Može li Bamidele da bude prva sedmocifrena prodaja niškog Radničkog?

(Od dopisnika iz Niša)

Znate onu o polupunoj i polupraznoj čaši? Evo, na primer, niški Radnički. Jedni će reći da je tri puta u pet godina izašao u Evropu, na šta se prethodno čekalo duže od tri decenije; drugi će odgovoriti – jeste, ali se već treći put u četiri sezone bori za opstanak. Na jednoj strani, postao je finansijski stabilan – plate su na Čairu u dan, i svoje najveće transfere ostvario je u prethodnih nekoliko godina, ali, na drugoj, još nema ono što većina Mozzart Bet superligaša ima – milionsku prodaju!

Ako ne računamo večite, Vojvodinu, Čukarički, pa i TSC, koji se u to društvo upisao lane, prodajom Banjca i Ratkova, sedmocifrene izlazne transfere u poslednje vreme ostvarili su Mladost iz Lučana (i to čak sa trojicom svojih bisera), Spartak, Voždovac, IMT. U Kragujevcu još pamte odlazak Filipa Kostića u Holandiju.

Najveći transfer Nišlija bila je prodaja Nikole Štulića pre tačno godinu dana. Šarlroa ga je platila 750.000 evra, s tim što je 30 odsto pripalo Partizanu. Stefan Mitrović je otišao u Crvenu zvezdu za pola miliona, približan novac, ali u ratama, Radnički je izvukao od Olimpijakosa za Lazara Ranđelovića i Nikolu Čumića. No, da li je milionski transfer najzad na vidiku?

„Eto, nije se još ni raspakovao, a oni bi već da ga prodaju... Dao dva gola i već ste ga proglasili za Mesija“.

Da, znamo, biće takvih komentara, ali zar naš posao nije da neke stvari vidimo malo pre prosečnog navijača? Uostalom, da je Jusuf Bamidele – on je glavni junak ove priče – ovako blesnuo u dresu beogradskih crno ili crveno-belih, već bi se u javnosti stvorio priličan hajp.

A šta je to tačno uradio? Na prve tri utakmice u dresu Radničkog, nakon što je samo dva dana pred prvu doputovao u Niš, kao pojačanje iz portugalskog Estorila – pritom, ni jednu nije odigrao celu, već je na terenu proveo ukupno 185 minuta – postigao je dva gola i zabeležio dve asistencije. U proseku, za jedno poluvreme postigne ili namesti gol.

U Kragujevcu je pogodio 16 minuta po ulasku u igru. Javoru je dao jedini gol na meču vredan tri boda. Na Krovu protiv IMT-a bio je dvostruki asistent. A nije sve ni u golim brojkama, naprosto, reč je o fudbaleru koji na prvi dodir sa loptom upada u oko i pravi razliku.

U ova tri početna kola srpskog šamponata, primera radi, Vidosavljević iz kragujevačkog Radničkog je postigao tri gola, njegovi saigrači Bevis i Vižđi po dva dali i jedan namestili, baš kao i Majdevac ili Kanga, koji je oba puta pogađao iz penala. Ali niko nije direktno učestvovao u postizanju četiri pogotka.

Ili, može i ovako. Od stranaca koji su poslednjih godina ostavili dubok trag u srpskom fudbalu, a igraju u navali, samo je Žan Filip Kraso imao ubitačniji start – pet golova (dva iz penala) i dve asistencije u prva tri nastupa u Superligi (pa posle toga, još samo dva gola do danas). Od ostalih, Bukari je, recimo, u prva tri nastupa imao po gol i asistenciju, ali šest plus tri u prvih osam mečeva u dresu Zvezde, Boaći dva gola i asistenciju, Saldanja dva gola bez asistencije, Sadik jedan, Rikardo čak imao prazne obe kolone, Ben jednu asistenciju...

A evo i još jedne uporedne statistike. Da ostavimo po strani jesenji deo tekuće sezone, kada je Radnički uglavnom igrao u drugoj formaciji, ali prošle je maltene sve vreme, kao i trenutno, forsirao 4-2-3-1, sa klasičnim krilima, a kvartet na toj poziciji koji je izgurao sezonu, za, ukupno, okruglo pet hiljada minuta, postigao je osam golova. Po gol na svakih 625 minuta, uz još ukupno tri asistencije - njih četvorica!

