Neka visi Pedro

(Od dopisnika iz Niša)

Ubiše se navijači Radničkog već dva dana od lupanja dugmeta F5 po svojim tastaturama, ali uzalud. Iznova i iznova “refrešuju” zvanični sajt kluba, očekujući neko saopštenje da demantuje čaršijske priče koje su poprimile i oblik nezvaničnih medijskih saznanja – da sutrašnja utakmica protiv imenjaka iz Kragujevca ima ultimativan značaj za trenera Nikolu Trajkovića. Ali, saopštenja nema.

A bilo ih je, svako malo, za svaku sitnicu, svih ovih godina. Nema ga, jer i vrapcima na grani je jasno da to nisu samo čaršijske priče. Propustili su na Čairu priliku da makar formalno zamaskiraju odakle zapravo vetar duva...

Iz prva četiri kola, Radnički je izašao onako kako mu je većinski deo javnosti i predviđao – bez ijednog boda, kao fenjeraš na tabeli. Vraćati se sada na to koliko je bio blizu osvajanju bar nekog, na tri teška gostovanja – protiv Čukaričkog, kada je promašio penal, pogodio dve stative i uputio 15 udaraca na gol rivala; protiv Partizana, gde je vodio do 79. minuta, nešto ranije imao zicer za 2:0; te protiv Vojvodine, kada je nadoknadio minus od dva gola i imao psihološku prednost – bilo bi prežvakavanje već puno puta na ovom mestu obrađene teme. Uključujući i težak poraz od TSC-a kod kuće (0:3), Radnički je gotovo dve trećine vremena (oko 225 minuta od ukupno 360) imao pozitivan rezultat na semaforu i makar neki bod u džepu.

Pokušao je trener Trajković da na kreativan način motiviše svoje fudbalere uoči svakog od pomenutih mečeva, podsećanjem da su Nišlije prošle sezone na deset utakmica protiv “Top 5” ekipa u Mozzart Bet Superligi osvojile ukupno dva boda, a da su sada imale priliku da iz svakog meča pojedinačno izvuku tri i jednom pobedom naprave komparativnu prednost. Nisu u tome uspele i moraće da čekaju drugi krug prvenstva da potraže makar i ta dva prošlosezonska boda.

Ali, da ostavimo na trenutak beogradske večite rivale po strani i uzmemo kao parametar samo Vojvodinu, Čukarički i TSC. Pre samo dve sezone, a kalendarski prošle godine u proleće, Radnički je u plej-ofu protiv ovih rivala osvojio sedam od ukupno devet mogućih bodova. I izašao u Evropu. Ako je Trajković, koji je tu tek dva meseca, kriv za ovaj sunovrat, onda neka bude Pedro. 

Ili, da ostanemo na polju statistike. Ne računajući revanš baraža za opstanak protiv Inđije, Radnički od 4. februara ove godine, u prvenstvenim okršajima na Čairu, nije pobedio nikoga ko se ne zove Javor. Deset utakmica – dva trijumfa nad Ivanjičanima, jedan remi i sedam poraza. Trajkovićev je samo onaj od TSC-a. A ako je kriv i za sve ostale – neka bude Pedro.  

Posle poraza od Vojvodine, Trajković je na pres konferenciji u Novom Sadu rekao da će u klubu “morati da se pogledaju u oči”. I zbilja su to učinili početkom nedelje na Čairu i odlučili da nastave da budu železnička stanica – zahvalili su se na saradnji maltene svim internacionalcima, izuzev Bazila Jamkama.

Redom, slobodni da potraže novu sredinu su francuski defanzivac Maka Gaku, kome je ovo druga sezona u Radničkom bez ozbiljnijeg učinka; Endi Kumi, gromoglasno najavljen tokom leta kao pojačanje sa navodnim pedigreom reprezentativca Gane, koji ni na jednoj utakmici od početka sezone nije bio ni u protokolu; Liam Ajad, zadnji vezni iz Obale Slonovače – ušao u igru u finišu meča sa Čukaričkim i skrivio gol, ušao u igru u finišu i protiv Vojvodine, pre nego je domaćin postigao pobedonosni pogodak; Islam Feruz, koga su neki senzacionalizma željni mediji predstavili kao “bombu na Čairu”, jer reč je o nekada davno velikoj nadi Čelsija, koji je već godinama daleko od bilo kakvog ozbiljnog fudbala i koji, naravno, nije bio ni blizu prvog tima u Nišu. Jakuba Abusu, bivšeg člana Rijeke, koji se pojavio na prozivci i sa ekipom odradio prvu fazu priprema pred odlazak u Bugarsku pre nego mu je pokazan izlaz, mnogi su već i zaboravili.

