Najnovije vesti

Neuhvatljivi Rusi: Tim sposoban svakog da pobedi i od svakog da izgubi

Vreme čitanja: 7 minuta

Golovin je glava tima, Dzjuba prva zvezda, a „general“ Čerčesov na udaru medija

Sve se menja. I u fudbalu ono što je bilo juče, sutra više ne važi. Tako je nekada SSSR bio moćna fudbalska sila, još onako celovit, sa Rusima i Ukrajincima i ponekim iz ostalih republika, koji uspe da se „kvalifikuje“ za Zbornaju kamandu.

Nakon raspada velike zemlje Rusija je postala jedna od onih nepredvidivih reprezentacija, koja može svakog da pobedi, ali i od baš svakog da izgubi. Povremeno bljesne, otprilike jednom u deceniji, a onda se vrati u sivilo proseka, onih večitih učesnika velikih takmičenja, koji igraju dosadan fudbal u grupi, redovno nekoj potpuno nezanimljivoj grupi, koju na kraju ni ne prođu.

Ukratko da rezimiramo: četiri nastupa na Mundijalima otkako je Rusija nezavisna, tri puta je takmičenje završila u prvoj fazi i jednom je došla do četvrtfinala. I to pre tri godine, kada je bila domaćin. Recimo, u Brazilu 2014. nije uspela da prođe grupu u kojoj su bili Belgija, Alžir i Južna Koreja. Kakvo dosadno društvance..

Kada su Evropska prvenstva u pitanju, od 1996. do danas: tri ispadanja u grupi i jedno polufinale. Bilo je to 2008. godine, kada su Pavljučenko i Aršavin igrali kao na struju, ali nije se moglo protiv prejake Španije. Ubila ih je Furija prvo u grupi sa 4:1, a onda u polufinalu sa 3:0 i potom osvojila titulu.

Ali, to obeležje da je bukvalno nemoguće „uhvatiti“ Ruse videli smo i mi na Marakani u Ligi nacija. Igralo se poslednje kolo, Zbornaji je bila potrebna pobeda da bi prošla u elitnu A diviziju, dok je Srbija izašla na teren u kombinovanom sastavu, još sa tragovima suza i neprospavanih noći na licu nakon poraza od Škotske u baražu za EP. I Orlovi su demolirali Rusiju 5:0! Naneli joj jedan od najtežih poraza u istoriji, još otkako se u SSSR šutirala lopta.

IZBOR UREDNIKA

Selektor Stanislav Čerčesov, koji je uvek, još u golmanskoj karijeri, pa i sada, izgledao kao neki strogi oficir Crvene armije, bio je na udaru medijskog uragana posle beogradske petarde, ali je preživeo na klupi. Međutim, njegova metla je počistila pojedine igrače posle te sramotne utakmice.

Da se vratimo još malo unazad... Rusija je vrhunac dostigla na Svetskom prvenstvu koji je organizovala 2018. Stigla je do četvrtfinala, a pre toga je prošla grupu u kojoj su bili Urugvaj, Saudijska Arabija i Egipat. Potom su priredili veliko iznenađenje izbacivši Španiju u osmini finala na penale. Ali, ko se penala lati, od penala i gine... U borbi za polufinale precizniji sa bele tačke su bili Hrvati.

Posle tog meča usledio je logičan odlazak nekoliko igrača, a pre svega trojice veterana koji su dugo bili nezamenjivi u državnom timu: golmana Igora Akinfejeva, komandanta odbrane Viktora Ignaševiča i krila Aleksandra Samedova.

Ipak, veći deo sastava je ostao na okupu, smena generacija je, utisak je, pravovremeno urađena i trebalo je da Mundijal bude odskočna daska Rusima za naredni period. Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo su prošli glatko, doživeli su dva poraza od Belgije (4:1, 3:1), ali su dobili svih osam ostalih utakmica. Pred naletom Zbornaje pali su Škotska (4:0, 2:1), Kipar (1:0, 5:0), Kazahstan (1:0, 4:0) i San Marino (9:0, 5:0).

