Najnovije vesti

Ni plana, ni srca

Vreme čitanja: 5 minuta

Odgovornost je i na Vladu Šćepanoviću, ali i na igračima. Partizan je odigrao ispod renomea kluba, odbrana je katastrofalna

Ne zna se šta je sinoć, a i cele sezone, bilo diskutabilnije: Kako je Vlado Šćepanović vodio Partizan ili kako su se igrači ponašali na parketu. Njegova je krivica što nije bilo pravog plana, krivica igrača je što nije bilo srca. Sad to može da se reši na dva načina: ili će sesti i dogovoriti se, možda i posvađati, isterati stvari na čistac i zaigrati bolje. Ili će se rastati. Ovako - ne ide.

Paradigma ovosezonskog Partizana je druga četvrtina protiv Burža. Objektivno, nije Parni valjak ličio na sebe, zapravo, ni na šta. Primio je 35 poena samo u toj deonici. Ukupno 57 za poluvreme! Što je mnogo - mnogo je.

Videćemo da li je problem na relaciji igrači – igrači ili igrači – trener, možda i oba, ali Partizan nema više ni vremena ni luksuza da izgleda na parketu kao što trenutno izgleda. Previše je to veliki klub da bi zalaganje bilo ovakvo kakvo jeste, posebno u defanzivi.

Nije čak toliko ni katastrofalan učinak Partizana do sada u sezoni (2-3 u Evrokupu i 2-2 u ABA ligi) - može iz toga da se vrati - koliko je sama igra loša i to se ponavlja iz utakmice u utakmicu. Mali pomak je bio vidljiv u seriji od tri pobede, ali Burž je došao i ogolio svu nemoć i probleme koje Partizan ima.

"Svu utakmicu (krivicu) na sebe preuzimam. Klub me je doveo i klub će odlučiti da li ostajem. Nemam problem sa tim. Teren je merilo. I sledeću utakmicu ću stati iza igrača ako ostanem. Svaku kritiku ću primiti na sebe. Nisam čovek koji odustaje niti se krije. Jeste teško. Trener je uvek najviše kriv. Ali da vidimo malo patriotizma prema klubu kako se ispoljava. Na terenu. Ne na Instagramu, busanju u grudi i u izjavama", rekao je Šćepanović posle poraza.

Šćepanović je ovakvom izjavom lopticu prebacio u igralište uprave kluba, pa je sada na njima da odluče šta i kako dalje. Ostavke nije bilo. Šćepanović je to objasnio kao pokazatelj borbe. Da ne želi da se preda. Šta će reći klub, videćemo.

Promene, i to velike, jesu neophodne, ostao Šćepanović ili otišao. Igrači su tu, pa su tu. Moraju bolje.

Zašto je to tako, skoro da nije potrebno isticati i objašnjavati. I utisak i brojke to vrlo jasno kažu. Utisak je vrlo, vrlo loš.

Brojke su sledeće: Prvo i osnovno - 57 primljenih poena za poluvreme, 35 za četvrtinu. Dakle, odbrana nije postojala. I to je najveći problem crno-belih ove sezone. Veći problem i od napada. Čak je Partizan u tom poluvremenu dao vrlo pristojnih 40 poena, pa bi bilo drastično drugačije da je uspeo da spusti Burž na manje poena… Ali ne. Primio je skoro 60.

Partizan je imao 16 izgubljenih lopti, od čega je vrlo loša činjenica da je Kodi Miler Mekintajer kao prvi plejmejker imao sam pet, a nisu se dobro pokazali u tom delu ni Zagorac sa tri, niti Gordić sa dve koliko je imao i Tomas.

Dalje - slobodna bacanja. Partizan je za celu utakmicu izveo samo 12 penala, promašio je četiri, a sva četiri su "delo" Erika Mike. Došao je kao igrač koji je čak bio i u svlačionici Sakramenta i ne priliči mu da maši slobodna bacanja u seriji. Gordić je dao dva, Mika je pogodio dva od šest, Gordić 4/4. I to je sve za celu utakmicu. Premalo. Nezavisno od sudijskog kriterijuma.

Poređenja radi sam Anđušić je izveo 11 penala (i pogodio 10), ceo Partizan je izveo 12.

Dvojica visokih igrača, Mika i Tomas, imali su šut za dva 5/10 i 3/8.

Još gore od svega navedenog bio je utisak koji su igrači odavali stavom i ponašanjem, delovali su neopravdano ležerno, a tome u prilog idu one izgubljene lopte na svojoj polovini koje su imale direktnu posledicu u poenima, najpre Pelosa i Anđušića.

Nedostajalo je žara, nedostajalo je energije, pa koliko god da možda trener nije postavio utakmicu kako treba, odgovornost ide i na igrače. Sve i da nemaju uopšte trenera na klupi, neke reakcije su zaista problematične. U pojedinim momentima je to išlo i ka amaterskim greškama, ili onim koje se prave u mlađim kategorijama.

ODBRANA KLJUČNI PROBLEM

Možemo mi da krenemo da nabrajamo odgovornosti Uprave, trenera, igrača, na kraju ćemo se vratiti na sam izvor problema. To je odbrana. Nekada je i 76 datih poena dovoljno, čak i često, da dobijete meč, ali džaba kada primite 89.

A znamo da se za odbranu kaže da najpre zavisi od voljnog momenta. Mada nije samo to, ona se sastoji u modernoj košarci od velikog broja, pre svega, načina odbrane pik en rola, a to je deo koji ide na dušu struke koja je juče bila u krnjem sastavu.

Huventud je dao 85 poena Partizanu, Borac 87 u gostima (49 za poluvreme), Budućnost 101 u gostima (produžeci), Uniks 93, FMP čak 90 i to u porazu, Venecija 73, Bahčešehir 76, Cedevita 77 i Burž 89 u gostima.

Vidimo iz navedenog da Partizan čak i kada pobeđuje prima mnogo poena. Za ovakvu odbranu ne postoji valjan izgovor. Iako u timu nema Ognjena Jaramaza i posebno Vila Mozlija, koji znamo kako igra u defanzivi. Čak je i on, dok je igrao ove sezone, delovao smušeno i nije ličio mnogo na igrača kakvog ga poznajemo.

Znao je Partizan i prošle sezone da prima ponekad veći broj poena, kao recimo protiv Tofaša u Areni kada je turski tim dao 49 za poluvreme. Ali crno-beli su tada znali, doduše uz pomoć navijača, da zategnu defanzivu u nastavku i da dobiju.

Sada nema ko da povuče ručnu.

Taman je Partizan vezao tri pobede, zaigrao malo bolju košarku, a onda je Burž sve vratio na fabrička podešavanja. Moraće crno-beli da grade sve od nule. Možda i iz minusa, zavisi kako se uzme.

IZBOR UREDNIKA


Ostale vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

Uživo
Najava mečeva