Miriše na revoluciju

Julijan Nagelsman nije prvi put primio loše vesti od doktora... Još kao talentovani tinejdžer, defanzivac Minhena 1860, mesecima se borio sa ozbiljnom povredom leđa. Urođen problem. Ali tog dana dijagnoza je bila mnogo lošija nego inače: koleno ne može da izdrži napore koje podrazumeva profesionalni trening.

“Žao mi je Julijane”, kazao je doktor Augzburga. “Ovo znači da verovatno nećeš moći profesionalno da igraš fudbal”.

“Sećam se vrlo dobro kako me je tada pogledao”, prisetio se nekoliko godina kasnije njegov tadašnji suigrač Kristijan Treš. “Kao da je znao. Podigao je glavu i rekao mi: u redu, ako ne mogu da uspem kao igrač, uspeću kao trener”.

Iste godine, dok je još bio pod ugovorom sa Augzburgom, jedan mladi stručnjak, tada trener drugog tima bavarskog kluba, uvideo je njegov čudesan talent za opažanje detalja. Počeo je da ga šalje da skautira rivale i skrenuo pažnju ljudima iz kluba: “Ovaj momak ima neverovatan talent. Biće trener. Biće veliki trener, vidim to”.

“Znate ko je to rekao? Tomas Tuhel. Kada sam prvi put naslutio da neću moći da igram na ozbiljnom nivou nisam želeo da imam bilo šta sa fudbalom. On mi je ulio nadu i pokazao put. Zbog njega sam postao trener”, ne propušta Julijan Nagelsman da u svakoj prilici istakne bitnost učinjenog od strane Tuhela.

I sada ga čeka da odmere snage. Jedan protiv drugog za finale, za šansu da dođu do najvrednijeg klupskog trofeja. Sudbina...

Nije prošlo ni celih devet godina od prvog susreta sa Tuhelom a Nagelsman je postao trener u Bundesligi. Bila je zima 2016. Klupa Hofenhajma. Rekorder. Imao je samo 28 godina. Prethodno je sa mladim timom iz Sinshajma uzeo titulu. Lepa preporuka, ali ko je tada mogao da pretpostavi sve ovo...

U najkraćem:

- Hof preuzeo u zimu u zoni ispadanja i spasao ga.

- U prvoj kompletnoj sezoni u karijeri uveo klub u Ligu šampiona.

- U prvoj sezoni sa RB Lajpcigom uzeo treće mesto.

- Sinoć ušao u polufinale Lige šampiona nakon što je ostao bez najboljeg strelca, Tima Vernera.

- Pre dvadesetak dana proslavio 33. rođendan.

Lete brojke kao konfete na sve strane posle iznenađujećeg trijumfa RB Lajpciga nad Simeoneovim Atletikom... Odmah upada u oči: Bikovi su prvi klub što je izbacio Čola iz Lige šampiona a da u sastavu nije imao Kristijana Ronalda. To tek onako uzgred... Danas je junak Nagelsman, najmlađi trener kome je pošlo za rukom da dovede ekipu među četiri u Ligi šampiona. Iza njega Didije Dešan sa Monakom 2004. Imao je Francuz tada 35 punih i sedam meseci. Iza su, dakako, i Pep Gvardiola i Žoze Murinjo. Pep pet godina stariji 2009. sa Barsom, Žoze osam sa Portom 2004.

I Još samo malo usporedbe sa Čolom i Atletikom... Pazite sad: kad je Simeone preuzeo Madriđane RB Lajpcig igrao je četvrtu ligu?! A u godini kad je Julijan Nagelsman rođen (1987) Dijego Simeone odigrao je svoj prvi meč kao profesionalac.

Tek u prilog onoj našoj konstataciji od sinoć o novom (svetskom) fudbalskom poretku...

Ali nije sve u brojkama i podacima, koliko god da je ovo kraj druge decenije 21. veka. Ko je pogledao sinoćni meč mogao je – mada ne voleo novokomponovane klubove – da prepozna trijumf doslednosti jednoj ideji.

“Nije sve u borbi i zalaganju, cilj je igrati fudbal”, hrabro je izjavljivao Nagelsman počinjući da se probija na velikoj sceni.

Lajpcig pomera granice – pao i rekord Crvene zvezde

I retko bi odustajao od te filozofije. Gotovo nikada. Majnc, Bajern, Totenhem ili Atletiko – uvek je isto: “Hoću loptu, hoću igru, hoću kontru”. Sa Bajernom uvek znao, Anćelotija tukao tri puta; ove sezone nije izgubio od Bajerna. Da, umeo je da prospe bodove protiv “malih”, uglavnom zbog nestrpljenja i srljanja (ima nešto i do iskustva, valjda), ali onda dođe nagrada – polufinale Luge šampiona preo Žozea Murinja i Dijega Simeonea!

