Kako je Ćira postao lučanski brzi voz: Rekao sam sebi - dosta više gluposti

Prvi pokušaj. Telefon sa brojem Jovana Ćirića je zazvonio.
„U autobusu sam za Knjaževac, idem kući, pa ako možemo kasnije da se čujemo“, čulo se sa druge strane žice.

Novi poziv dva dana kasnije:
„Evo, krenuo sam nazad za Lučane, možemo da pričamo“, bio je Ćirićev odgovor.

Pa, kako to nova mlada zvezda Mozzart Bet Superlige u maltene 72 časa autobusom ide na put od 500 kilometara, do Knjaževca i nazad!?
„Nemam još dozvolu za automobil. Išao sam da slušam časove, ali nešto su mi bili dosadni. Rekao sam sebi, nije ovo za mene, dobar je i bus. Niš Ekspresom do kuće i nazad“.

I sve to samo što se ekipa vratila sa jednako dugog puta, sa krajnjeg severa, iz Bačke Topole, gde je Ćirić golom i asistencijom režirao pobedu Mladosti i oživeo joj nade u opstanak u ligi.
„Mnogo bitna tri boda! Da smo to izgubili, sigurno bismo ispali. Sada je sve mnogo lakše, mislim da imamo realno velike šanse da posle ove pobede opstanemo u ligi. Ako pobedimo Spartak u narednom kolu i da slavimo protiv Radničkog – ostajemo. Sve je na nama“.

Atmosfera u klubu je sada bitno drugačija, jer se već uveliko pričalo kako su se i u Lučanima pomirili da ispadaju.
„Ma, kod nas je i do sada atmosfera bila – top! Kao da igramo plej-of. Nije bilo nikakve frke, drame, ništa. Svlačionica fenomenalna, uprava, svi. Sad posle ove pobede protiv TSC-a je sve još bolje“.

Najveća enigma je šta je to „čvrknulo“ po glavi Jovana Ćirića. Skoro cele sezone ništa, a onda u poslednja dva meseca – uragan. Četiri gola i dve asistencije na šest mečeva, a svaki gol, svaka asistencija je donela makar remi Lučancima!
„Samo sam se fokusirao na fudbal, što ranije nije bio slučaj (smeh). Počeo sam ozbiljno da treniram i da slušam, tako da nema više problema kakvih je bilo ranije“.

Ne znamo ništa o tim problemima...
„Pa... Voleo sam da odem u noćni izlazak. Ili da odem do kuće kada nemamo slobodno. I onda je bilo kazni. Vraćali su me u omladince, pa opet u prvi tim, pa nazad i tako u krug. Bilo je malo i finansijskih kazni“.

Zanimljivo, pomogao je razgovor sa – samim sobom.
„Samo sam rekao sebi – dosta više gluposti. Ostalo je bilo 12-13 kola do kraja, da probam da napravim nešto od sebe. Rekao sam, da izdržim tih dva meseca, da odigram najbolje što mogu, pa će posle doći pauza da „iskuliram“. I tako je krenulo“.

Reklo bi se – fenomenalna odluka.
„Za sad je esktra. Samo da se nastavi. Šta mi kaže Neško (Milovonović, alfa i omega kluba)? Samo da nastavim, da ne letim u nebesa, da ostanem na nogama još ova četiri kola, da igram kao do sada, pa Bože zdravlja na leto – transfer“.

Odmah transfer?
„Mislim da hoće“.

Neka želja za taj naredni korak?
„Iskreno, ne razmišljam o tome. Sad gledam samo da ova četiri kola odigramo kako treba, da izborimo opstanak, pa ćemo videti. Jedino mi je bitno da odem negde gde ću moći redovno da igram. Znači, neka laganija liga, za taj naredni korak. Stvarno mi ništa ne bi značilo da odem u neku jaku ligu gde ću biti trideseti igrač u timu“.

Sve je krenulo od gola Partizanu. Iz mrtvog ugla!
„Da budem iskren, nisam hteo tako da šutnem. Hteo sam da odigram loptu Bojiću, ali sam je šutnuo nekako čudno, špicem i ušla je u gol od druge stative. Nisam ni sam mogao da verujem kako se desilo, ali bitno je da je ušlo“.

Serija golova, a svi raznovrsni. Protiv TSC-a projektil sa više od 20 metara.
„Sve što ranije nije ulazilo, sada hoće. Neka potraje još ova četiri kola i biće sve ok“.

Neka potraje i do Evropskog prvenstva za omladince u Velsu. Poziv se „krčka“.
„Nisam igrao ovaj poslednji kvalifikacioni turnir, selektor Petrić mi je rekao da ne može da me zove jer ne igram. Ali, čuli smo se u međuvremenu, najpre posle gola Partizanu, pa sad opet posle TSC-a, rekao mi je da me prati, da odigram najbolje što mogu ova poslednja četiri kola... Nadam se da će poziv za EP stići“, priželjkuje Jovan Ćirić.

Ako nastavi kako mu sada ide – poziv je garantovan. I zaslužen.