(1,80) Belgija (3,50) Rusija (4,70)

I u Ligi nacija B su krenuli odlično, pobedili su kod kuće Srbiju (3:2), pa u gostima Mađarsku (3:2) i onda je usledio raspad sistema. Do kraja nisu dobili nijedan meč i Mađari su im ispred nosa odneli prvo mesto i promociju u klasu A.

Ne idu sa baš najsjajnijim rezultatima za sobom Čerčesov i ekipa na Evro, pošto su u poslednjih pet utakmica jedinu vrednu pobedu ostvarili nad Slovenijom u kvalifikacijama za Mundijal (2:1), a u generalnoj proveri savladali su Bugarsku sa 1:0 golom Soboleva iz penala u 84. minutu.

Kada je u pitanju sastav reprezentacije koji je Čerčesov sazvao za EP, možda je najviše problema na poziciji golmana. Povlačenjem Igora Akinfejeva nastala je povelika rupa na toj poziciji. Tolika da je ruska javnost pritiskala selektora da vrati iskusnog čuvara mreže CSKA pod zastavu za EP, ali je on odbio to da uradi. Ne zbog godina, već zbog principa. Nakon Akinfejeva na gol Rusije je stao Giljerme, Brazilac iz Lokomotive, koji je odavno dobio pasoš. Nije se baš najbolje snašao u dresu reprezentacije, a poslednji nastup mu je bio na Marakani protiv Srbije. Toliko je iznervirao Čerčesova, da ga je ovaj zamenio na poluvremenu. „Jedinica“ je potom dodeljena Antonu Šunjinu, koji ima 34 godina i čuva mrežu Dinama iz Moskve.

Pozicija desnog beka rezervisana je Marija Fernadeša, Brazilca rođenog u Sao Kaetanu, koji je 2012. došao u CSKA, dobio kasnije pasoš, a onda i poziv u reprezentaciju. Oduševio je Ruse kako je igrao na Mundijalu. Izuzetno je ofanzivan bek, na poslednjih pet utakmica reprezentacije postigao je dva gola.

Odbrana definitivno nije jača strana ruske reprezentacije. Nema više onih grmalja braće Berezucki, niti njihovog ispisnika Ignaševiča, ali nema ni njihovih autentičnih naslednika, stena od kojih se odbijaju i lopta i igrač. Na štoperskim pozicijama bi trebalo da budu Andrej Semjonov iz Ahmata i Georgi Džikija, štoper moskovskog Spartaka gruzijskog porekla. Standardan je kod selektora Čerčesova, njemu pripada uloga komandanta odbrane. Na levom boku biće dvojica veterana: Fjodor Kudrjašov iz Antalije, kojima ima 34 godine i Juri Žirkov, nekadašnji igrač Čelsija, koji i sada sa 37 leta nastupa za Zenit.

Bio je Žirkov još jedna od tema sukoba novinara i Čerčesova, jer je ruska javnost smatrala da je pored veterana Kudrjašova mesto trebalo da dobije neki mlađi igrač.

Nisam gledao Žirkovu u pasoš. Ne gledam ni u svoj, a branio sam za reprezentaciju do 40. godine. Ako igrač može da doprinese rezultatu, ne znam zašto bih ga sklonio iz tima. Ne treba ništa veštački da se radi“, bilo je objašnjenje koje je ponudio Čerčesov.

Reprezentacija Rusije je bez dileme najjača u centrali veznog reda. Tu ima i trkače i kvarioce igre, „boks tu boks“ fudbalere, ali i kreatore. Pitanje je samo kako će se selektor opredeliti da ih posloži.

Najveći znalac među njima je Aleksandar Golovin, kreator igre Monaka. On je i najskuplji ruski reprezentativac, neko od kojeg će kretati sve akcije i kojeg će protivnički timovi gledati prvog da zaustave. Prethodne sezone u Monaku je na 21. prvenstvenoj utakmici postigao pet golova, a imao je devet asistencija.

