Nešto ne štima u Bandovićevom Radničkom

Sami su „krivi“. Visoko su podigli letvicu, i Radnički, i Božidar Bandović. Kragujevčani kao klub koji je dva puta zaredom izašao u Evropu, a crnogorski stručnjak kao čovek koji je u Vojvodini ostavio utisak nestrpljivo smenjenog trenera, sa dopadljivim rukopisom u igri novosadskog tima.

U nekim drugim okolnostima, tačnije ranijim vremenima, učinak od dva boda iz mini ciklusa od tri utakmice (gostovanja u Nišu i Subotici, uz duel kod kuće sa Radnikom između njih) ne bi skrenuo posebnu pažnju, ali sada je, ako ne alarmantan, onda makar za vanrednu gotovost na Čika Dači.

Jer, nije sporno, sačekaće uprava Crvenih Bandovića da „nadođe“ – ako je neko na srpskoj fudbalskoj sceni demonstrirao strpljenje sa trenerima, onda je to ovaj Radnički – ali, gledajući položaj na tabeli (samo dva boda iznad zone plej-auta) i predstojeći raspored, postavlja se pitanje na kojoj bi poziciji Kragujevčani mogli da dočekaju martovsku reprezentativnu pauzu posle okršaja sa Crvenom zvezdom i Vojvodinom kod kuće, odnosno gostovanja OFK Beogradu (možda čak i na Karaburmi).

Za sada, jednostavno rečeno – nije kliknulo. Ono što je možda najčudnije, baš kao i kompletan učinak u prolećnom delu sezone (pet bodova iz četiri kola, što je na tabeli samo drugog dela prvenstva dovoljno za mesto u sredini), takav je i opšti subjektivni utisak – šućmurast, nedefinisan, krajnje prosečan. Ne postoji neki obrazac po kojem bi se mogla komentarisati fizionomija aktuelnog sastava – posle autoritativne pobede nad IMT-om, bledo izdanje protiv imenjaka u Nišu; nakon remija bez golova protiv Radnika, u meču sa jedva stvorenom jednom šansom, i to iz kornera, goleada u Subotici gde ni het-trik Soklera nije bio dovoljan za trijumf nad davljenikom.

Luta se i sa sastavom. U Subotici je na teren istrčala postava sa čak sedam promena u odnosu na prethodno kolo – doduše, mahom prinudnih (Simović i Ben Hasin imali su kartone, Vižđi Sali povredu, a Stankovski je u međuvremenu napustio klub). Ristićeva povreda koja traje već neko vreme je možda i najveći problem, pa je Bandović na poziciji zadnjeg veznog četiri utakmice počeo sa četiri različita igrača (Ristić, Omosanja, Simović, Tomić). Ali, rotiralo se, primera radi, i na desnom beku (Miličić, pa Ćosić, sada Adžić), na oba krila (protiv Radnika Stankovski i Isa Ba, protiv Spartaka Sise i Alfa Balde)...

Suštinski, samo četvorica su imala zacementirano mesto u timu: golman Luka Lijeskić (projekat kluba; golmani kasnije sazrevaju, ali za sada ne vidimo isto što i struka, no zato su novinari - novinari, a struka je struka), kapiten Milan Mitrović (prečesto na udaru kritika, ali, i pored toga što je odavno već u jeseni karijere, čak sa statusom veterana, ima nešto u tome što baš svaki trener koji dođe u klub u njega ima ogromno poverenje), novajlija na mestu levog beka Bojan Kovačević (za sada nije impresionirao) i – Ester Sokler!

Slovenački napadač igra polusezonu iz snova, u potpunosti opravdava status najskuplje plaćenog pojačanja u istoriji kluba, maltene vuče čitav tim na svojim leđima. Pogodio je iz kontre za vođstvo neposredno pred odlazak na odmor protiv IMT-a, anulirao minus u Nišu zahvalivši se na poklonu protivničkoj odbrani, protiv Radnika nije dobio čestitu loptu od saigrača, pa je u Subotici morao sve sam – iznudio, pa realizovao penal, preokrenuo minus u nastavku... Ukratko, radi sve ono, što ostali stranci – a Radnički u proseku ima čak šestoricu u postavi – ne rade.

Isa Ba je bio toliko nevidljiv na terenu u prethodne dve utakmice, da je u Subotici ostao nevidljiv i u protokolu. Sali je zablistao na premijeri, pa se posle toga ugasio, Evandrovu lucidnost prate i neke loše navike u igri, Alfa Balde je protiv Spartaka dao neke znake života. Jedino se Ben Hasinu nema šta zameriti – standardno se stopostotno daje timu. Odlazak Bevisa, koliko god da je očekivan, baš se osetio, a njegova zamena Mohamed Sise već na debiju pokazao je i lice i naličje: i brzinu, i talenat – jedan gol namestio, za još jedan poprilično zaslužan, ali i taktičku nedisciplinu – njemu pobegao igrač kod trećeg gola Spartaka.

Jedino što se ovom timu ne može osporiti, jeste određena vrsta karaktera. Na padaju nakon primljenih golova – brzo su umeli da odgovore i IMT-u, i niškom Radničkom, i dva puta Spartaku, ali to za sada nije dovoljno.

Pokazao je Radnički prošle sezone da ga čak ni protiv Crvene zvezde ne treba unapred otpisivati, ali on, realno, neće biti (izraziti) favorit ni protiv Romantičara i Novosađana, pa čak ni u Bačkoj Topoli kolo iza toga. Da se razumemo, nemaju Kragujevčani nikakav imperativ plasmana u Evropu svake sezone (čini se da trenutno nisu ni materijal za tako nešto) – pa, nisu oni Atletiko Madrid; ali, situacija na tabeli je takva da vas dva loša rezultata automatski vuku dole i sva je prilika da će jedina garanacija opstanka u ligi ove sezone biti – plasman u plej-of. O tome treba misliti.