(©Reuters)
(©Reuters)

Neće ići lako do evropske Superlige, UEFA i klubovi ponovo u klinču

Vreme čitanja: 2min | sre. 31.03.21. | 15:45

Tri tačke sporenja

Najavljivalo se da će današnji dan biti „Dan D“ za formiranje evropske Superlige u fudbalu. Plan je bio da UEFA aminuje ideju i da se krene u laganu realizaciju, da novo takmičenje zaživi u jesen 2024. godine. Ali, avaj...

Izgleda da do formiranja novog elitnog kupa neće ići tako lako. Današnji sastanak pomeren je za 19. april, jer su UEFA i EKA (Evropska asocijacija klubova) ponovo ušli u klinč.

Izabrane vesti

Tri su tačke sporenja, tri nerešena problema koja koče konačni dogovor, javlja nemački Kiker. I to sasvim ozbiljna problema.

Prvi je zgusnut kalendar koji bi uticao na domaća takmičenja. A, u nekim zemljama, kao što je Engleska, pa i dobrim delom Nemačka, domaća liga je – svetinja. Nešto u šta ne sme da se dira. Kada Englezi neće da taknu ni Liga kup, jer je i to takmičenje sa dugom tradicijom, onda je jasno koliko im tek ne pada na pamet da prave neke kompromise oko Premijer lige.

Evropska Superliga bi bila proširena Liga šampiona. Umesto 32 imala bi 36 klubova, a broj mečeva bi se povećao za više od 60. Sve to negde treba smestiti, dok se klubovi i pogotovo igrači žale da imaju i sada preteran broj utakmica.

Drugi problem – učesnici. Jedan deo klubova zagovara ideju zatvaranja evropske Superlige. Nešto kao Evroliga u košarci ili još bolje – NBA liga. Ne bi igralo doslovno 36 istih klubova svake sezone, ali bi mesta bila unapred raspoređena tako što bi se pozivnice dodeljivale prema desetogodišnjem bilansu na UEFA rang listi klubova. Što, naravno, ide u prilog najmoćnijima, jer će, recimo, Mančester junajted ili Čelsi biti debelo ispred Evertona ili Lestera.

Prema drugom planu koji je bliži željama UEFA, a koji predlaže Asocijacija liga je da se tri mesta ostave otvorena za „prave šampione“, odnosno da se popune kroz kvalifikacije, da se na taj način ostavi kakva-takva prilika klubovima iz slabijih liga da dođu do elitnog kupa.

Treća tačka sporenja je distribucija novca. Prema sadašnjim propisima UEFA, novac od evropskih kupova su dobijale i zemlje koje nemaju učesnike u grupnim fazama evro takmičenja. Delilo se na njih četiri odsto od ukupnog prihoda, a sada se traži da se taj procenat podigne na osam odsto. Veliki je i to novac ako se uzme da samo Liga šampiona, po podacima Kikera, sada prihoduje više od dve milijarde evra po sezoni.

Postoji i četvrti problem, koji nije konkretno iscrtan na papiru, ali koji se gura kroz lobije. Nekoliko vodećih klubova želi da preotme od UEFA dizgine tog novog takmičenja. Ili bar dobar deo rukovodeće uloge, da se ne pita Evropska fudbalska unija za sve. Koji su klubovi u pitanju, nije pomenuto, ali jeste da neki od njih dolaze iz – Italije. Jasno je onda ko je tu kolovođa...

Biće borbe, biće „rata“ do postavljanja temelja evropske Superlige.


tagovi

UEFAEvropska Superliga

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara