Naporni čovek izveo čaroliju: Ovo što je Koković uradio sa Železničarom će se prepričavati

Da ste pre 15 godina nekom "random" liku iz Pančeva rekli da će Železničar igrati evropske utakmice, sigurno bi vam se grohotom nasmejao u lice. Ljudi su igrali Drugu južnobanatsku ligu grupa Zapad (šesti rang) i sezonu završili na 12. mestu. Danas, u sezoni 2025/26. grad koji je uglavnom poznat kao industrijsko središte dočekao je da neko od tamošnjih klubova zaigra u evropskim takmičenjima i to baš onaj od kog se to najmanje očekivalo. Glavni arhitekta tog uspeha je - Radomir Koković.

Remijem protiv Radnika iz Surdulice (1:1), jedan od najmlađih trenera u Mozzart Bet Superligi dočekao je najveći uspeh u trenerskoj karijeri i to ga je napravio sa najmlađom ekipom u takmičenju (prosek godina 23,3) koja drastično promenjena između dve sezone. Ekipu je napustilo čak 14 igrača, a dovedeno je 15 novih, mahom mladih. U tim okolnostima, napraviti ovakav rezultat je podvig i ovo što je Koković napravio sa Železničarom će se dugo prepričavati.

Upravo zbog toga, ime rođenog Kraljevčanina nije samo upisano, nego je podebljano i ugravirano, a razlog za to je jednostavan - nijedan trener u Mozzart Bet Superligi nije toliko uspeo da unapredi ekipu i učini je boljom nego što jeste kao što je to sa Pančevcima uradio bivši šef struke Voždovca. Da je lagan za saradnju - nije nimalo, uostalom, to je priznao na konferenciji posle meča sa Radnikom.
"Ja znam da sam jako naporan čovek kada je trenerski posao u pitanju i da sam zahtevan i da tražim maksimum u svakom trenutku. I to su ovi momci sve izdržali, ne da su izdržali, nego su većina njih sazreli pre vremena i doveli nas u situaciju da slavimo plasman u Evropu", rekao je Koković.

Radomir je čovek koji nema problem da kaže ono što mu je na srcu, niti ga interesuje da li će se neko ljutiti zbog toga. Kad ga je Aleksandar Stanojević zvao da mu bude asistent u trećem mandatu u Partizanu, Koković ga je samo pitao "Sale, da li me stvarno želiš u stručnom štabu, ja nisam lak za saradnju?" Međutim, upravo to što nije lak za saradnju, što je prema sopstvenim rečima "naporan", to ga je i dovelo do toga da izvede čaroliju u Železničaru. Sa treninga na SC Mladost njegov glas najviše odzvanja, kad je nezadovoljan, najčešće bi stao u pozu tako što bi pognuo glavu i stavio ruku na čelo.

Ta poza postala je ultimativni znak da je neko nešto zabrljao, ali uprkos tome, odnos između trenera i igrača bio je odličan. Najbolji pokazatelj toga su dve situacije posle utakmice sa Radnikom. Prva se desila na konferenciji kad su igrači doneli kofu sa vodom i ispolivali trenera, a druga se desila u svlačionici kad je Koković ušao i zagrlio svakog igrača ponaosob.

Međutim, šta bi bilo da je Rade imao flegmatičan pristup, da je zauzeo stav da je bitno samo preživeti i dočekati sutrašnji dan, kakav ima većina trenera u domaćem šampionatu? Pod njegovim vođstvom, Železničar je igrao najlepši fudbal i to se nije menjalo ni kad su pobedili Mladost iz Lučana (5:0), ni kad ih je Crvena zvezda deklasirala u prvom delu sezone (1:7).

Igrači poput Silvestera Džaspera odigrali su najbolju sezonu u životu i privukli su interesovanje klubova iz najjačih liga u Evropi. Aleksa Kuljanin je bio fudbalski anonimus koji je za samo godinu dana došao do toga da ga selektor Srbije Veljko Paunović lično zove na privatni broj telefona i govori mu kako ga drži na oku za neka sledeća reprezentativna okupljanja. Sve je to zasluga Kokovića i većina ovih igrača ne bi toliko dobro izgledala da je neko drugi trener.

18.30: (1.85) RADNIČKI NIŠ (3.35) MLADOST LUČANI (4.10)

Ono što u vazduhu stoji kao najveće pitanje je sudbina Radomira Kokovića. Napravio je fenomenalan rezultat, igrajući dopadljivo i moderno. Nema šanse da to neko nije video. Uostalom, krajem februara ove godine postao je klijent agencije Endija Bare, najuticajnijeg menadžera u ovom regionu. To je automatski povezano sa mogućnošću da možda preuzme Celje, zato što je Bara u isti klub doveo Alberta Rijeru, međutim, dalje od spekulacije se nije otišlo.

Kako god da se cela situacija raspetlja, Koković je uradio nešto što će biti teško da se ponovi. Ukoliko ode, teško onome ko uđe u njegove cipele, ukoliko ostane, teško njemu, jer se neće tražiti ništa manje od ponavljanja istog uspeha. A ponavljati uspeh je najteže.