drugim kontinentima.

U Ligi šampiona se igraju jednokružno dve grupe sa po četiri ekipe, polufinale i finale. Okland se ove sezone prošetao do novog trofeja, u finalu je savladao predstavnika Papue Nove Gvineje, Hekeri Junajted, sa 2:0. Bila mu je to četvrta uzastopna titula u elitnom takmičenju.

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE OKLAND SITI PROĆI GRUPU – 35,0

Iza većine Oklandovih uspeha stoji Ivan Vukšić, predsednik kluba i jedan od reformatora novozelandske lige. Sam tim je uglavnom sastavljen od domaćih igrača, mada ima i nekoliko stranaca. Španski vezista Đerard Gariga, Albanac Regont Murati, Kolumbijac Herson Lagos, Kinez Džou Tong, Japanac Kentaro Ozaki, Irac Dilan Konoli i fudbaler sa Fidžija Areja Prasad malo kvare prosek. Svi oni su došli bez obeštećenja, jer Okland samo tako dovodi igrače.

Kapiten plavaca je Novozelanđanin hrvatskog porekla, vezista Mario Ilić, a iza njega igra još jedan Novozelanđanin koji je rođen u Hrvatskoj, a koji je 2016. godine igrao u Srbiji – Adam Mičel. Navijači crveno-belih ga se možda i ne sećaju, samo godinu dana je bio stanovnik naše prestonice, a veći deo tog perioda je proveo na pozajmici u OFK Beogradu. Kasnije je Mičel preko slovenačkog Celja stigao i do engleskog Boltona, a 2019. se preselio na Novi Zeland i postao standardan prvotimac Oklanda.