Sinoć su mnogi očekivali da će Čolovi “razbojnici” isprebijati Lajpcigere. Ne, nije im bilo dozvoljeno. Bolje reći – nisu mogli. Prštalo je od duela, pucale su kosti. I nešto čudno – čalmama su omeđene glave Madriđana.

Nagelsman je i motivator...

"Odlučni su, živahni, puni entuzijazma, sveži. Napravili su nam probleme. Uveren sam da smo uradili sve što smo mogli, ali ovo je sve što smo imali. Brži su, bolji, jači”, uglas će fudbaleri Atletika sinoć po napuštanju bojišta.

A taktika i detalji? Riba u vodi. Reč ima Aleksander Rozen, direktor fudbala u Hofenhajmu:

“Mnogi su mislili da smo ludi kada smo ga postavili za trenera. Govorili kako je to marketinški potez. A on je ušao u svlačionicu sa svojih 28 godina i mrtav hladan rekao ono njegovo: poenta nije samo boriti se, nego igrati gudbal. Pritom, mi se u tom trenutku zaista borimo za živu glavu, da ostanemo u ligi. Završili smo četvrti dogodine”...

***

“Brutalno je ambiciozan. Pa sećam se kad je rekao da želi da se bori za titulu sa Hofenhajmom... On igrače činim boljim nego što jesu i zna šta govori. Kada su u pitanju nove tehnologije svakako je u pitanju inovator. Njegov su izum ogromni bilbordi na treninzima, dronovi i četiri kamere, dve iza golova i dve na polovini terena. Ali njegov način obraćanja igračima dosta je staromodan. Govori prosto, da igrači mogu da razumeju . I sve im odmah pokazuje na licu mesta, vraća snimke unazad i ukazuje na greške. Zato su tu bilbordi”...

RB Lajpcig, nova evropska sila - kako je sve počelo i gde se završava...

Nepisana pravila oko izmena? Zaboravite na to kada je Nagelsman u pitanju. Ko kaže da igrač ne može napolje u 19. minutu? Ili trojica na poluvremenu... U prvoj utakmici protiv Bajerna ove sezone Dijego Deme je ušao umesto Lukasa Klostremana na 0:1. Nikome nije bilo jasno šta radi? Zadnji vezni za beka?! Završeno je 1:1, Deme je sve zatvorio i Bavarci su imali puno sreće što su uzeli bod. Promena taktike usred meča? Nije problem. Samo je jedan uslov - filozofija uvek ista.

“Volim da napadam rivala visoko, na njihovoj polovini. Ako tu oduzmete loptu treba najmanji put da pređete do gola protivnika. Jednostavno je. Sviđa mi se kako igra Viljareal, sjajno razvijaju mlade igrače. Volim i Barselonu i Arsenal, pre svega rad Arsena Vengera. Gvardiola? Jeste, on je svetionik, ali najviše sam naučio od Tuhela”, govorio je nedavno Nagelsman.

Momak od jedva trideset i kusur i oko njega avioni i kamioni. Kažu da je odbio Bajern, da se u jednom momentu čak raspitivao Real... On ipak čvrsto stoji na zemlji. I nije lažno skroman.

"Naravno da sam ambiciozan, želim i ja da se borim za titule. Nadam se da ću to dočekati u dogledno vreme".

A počelo je baš gadno. U godini kad su mu rekli da više ne može da igra ostao je bez oca. Učio je ludački da skrene misli – diploma u roku i prosečna ocena 9,70 na Fakultetu za sport i fizičku kulturu.

Danas pre svakog meča konzumira dva energetska pića i tokom svih 90 minuta koristi žvakaće gume. Sa devojkom Verenom ima dvogodišnjeg sina Maksimilijana. Voli akciju i brzu vožnju. Uživa u svom dvotočkašu Tuonu.

"Od zavisti sam daleko kao od Kine. Zadovoljan sam kad se noću kasno vraćam kući što mogu da kupim 12 zemički u pekari i da popijem pivo sa drugarima".

U svakoj anketi na Bildu (u poslednjih nekoliko godina) dobija više od 50 odsto glasova kad čitaoce pitaju ko bi bio idealan trener za Bajern.

Julijan Nagelsman - miriše na revoluciju.

Revolucija je bio Erera. Revolucija je bio Mihels. Revolucija je bio Saki.

Revolucija će biti i Nagelsman.