MUNDIJALSKI DNEVNIK (5): Prva slika favela i Zuba Ronaldo na gurmanlucima

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Sao Paula)

Još se nisam potpuno adaptirao na vremensku razliku, pa mi se spava u 10 uveče, ali s poslom završim tek oko dva ujutro. Zato mi buđenje u sedam ujutro uopšte nije prijalo. Ali nisam smeo da propustim priliku da budem deo ženskog fudbalskog tima. Ustaj na noge lagane, nema druge. Koliko veliko je ovo čudovište od grada uverio sam se kad smo išli do tog predgrađa Sao Bernardo gde se igrala utakmica. To mu dođe nešto kao Železnik u Beogradu, a trebalo nam je više od sat vremena sa stignemo tamo. I to u nedelju ujutro kada uopšte nema gužve na putu.

Sao Paulo se nastavlja još dalje, ne vidi mu se kraj. Stvarno da ne poveruješ koliki grad! U autobusu mi se prispavalo, ali na silu se mučim da ne zaspem kako nešto ne bih propustio da vidim uz put. Donekle je i vredelo. Prvi put otkad sam u Sao Paulu, video sam i te čuvene favele. Tamo gde živi sirotinja. Možete ih i vi videti na fotografija, koje nisu visokog kvaliteta pošto sam fotografisao iz autobusa u toku vožnje...

I još mi ovi iz ekipe kažu da te favele nisu toliko strašne kakvih sve ima. Kopka me da stvarno dođem i vidim šta se dešava u tim favelama, pa da onda i vama pokušam da dočaram. Kapiram da nema Srbina koji nije čuo za favele. Ali s obzirom na to da su me opelješili usred bela dana u centru grada, šta onda da očekujem u tim ozloglašenim krajevima? Ipak, valjda je neka obaveza novinara da ide tamo gde je interesantno...

Zato pregovaram s jednim radnikom iz hotela da odem s njim i njegovim bratom jednog dana automobilom jer oni poznaju neke ljude u favelama i praktično su kao domaći. Dobar je tip, mnogo mi je pomogao dosad i verujem da sam sto odsto siguran s njim. Ali problem je što on nema vremena. A možda i nađe koji sat ako mu tutnem koji dinar. Pardon, real. Bilo bi greota boraviti u Sao Paulu, a ne videti te famozne favele... Mada su one u Riju čuvenije.

Dok sam se vratio sa ženskog fudbala, prošlo mi je skoro pola dana. U hotel sam stigao posle podne, taman kada su Đoković i Nadal igrali treći set. Baš mi se gledalo, verovao sam da Nole može konačno da ga osvoji, ali na moju žalost nije bilo TV prenosa. Kada sam kasnije pročitao na sajtu epilog, ispada da je i bolje što je bilo tako. Ali je zato na državnoj televiziji bio prenos odbojke Bugarska – Srbija. Primetio sam da se Brazilci baš pale na odbojku. Nije ni čudo, s obzirom na to kakvi su majstori u ovom sportu.

Malo sam i eksperimentisao s hranom i - prevario se. Kako vreme prolazi, uspevam sve bolje da sporazumevam koristeći neki miks lošeg španskog, italijanskog i nešto malo portugalskog što sam naučio. Ali dok sam u restoranu naručivao ručak za poneti, preznojio sam se objašnjavajući šta hoću. Uzeo sam piletinu i neke njihove priloge. Košta oko desetak evra. Ima dovoljno da se čovek najede, ali kada sam doneo u hotel, video sam da nema hleba. Ovde često jedu bez hleba. A svaki drugi, treći Brazilac je gojazan, pa sad vi nađite objašnjenje?!

Ipak, meni iz Srbije baš i ne ide to "bez ’leba". Navikao, pa to ti je... Zato nazad u prodavnicu po hleb. A u prodavnici s postera se smeši Zuba Ronaldo. I to ga baš stavili iznad gurmanluka. Gde ćeš boljeg promotera za hranu od Zube? Primetio sam i da je na reklamama više bivših nego sadašnjih reprezentativaca Brazila. Ronaldo, Kafu, Ronaldinjo... Ko zna, možda su sada jeftiniji za reklamu, ali pre bih rekao da su i danas atraktivniji od Hulka, Freda ili Paulinja i da ih ljudi i dalje mnogo gotive.

Inače, grad je zaista počeo da se puni navijačima iz celog sveta. Video sam dvojicu hrvatskih gastarbajtera, ispričali smo se, rekli su mi da će ih u naredna dva dana biti mnogo više. Stigli su i Kamerunci i koji već prave cirkus igrajući i pevajući po gradu.Video sam i nekoliko tura Čileanaca, zatim Kolumbijce i neke matore Japance okićene fotoaparatima i skupom tehnikom. Nadam se da neće nagrabusiti kao ja prvog dana.

Konačno je proradila i jedna linija metroa, pa sam mogao da odem do Korintijans Arene, ali tamo nema ništa posebno. Radovi u jeku kao da Mundijal počinje za tri meseca, a ne za tri dana. Izgleda da su Brazilci ostavili sve za poslednji čas... Jedva čekam da počne. Pa kakva god organizacija bila.

(Foto: Aleksandar Gligorić, MOZZART Sport)