Jusuf Bamidele pre nekoliko dana oduvao je 23 svećice. Rođen je u Lagosu, u porodici sa šestoro dece, a fudbalom se bavi još mlađi brat, napadač, koji trenutno nastupa tamo gde je popularni Dele počeo karijeru – u akademiji Obaz. Iako igra na poziciji krila, istančanog je golgeterskog dara i izrazitih brzinskih sposobnosti. Novembra 2019. godine dolazi u Evropu i u dresu Spartaka iz Trnave doživljava punu afirmaciju, toliku da su ga Slovaci dve i po godine kasnije prodali Estorilu za 500.000 evra.

Zabeležio je za to vreme preko 90 zvaničnih nastupa u Spartaku, od čega devet u kvalifikacijama za UEFA Ligu konferencije, postigao preko 20 golova, osvojio Kup Slovačke 2022. godine, neposredno pred odlazak u Portugaliju, gde se nije naigrao. Zanimljivo, ni tamo mu nije trebalo puno za prvenac – 67 minuta na terenu, ali ih je sakupio na pet utakmica u rasponu od sedam i po meseci. Taj gol bio mu je prvi, ujedno i jedini u dresu Estorila, pošto teren više nije „opipao“ od kraja prošle sezone.

I onda, ove zime, tražeći pojačanje na poziciji krila, u prelaznom roku u kojem je na malom manevarskom prostoru uradio ozbiljan posao, tadašnji sportski direktor Radničkog Bratislav Ristić pronašao je Delea u svojoj bazi podataka. Treneru Nikoli Trajkoviću se, među nekoliko ponuđenih fudbalera, upravo Nigerijac najviše dopao, prvi čovek kluba Ivica Tončev aminovao je stupanje u pregovore nakon kojih je Radnički, ispostaviće se, kapitalnog aduta, ugovorno na dve i po godine, dobio bez obeštećenja, sa obavezom da Portugalcima isplati 20 odsto od njegovog narednog transfera.

„To je fudbal, prijatelju moj, danas si na dnu, sutra na vrhu, i obrnuto, ali moraš da znaš da se nosiš i sa jednom i sa drugom situacijom. U Estorilu sam sve radio kako treba, svaki trening odradio maksimalno, nisam imao niti jedan problem van terena sa bilo kim u klubu, ali, jednostavno, trener mi nije ukazao šansu. No, ja sam izuzetno mentalno jaka osoba imam jaku veru u svoje kvalitete i znao sam da će doći mojih pet minuta. I sad svi zovu, šalju poruke, gledaju, prate, hvale. Došao sam ovde bukvalno gladan igre i golova. Ako mene pitaš, mi možemo i u plej-of. Imamo ispred sebe dve utakmice sa ekipama koje su slabije plasirane na tabeli (Radnik i Železničar, prim. aut.), zašto ne bismo uzeli svih šest bodova, a onda nam dolazi Crvena zvezda i tu je sve moguće. Ako svih 11 momaka u timu bude razmišljalo kao ja, mi ni tu utakmicu nećemo izgubiti“, kaže Bamidele za Mozzart Sport, uz dodatak da mu je san da jednog dana zaigra u Premijer ligi i nacionalnom timu svoje zemlje.

Dobro, za najjaču ligu Evrope i reprezentaciju koja u svom napadu ima igrače poput Osimena, Bonifejsa, Mofija, Sadika, Ihenača, Čukvuezea još je prerano, ali početak karijere na Čairu obećava. Iako mu neki stručnjaci sa kojima smo razgovarali predviđaju možda i krizni period zbog umora nakon višemesečnog neigranja takmičarskog fudbala, u jednom se svi slažu – prilikom sledećeg ažuriranja podataka na Transfermarktu, vrednost će mu ozbiljno skočiti.

Ako sve bude teklo po planu i Radnički na tabeli uplovi u mirniju luku, već na leto bi se mogao naći na ozbiljnom raskršću svojih daljih sportskih ambicija i finansijskih izazova. Ako potencijalni kupci pokucaju na vrata Čaira sa ponudom od sedam cifara...