PAOK porazom od Panate zatvorio poglavlje svoje istorije, vreme je za Trinkijerijevu eru
Vreme čitanja: 3min | sub. 30.05.26. | 16:06
Zeleni su se plasirali u veliko finale grčkog prvenstva, dok je pred crno-belima tranzicioni period koji bi u budućnosti trebalo da bude krunisan igranjem u Evroligi.
Nije se PAOK lako dao Panatinaikosu u OAKA areni, a nije ni u Solunu, ali su Zeleni na kraju izvojevali pobedu i u drugom polufinalnom meču, te tako obezbedili plasman u veliko finale.
Objektivno gledano, crno-beli su bili bolji rival u prvom, a PAO u drugom poluvremenu za ukupan rezultat - 94:102 i prolazak Panatainikosa u borbu za trofej.
Izabrane vesti
Zapravo, može se reći da su Solunjani igrali sve dok su imali snage da trče trku sa timom Ergina Atamana, bez obzira na to što se turski stručnjak danas odlučio da igra sa jako kratkim rosterom. Izgledalo je ovo zaista vrlo dobro za crno-bele sve do poslednje četvrtine u kojoj je razlika u klasi zaista došla do izražaja i čime je Panatinaikos i rešio pitanje pobednika u utakmici u kojoj je trijumf doneo Džedi Osman s 29 poena, dok je na drugoj strani nekadašnji igrač Cibone Melvin Klivlend brojao do 22.
Ipak, ova utakmica može da posluži kao zatvoreno poglavlje u istoriji oba kluba i priprema za ono što sledi. Objektivno gledano, Panatianikos još ništa nije napravio i tek ga u finalu očekuje pravi izazov u kojem će protivnik verovatno biti Olimpijakos (pod uslovom da crveno-beli i u drugoj utakmici savladaju AEK). Jasno je da titula može koliko-toliko da ublaži sve ono loše što je PAO pretrpeo tokom sezone, a za većinu stvari je sam kriv, dok bi ostalo bio nastavak agonije i verovatno potpuni restart u klubu iz Atine.
Što se tiče PAOK-a, oni su i definitivno zatvorili jedno poglavlje svoje istorije i sada ih čeka nešto mnogo veće ili bolje rečeno povratak na staze stare slave. Crno-beli su bili faktor u evropskoj i grčkoj košarci tokom 80-ih i 90-ih godina, a onda su počeli da tavore. Međutim, stvari su se nedavno promenile sa novom vlasničkom strukturom predvođenom Aristotelisom Mistakidisom. Ovogodišnji tim je svakako znatno bolji od onog što je PAOK godinama imao, ali i dalje daleko od onog šta je najavljeno, a to su mnogostruko veći budžet, velike ambicije i želja da se igra u Evroligi, ali će pre toga biti deo Evrokupa naredne sezone.
Potvrdu svega ovoga predstavlja dolazak velikog trenerskog imena kakvo je Andrea Trinkijeri. Italijan je bi u Solunu trebalo da predstavlja više od trenera, jer je dobio potpuno odrešene ruke u formiranju tima, pa bi ovo moglo da se nazove Trinkijerijeva era. Poznato je da nekadašnji trener Partizan Mozzart Beta želi Kalatesa, iako već neko piše da je vremešni Grk završen, tako da je za PAOK ovo polufinale protiv Panatianikosa bilo samo audicija Patrika Beverlija, Brina Tajrija i ostalih da se vidi ko koliko može i da li će ih Italijan zadržati u timu. Takođe, već je potvrđeno da je tim iz Soluna završio nekadašnjeg beka Hapoela Markusa Fostera, kao i jednog od najboljih poentera francuske lige Trevora Hadžinsa.
Svakako, biće zanimljivo pratiti sve ono što će tim iz Soluna raditi ovog leta i videti da li će Trinkijeri uspeti da podigne još jedan crno-beli tim i u svojoj eri udari temelje za Evroligu.