Ako ih je Trajković doveo – a teško da je bio i konsultovan za bilo koga od njih – neka bude Pedro. Tri igrača iz Grafičara, dva iz Kolubare (sve poštovanje tim klubovima, ali reč je o jednom prvoligašu i jednom koji je iz Superlige ispao u Prvu), jedan “ranjeni” Zec i gomila “sumnjivih” Afrikanaca. To je ovog leta prelazni rok na Čairu. Na ekipu koja se jedva spasila ispadanja u prethodnoj sezoni. Ni blizu neke ozbiljnije prodaje, dok milionski transferi pljušte čak i u Subotici i Lučanima...

Trajković: Tako malo nam fali, a to malo uvek je do trenera; Popović: E pa, nije do trenera!

Sava Petrov: Trajković nam skinuo okove, ali svaki meč počinjemo sa saznanjem da ćemo skriviti penal

Taj treći iz Grafičara je onaj koga je Mozzart Sport najavio još pre nekoliko nedelja, mladi štoper David Petrović, koji je tek juče zvanično registrovan, iako je već neko vreme uz ekipu, zato što je klub bio suspendovan po nalogu FIFA zbog dugova prema bivšem igraču Giorgiju Papunašviliju. Bila je to samo poslednja u dugačkom nizu negativnih vesti u kojima Radnički u poslednje vreme ima glavnu ulogu i kojima se u najširoj javnosti narušava imidž kluba u godini kada proslavlja vek postojanja. Ako je i to Trajkovićeva krivica, eto Pedra.

Kao što nije trener promašio penal protiv Čuke ili skrivio onaj protiv Partizana, isto tako je tačno da se od umetničkog dojma ne živi, već od rezultata. Ako se neko – a to je sasvim legitimno – usudida ga, recimo, pita zašto mu ne igra Škrbić ili šta mu igra Vanja Ilić, jedini za koga je insistirao da se dovede u prelaznom roku, onda bi taj morao da ga upita i kako je, na primer, preporodio Savu Petrova.

Ako se neko bavi promenom formacije i olako primljenim golovima – čak 10 u prva četiri kola, dva i po u proseku, što je više čak i od prošle, turobne sezone, morao bi da se pozabavi i načinom na koji ih Radnički daje: u akciji kod izjednačujućeg u Novom Sadu učestvovalo je čak osam različitih fudbalera niškog tima. One koji veruju da bi Nišlije sa, recimo, rasporedom Radnika, iz prva četiri kola izašle sa 10 bodova i bile odmah iza Crvene zvezde na tabeli, neko bi, kao kontraargument, mogao da podseti da ni partije u predsezoni nisu bile blistave – debakl u Plovdivu (0:3) i samo jedan gol u duelima sa Radnikom (1:0) i lučanskom Mladošću (0:0) na Čairu.

Istina je često negde na sredini, ali ovde je najmanje reč o Nikoli Trajkoviću ad personam, no o preziru prema kontinuitetu kao maniru koji već postaje ponižavajući. Maliciozni bi rekli da su u Radničkom ljubomorni na četiri superligaša koja su ih ove sezone već pretekla u disciplini u kojoj su oni godinama apsolutni rekorderi u srpskom fudbalu (21 promena trenera u poslednjih šest godina na Čairu).

Zar ta vrteška ne može da se zaustavi čak ni kada je raspored ovako surov? Kada čak i igrači koji ne dobijaju šansu u postavi kažu da se u Radničkom, u skorije vreme, nikad bolje i modernije nije radilo i nije bila zdravija atmosfera u timu? Uostalom, eto dodatnog motiva za njih da, ako je sve to zaista tako, još jače zagrizu i pobedom protiv Kragujevčana sve ove priče ostave ad akta.

Ali, suludo je bilo kojoj utakmici u avgustu davati sudbonosni značaj. Svanuće jutro i u subotu, i u nedelju, a taj vikend ionako se u Nišu neće razlikovati od prethodnih. Biće to vikend bez superligaškog fudbala, jer ovo sa Radničkim iz Kragujevca je, računajući i prošlu sezonu, čak šesta od poslednjih sedam prvenstvenih utakmica Nišlija na domaćem terenu koja im se zakazuju radnim danima.

No, to je neka druga sorta sramote. I to svakako nije glavni razlog što će tribine Čaira sutra ponovo biti skoro potpuno prazne...