Nasri protiv Embapea: Suoči se sa životom, nauči da voziš, izađi među ljude

Za fudbal nema šta da mu prigovori, jer Kilijan Embape daje golove i za reprezentaciju i za klub. No, kad je u pitanju život, onda Samir Nasri zaoštrava stav prema kapitenu Francuske i oštro ga napada, jer smatra da nije u stanju da se socijalizuje.

Možda za ovim rečima nekadašnjeg ofanzivca Marselja, Arsenala i Mančester Sitija ne bi bilo razloga da se pre nekoliko dana nije oglasila Fajza Lamari, Embapeova majka, otkrivši u razgovoru za Lekip da njen mezimac nema vozačku dozvolu i da se „iz bezbednosnih razloga“ plaši da izađe sam napolje kako bi obavljao poslove kao sav normalan svet.

Sve je to zgranulo Nasrija.
„Šokiran sam onim što je izgovorila Kilijanova mama“, počeo je autor pet golova na 41 susretu za selekciju Trikolora govoreći za Kanal plus. „Sa 22 godine naučiš kako da koristiš kreditnu karticu i dobiješ vozačku dozvolu, bez obzira da li si zvezda ili ne. Obojica smo postali profesionalci sa 17 godina. U tom periodu sam već igrao za Marselj, ali to me nije sprečilo da izlazim, šetam ulicom, viđam ljude. Da, ima ljudi koji ti prilaze i traže fotografije. Moraš se suočiti sa životom! Šta će biti sutra i da li ćeš za sve što želiš da uradiš stalno zvati ovu ili onu osobu? Moraš biti nezavistan“.

Taj problem, da se spuste sa visina među narod, imaju mnogi sportisti, jer žive pod stakelnim zvonom, maltene u zlatnom dvorcu, tretirani su kao članovi kraljevskih porodica i sve je donekle razumljivo dok im traje karijera. A kad je završe, ostaju funkcionalno nepismeni.

„Da bi rastao kao čovek, moraš da praviš greške kako bi učio. To što Embape nema vozačku dozvolu u ​​tim godinama nije normalno, bar ne za mene. Dozvola je oblik nezavisnosti; daje ti mogućnost da radiš šta želiš, kada želiš, da izlaziš bez potrebe da budeš pozvan na odgovornost. Sve nadedeno znači da Embape danas nema privatni život, čak ni sa porodicom. Kada mora nešto da uradi, mora da angažuje vozača... Dozvola je nezavisnost. U tim godinama, on mora da radi stvari sam“.

Kao dobar primer kako bi trebalo, Nasri navodi jednog od najvećih igrača koje je Francuska imala.
„Zinedin Zidan je, u svojim godinama, radio sve sam. Dobro je imati pomoć u određenim stvarima, međuitim, moraš biti okružen ljudima, a ne ostavljen sam, čak i ako je to samo da upravljaš svojom imovinom i finansijama. I bolje je biti okružen roditeljima nego ljudima loših namera. U određenim stvarima u životu, moraš biti povezan sa ljudima. Vožnja, izlasci, to su stvari koje moraš da radiš“.

Nasri savetuje asa Real Madrida da se opusti i počne da se kreće tamo gde će imati kontakt sa ljudima koji žive normalno, a ne u izobilju bilo koje vrste.

„Postoje veće zvezde od Embapea koje su izašle u grad, koje su vozile autonmoile, koje su napravile krug oko obilaznice! Može da izađe na ulicu, niko neće praviti galamu! Postoje ljudi koji će ga zaustaviti i slikati se sa njim. To je cena slave. Kada sam imao 18 godina, otišao sam da kupim hleb. Moj otac je vozio, ja bih izašao iz kola, ušao u pekaru i kupio hleb u Marseju, koji je grad koji živi samo od fudbala. Trebalo bi to da uradim, da ostanem povezan sa stvarnim životom“, zaključio je Samir Nasri.