Od precrtanog do jednog od najboljih trenera Italije: Pioli potpisao do 2023, plata mu porasla 50 odsto

Možda u datom trenutku nije tako izgledalo, ali odluka da se prošlog leta odustane od saradnje sa Ralfom Rangnikom i produži ugovor sa Stefanom Piolijem jedna je od boljih u novijoj istoriji Milana. Italijan je krajem prošle sezone koja se otegla i zbog korone, zagazila duboko u leto, bio mrtav čovek koji hoda. Godinu i po dana kasnije, Milan je sa njim na kormilu konkurentan za titulu u Seriji A, bije bitke u Ligi šampiona, a Pioli je stavio autogram na novi ugovor do 2023. sa opcijom produžetka na još godinu dana. On mu umesto dosadašnjih 2.000.000 evra, garantuje godišnju zaradu od 3.000.000, a ta suma bi mogla da poraste aktivacijom bonusa za osvajanje Serije A ili plasmana u evrokupove.

Devetog oktobra 2019. godine na klupi Milana zamenio je Marka Đanpaola i kroz mesec dana bivstvovanja u klubu nagovestio je da se neće dugo zadržati u milanskom fudbalskom hramu. Počeo je remijem sa Lećeom, usledili su porazi u derbijima od Rome, Lacija i Juventusa, a pobeda nad Spalom bila je jedina u prvih pet utakmica. Ubrzo je Atalanta petardom (5:0) ponizila Rosonere, te su se društvene mreže užarile od heštega #Pioliout (Pioli odlazi). Klima se promenila od januara kada je struja Maldini, Masaro, Bodan stala na jednu stranu dok se na drugoj, u senci obreo Ivan Gazidis i bez ičijeg znanja kontaktirao Rangnika.

Od Seltika do Atletika: Milanovih osam godina bez pobede u Ligi šampiona

Trijumvirat Maldini, Masaro, Boban je na zimu 2020. ubedio Zlatana Ibrahimovića da se vrati na San Siro i šok-terapija sa povratkom veterana Ibre je upalila. Milan je vezao pet pobeda, ali zatim u februaru izgubio Derbi dela Madonina (2:4) iako je vodio sa 2:0 protiv Intera. Mesec dana nakon tog poraza došao je novi neuspeh protiv Đenove. Pandemija korone se pojačavala, atmosfera u svlačionici sumorna, a nije je popravio Ivan Gazidis kada je u svlačionici pre meča nagovestio timu mogućnost da Rangnik bude novi trener. Korona je od marta do juna prekinula fudbalska dešavanja u italiji, a kada je sezona nastavljena, nastavio je Pioli do jula meseca da strepi za posao. Bio je već pečen, ali su ga u životu održavali igrači koji su nizali pobede.

Kako je samo ta pauza prijala Milanu! Padali su svi oni koji su pobeđivali Rosonere u prvom delu sezone - i Roma i Lacio i Juve. Došao je meč sa Sasuolom 21. jula, a sa njim nova Gazidisova poseta svlačionici, obaveštenje da Pioli ostaje trener i erupcija oduševljenja čitavog tima. Paolo Maldini je zapravo bio čovek koji je sačuvao Piolija, a sa njim i poziciju sportskog direktora koja je nezavisno od trenerske bila obećana Rangniku (takođe je trebalo da postane i šef omladinske škole i skautnig službe).. Bilo je potrebno nekoliko meseci i još jedan, igrački autoritet i primer u slvačionici, da se Pioli oslobodi i počne da veruje da je sposoban da vodi Milan. Promenio je i formaciju, pa sa 4-3-3 i 4-4-2, prešao na 4-2-3-1, sistem koji dan-danas koristi.

Od ružnog pačeta do gracioznog labuda sa etiketom jednog od najboljih trenera na Apeninima. Od #Pioliout do #Piolionfire. Sa njim na čelu uz nekoliko pametnih transfera, Milan više nije tim koji lagano gubi derbije, ko god da se nađe prekoputa. U trenutku kada je odlučeno da Pioli dobije novu šansu do leta 2022. godine, Milan nije izgubio devet vezanih mečeva (sedam pobeda i dva remija), nakon potpisa serija je narasla na devet pobeda i tri nerešena ishoda. Milan je takmičarsku 2019/20 završio kao vicešampion, u narednoj dugo držao prvo mesto, ali je postustao u finišu i izborio "samo" zvanje vicešampiona. U aktuelnoj sezoni deluje kao punopravni kandidat za Skudeto.

Od dolaska u Prestonicu mode vodio je ekipu na 106 utakmica i postao je deseti trener u istoriji Milana član kluba 100. Kako stvari stoje, trebalo bi da dobaci i do brojke od 200 mečeva kojom mogu da se pohvale samo Karlo Ančeloti (420 mečeva od 2002-2009 godine), Fabio Kapelo (249 mečeva od 1992-1996), Nereo Roko (229 mečeva od 1967-1972).

Na pomenutih 106 duela ima skor od 61 pobede, 25 remija i 20 poraza, što će reći da prosečno ovaja 1,96 bodova po utakmici - u tom segmentu staje rame uz rame sa nekima od najtrofejnijih trenera u istoriji kluba poput Anćelotija (1,94) i Ariga Sakija (1,95) i Fabija Kapela (2,02). Naravno, to je kategorija koja iz nedelje u nedelju raste i opada.

Tek sada, kada su Rosoneri ponovo pri vrhu italijanskog fudbala jasno se vidi koliko su treneri koje su angažovali u prethodnoj deceniji bili nedorasli zadatku. Nakon Alegrija sa kojim je 2011. godine osvojena poslednja titula, ekipu su vodile bivše legende Klarens Sedorf, pa Filipo Inzagi. Superpipa je nasledio Siniša Mihajlović, zatim se na San Siru obreo Vinčenco Montela, pa Đenaro Gatuzo. Niko od njih nije uspeo da donese Milanu plasman u Ligu šampiona, a velikan sa severa Italije je od 2014. do 2019. godine prvenstva završavao na osmoj, desetoj. sedmoj, šestoj, šestoj, pa petoj poziciji.