A. JoksićNapadač koji zna da igra fudbal... I da daje golove!
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 08.12.25. | 17:00
Jovan Milošević pre kraja prvog dela prvenstva stigao najefikasnijeg Partizanovog igrača iz prethodne sezone
Pomirio je Jovan Milošević sve navijačke strukture Partizana. Ima onih koji traže da napadač „samo“ daje golove; bude pojedinaca – ili više njih – što od centarfora očekuju da učestvuje u izgradnji akcija; trenera čiji se zahtevi odnose (i) na igru u defanzivi; zakerala koja će kad neko trese mreže levom i desnom da pita: čekaj, a što ga ne da glavom?
Šta sve može pozajmljeni fudbaler Štutgarta demonstrirao je u nedelju popodne u Kragujevcu, vrativši Parni valjak na čelo tabele Mozzart Bet Superlige Srbije. Njegova partija protiv Radničkog 1923 je bila oda fudbalu. Poklon zanesenjacima za radost Grobara što ga imaju i brigu da li će ga gledati na proleće.
Izabrane vesti
Milošević je špic koji daje golove. Ujedno i špic koji razume igru. Onaj koji poštuje kolege, zna gde mu je mesto u lancu hijerarhije i sve se to videlo tokom susreta u Šumadiji. Ne zna se koji od dva njegova gola je efektniji: da li kad nije ni sačekao da lopta padne na travu pre nego što ju je poslao iza Luke Lijeskića ili, možda, spretnost da je samo protne pored mladog čuvara mreže? Za aplauze je bila i reakcija kad je pustio da lopta stigne do Nemanje Trifunovića posle pasa Ognjena Ugrešića. Za divljenje kad je petom (ne prvi put u sezoni) proigrao Dembu Seka, samo što Afrikanac nije bio u stanju da poentira. Za poštovanje kad se setio da je Bibars Natho prvi na listi izvođača penala, iako je mogao da zamoli Izraelca da postigne het-trik.
Izvedva rođenog Čačanina je bila sve što Grobari žele da vide od napadača Partizana. Produktivnost, vic, kolegijalnost, samosvest...
Uopšte nije bitno što je to Jovan Milošević uradio na stadionu „Čika Dača“, daleko je važnije što se ponaša kao fudbaler koji zna kakva mu je uloga. Iako je glavni glumac, ne želi da prigrabi slavu samo za sebe. I to se vidi kad trči saigračima u zagraljaj da sa njima slavi gol i(li) pobedu.
A nisu svi špicevi bili takvi u bliskoj istoriji crno-belih. Učinkovitijih – da. No, da su ovoliko uticaj imali na igru i rezultate istovremeno – teško.
Na primer, Rikardo Gomeš je dao više golova od Jovana Miloševića u prvenstvu 2021/22 kad se Parni valjak sve do kraja trkao sa Crvenom zvezdom. U početnih 18 utakmica dao je isto toliko golova. Čini se da je tad igra bila „nameštena“ za Afrikanca, ali i da je Rikardo bio centarfor koji „vidi samo gol“. Kao da ga ništa drugo ne zanima. Apsolutno legitimno.
Baš kao što je u redu i stil Mateusa Saldanje od pre dve sezone. Brazilac je do ove faze šampionata bio precizan 12 puta, uglavnom bi završavao akcije i to mahom iz naporedne blizine. Tako se nametnuo kao bitan faktor. I to je u redu. Utisak je da su i Rikardo i Saldanja „živeli“ od tima, dok je Jovan Milošević napadač koji radi za ekipu i to se najbolje vidi u situacijama kad se „spusti“ sve do centra igrališta kako bi, kako to treneri vole da kažu, „primio igru na sebe“. Zaostavština Srđana Blagojevića. A onda nastavi da trči, kako bi se našao u šansi. I koristio je. Otud 11 golova u Mozzart Bet Superligi.
Pride, još četiri u letošnjim kvalifikacijama. Ukupno 15 u svim takmičenjima. Toliko je imao najefikasnji Partizanov igrač iz prethodne sezone, Bibars Natho, računajući prvenstvene, kup i evropske utakmice. Bilo ih je 44. Milošević je na terenu bio duplo manje puta, a odigraće najmanje još dve za crno-bele do isteka pozajmice. U međuvremenu će čelnici pokušati da isposluju njegov ostanak, najrealnije kroz novu pozajmicu, jer i samo znaju koliko tim zavisi od Jovana i koliko bi bez njega izgledao drugačije. Ne mora da znači obavezno i slabiji, ali su za ovih godinu dana jedni navikli na druge. I sam Jovan Milošević kaže da bi rado ostao u Humskoj.
Kad je već tako...
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)