Zadatak da Golovinu čuvaju leđa i da trče tamo gde im kaže imaće Magomeg Ozdojev i Daler Kuzjajev iz Zenita. Uigran tandem, izuzetno dobro funkcionišu u klubu, spretni su i sa loptom, umeju i da postignu gol iz drugog plana. Tu je i Roman Zobnin iz moskovskog Spartaka, koji će sigurno imati opipljivu minutažu.

Kada se pogleda sastav, možda bi Rusiji prijalo i da proba da igra u formaciji 4-4-2 u rombu, što je u neku ruku selektor i probao na prethodnim mečevima. Samo, probao je i 3-5-2, 3-4-1-1, 4-2-3-1, maltene da nema sistema koji nije testirao. Ali, sve se nekako vrti između 4-2-3-1 i 4-3-3.

Trening reprezentacije Rusije, Foto: ReutersTrening reprezentacije Rusije, Foto: Reuters

Žrtva te formacije mogao bi da bude Aleksej Mirančuk, jedan od najkreativnijih igrača Zbornaje, koji je pre godinu dana prešao iz Lokomotive u Atalantu, ali se u italijanskom sastavu nije previše naigrao i već sada se priča da bi mogao nazad u domovinu. Mirančuk je ofanzivni vezista ili drugi špic, a to je pozicija koje često nema barem u osnovnim zamislima ruskog selektora.

Mesto na levom boku bi trebalo da je rezervisano za Denisa Čeriševa. Fudbaler Valensije se vratio u pogon u prolećnom delu prvenstva nakon povrede butnog mišića, ali nije imao blistavu sezonu. Na 21 utakmici, koje uglavnom nije odigrao cele, nije postigao ni gol, samo je upisao tri asistencije.

Na četiri utakmice od pet u 2021. godini desno krilo reprezentacije Rusije igrao je Rifat Žemaletdinov. Jedan od igrača od poverenja Marka Nikolića u Lokomotivi. Kao druga opcija je Aleksej Jonov, krilo Krasnodara, koji spada među najiskusnije i po godina (32) i po broju odigranih utakmica u dresu državnog tima (35).

Kada je o napadu reč, to se mesto ne dovodi u pitanje, jer se zna da je rezervisano za Artjoma Dzjubu. Prva je zvezda reprezentacije, igrač koji je gazda i na terenu i van njega. Tipični ruski centarfor, kao od brega odvaljen, deluje pomalo lenjo i sporo na terenu, ali u skoku niko ne može da ga dobije. Mnogo Rusi polažu i na druge lopte, koje Dzjuba spušta u šesnaestercu i oko njega, ali obrni-okreni, napadač Zenit maltene svaku loptu mora da „ocarini“.

Na kraju, dokle može Rusija na Evropskom prvenstvu? Belgija je prejaka da bi se s njom porvali, to su osetili i u kvalifikacijama, bili su u istoj grupi, Crveni đavoli su oba puta pobedili.

Rusija je favorit protiv Finske, koja na EP dolazi sa serijom od šest mečeva bez pobede i zbog toga je mnogi potcenjuju, ali jedan od tih mečeva je i remi sa Ukrajinom u Kijevu, što nikako nije rezultat za potcenjivanje.

Najrealnije deluje da se Baćuške bore sa Danskom za prolaz iz grupe. I tu i te kako imaju osnovu da veruju u pobedu, iako će to biti jedini od tri meča u grupi koji se neće igrati u Sankt Peterburgu nego u Kopenhagenu. Istorija kaže: SSSR/Rusija je 12 puta igrala protiv ove skandinavske zemlje i dobila 11 utakmica! Trend koji bi mogao da se nastavi na ovom EP.


VREDNOST STARTNIH 11 - 193.000.000 evra

Ostale vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

Uživo
Najava mečeva