Nešto tu debelo ne valja kada deca moraju da spasavaju Zvezdu

Protiv Haife se dva puta desilo drugo poluvreme, možda i suicidna odluka bivšeg trenera Dejana Stankovića da počne meč u vrelom Izraelu bez klasičnog zadnjeg veznog. Tamo na obali Crnog mora, protiv Trabzona, srpski šampion je prespavao ceo meč i samo pukom slučajnošću izbegao teži poraz. Navijači su za tu predstavu nagradili tim Miloša Milojevića flegmatičnim ponašanjem, drugačijim u odnosu na poslednju Zvezdinu evropsku noć u Budimpešti. Kop sa oko 1.000 fanova crveno-bele boje je častio igrače srpskog šampiona vrlo glasnim skandiranjem, jer je video i osetio da su gosti želeli da igraju fudbal. Poslednjih pola sata proveli ispred golmana Fradija Dibusa, šutirali čak 20 puta ka golu rivala i promašili veliki broj dobrih šansi.

Ali, kada se podvuče crta ispod gostovanja u Pešti, malo toga je za pohvalu. Crvena zvezda je počela da liči na onog nestašnog đaka sa nedostatkom mangupluka koji ne zna da se služi lukavstvom i bar prepiše zadatak od nekog odlikaša. Crvena zvezda je na tri prethodna gostovanja u Evropi doživela isto toliko poraza i primila sedam golova. Mnogo i za ranije, a ne za ovu eru gde se potencira konstantan uspon na UEFA rang listi.

I nije tu u pitanju nikakva sučajnost, jer Miloš Milojević će morati da prevaziđe sebe i eliminiše taktičku aljkavost koja je postala jedna od bitnijih karakteristika ove generacije srpskog šampiona, skoro koliko i individualna klasa pojedinih igrača. Ako hoćete da igrate na proleće u Evropi, teško da smete da dozvolite da štoper Ferencvaroša sa 14 metara pogađa dalji ugao, kao da je u najmanju ruku Nemanja Vidić. Bilo je tu i još detalja koji su govorili da Crvena zvezda nekada igra mečeve celim srcem, ali sa pola mozga. Na primer, kada Gelor Kanga daje poprečnu loptu Aleksandru Dragoviću dok ovaj veže pertle, ili šutira sa 40 metara iz slobodnog udarca, ne želevši da ispoštuje kompletan tim koji se preselio u protivnički šesnesterac. Da ne govorimo o tome da je Milan Borjan dva puta lošim ispucavanjima mogao da donese Fradiju božićne poklone pre vremena, jer je mislio na koji način da pomogne saigračima u ofanzivi.

Bilo je još takvih sitnica, koje su terale navijače Crvene zvezde da se prekrste i levom i desnom rukom, ne verujući šta gledaju. Jer srpski šampion i kada je u minus fazi mora da snagu crpi iz nagomilanog iskustva i preko 80 odigranih mečeva u Ligi Evrope i Ligi šampiona u poslednjih šest godina. To je rekao i vezista Ferencvaroša Muhamed Bešić, sa vdljivom iskrom u očima. Spoznao je i reprezentativac Bosne i Hercegovine da je Crvena zvezda tehnički mnogo bolji tim, i da će u Pešti dugo slaviti nova tri boda.

Ali to što si od nekog bolji u Evropi, ne znači ni da ćeš ga pobediti. Nešto u Zvezdinom sistemu ozbiljno ne valja, jer kao što smo već napisali nemoguće je pokriti toliko rupa bez uticaja “senatora” i onih koji bi trebalo da povuku. Zvezda je u prvom poluvremenu bila ofanzivno jako tanka, iako je do vodećeg gola rivala držala kontrolu nad utakmicom. U drugom je napadački delovala krajnje solidno, ali…

Trener Miloš Milojević je bio krajnje pošten na kraju utakmice, i vrlo, vrlo realan rekavši da su njegovi igrači loše stajali i da je Ferencvaroš mogao da ih kazni. Nije pominjao imena, želevši da zadrži pristojnost, ali njegove izmene mnogo toga govore. Morao je da menja Aleksandra Kataija u 60. minutu, i realno ga častio produženim prisustvom na terenu. Kada se tome doda loš učinak Mirka Ivanića, uzaludna borba Aleksandra Pešića bez potrebnih lopti, Dragovićeveva i Rodićeva loša reakcija kod prvog pogotka, povreda Sekua Sanoga… Sa takvim nedostatkom ozbiljnog igračkog kapaciteta Crvena zvezda i nije mogla više.

Kalkulacije: Zvezdi je pobeda nad Trabzonom moranje, onda u poslednjem kolu može i do prvog mesta

Pričalo se o velikim ulaganjima, ali definitivno u Crvenoj zvezdi nešto ne štima. Može da se gleda kroz različite naočare, jer se u Budimpešti rodio Stefan Mitrović, demonstriravši “mbapeovski” trik kod izjednačujućeg gola. I ne samo to: koliko god nekada bio nesiguran u sebe mladi reprezentativac Srbije je imao najveću petlju ili da ne kažemo nešto drugo u Zvezdinom timu. Stalno je tražio loptu, pojavljivao se napred, jurio dubinu. I mogao je da bude nagrađen bar još jednim pogotkom. Ali kada ofanziva spadne na pile u kokošinjcu punom petlova, onda nešto nije u redu sa kompozicijom tima.

Možda i nije realno da takva ekipa dočeka proleće u Ligi Evrope, iako i dalje ima šanse. Već je na nekim drugim licima da krenu u lagani restart, kako bi sa svežom transfuzijom krvi dočekali narednu Evropu. Možda i sa Jovanom Mijatovićem u timu, 17-godišnjim detetom koje je uvedeno da očisti brljotine mnogo kvalitetnijih i iskusnijih. Nije mu se dalo, jer je šut ka Dibusu završio pola metra pored gola.

Ali od njega je to dosta. Od nekih drugih nije.