Ovo nije za ljutnju, ovo je samo tužno: Predstavljaju pojačanja uz klavire, a ne možeš da ih voliš

Dva najveća engleska kluba i ukupan skor u dva prvenstvena meča – 9:0 za Liverpul! I nije samo do rezultata – a mora da bude i do rezultata kad je već ovakav – koliko do spoznaje da je za Redse duel sa Mančester junajtedom mogao da se shvati kao onaj iz kategorije sigurnih bodova. Jedan podatak je dovoljan: gosti na Enfildu u prvom poluvremenu sinoćnje utakmice nisu imali posed lopte ni 25 odsto?!

Izgledalo je kao da je Liverpul mogao da radi šta je hteo, pa proslavljeni Roj Kin, nekadašnji kapiten Junajteda, otvoreno priznaje.

“Početkom ove sezone osećao sam bes. Sad je samo tuga”.

I to dovoljno govori o tome koliko je Junajted propao. Na svim nivoima. Ralf Rangnik je svakako mogao da ponudi više, ali i on je samo kolateralna šteta kao i mnogi pre njega. Igrači jednostavno nisu dovoljno dobri. Ali Geri Nevil, još jedan član one legendarne generacije sa kraja 20. i početka 21. veka prst krivice usmerava ka vlasnicima kluba – porodici Glejzer.

“Hajde da pričamo o pojačanjima, onome što su radili u poslednjih 10 godina. Predstavljali su igrače uz klavire, ao Aleksisa Sančeza i Pola Pogbu. Izdizali su igrače iznad trenera. Idite u Liverpul, Čelsi, Mančester Siti, trener je uvek primarna figura. A oni su minirali sve trenere u poslednjih 10 godina time što su fudbalere izdizali do nivoa božanstva. Igrači nisu uzvratili”, kategorički će Nevil.

(2,40) Everton (3,35) Lester (3,20)

Ne sumnja on da će Junajted da se vrati, kao što niko nije sumnjao ni da će Liverpul da se vrati iako tri decenije nije uzeo titulu. Međutim, u doba globalne finansijske krize nije uveren da će to ići tako brzo, jer neko bi sada morao da izdvoji milijarde kako bi spasio Junajted.

“Klub je fundamentalno pokvaren, na i van terena. Stadion se raspada, trening centar je druga kategorija u poređenju sa drugima. A vlasnici u vreme kada treba investirati svake godine izvlače 25.000.000 funti”.

Pesimizam u Nevilovim rečima ogleda se i u tome što on ne vidi kako bi Erik Ten Hag, koji će na leto preuzeti dirigentsku palicu, mogao da promeni situaciju.

“Žao mi ga je”, jasan je Nevil.

Rangnik ima alibi: Liverpul je šest godina ispred Junajteda, u timu ima 25 bolida Formule 1

Slično razmišlja i Kin, koji ističe da ovaj sastav Junajteda jednostavno nema kvalitet koji mu se pripisuje posle retkih dobrih igara. A još manje ima – karakter.

“Nisam video srca, ni duše, nisam video vođu. Njima nedostaje istinski kvalitet. Rezultat nije iznenađenje. Imao si utisak da Liverpul može da postigne gol kad god krene napred. Tužno je videti da ovaj Junajted nije onaj klub u kojem sam ja igrao. Ne igraju sa ponosom. Tužno je gledati ih, zaista jeste. Duga je ovo noć bila”, sumira Kin utiske.

Mnogo toga mu je zasmetalo u izvedbi Junajteda na Enfildu. Taj nedostatak karaktera možda i najviše. Ali ni pojedinci nisu pobegli kritikama. Prvenstveno kapiten Hari Megvajer, a onda i Markus Rašford, Džesi Lingard, pa i Bruno Fernandeš…

“Bruno je talentovan fudbaler, ali oni nisu tim. Oni su dobri individualci. Ali kada su u buli nemaju ono što je potrebno da izađu. Nisu baš tako talentovani kao što misle. Džesi Lingard je ušao da promeni igru, a on je trebalo da ode pre dve godine. Nije on dovoljno dobar za Mančester junajted. Rašford je u napadu igrao kao dete. OK, nije ni imao veliku podršku, ali u jednoj ili dve situacije kada si se ponadao – loš potez. Defanzivno smo se trudili pre utakmice da pomognemo Megvajeru (sa trojicom štopera), ali onaj poslednji gol, njegov pas i njegova odbrana, to nije prihvatljivo. Šta on radi? Kocka se. I odustaje. Nije to dovoljno dobro za Mančester junajted”.

Razočaranje na Enfildu (©Reuters)

Zato i Kin ističe očigledno – ovom timu je neophodna potpuna rekonstrukcija. I ne samo u smislu kvaliteta, već i u smislu pomenutog karaktera. Prema rečima Kina, ovaj tim – a ovde nek se zamisle svi PR stručnjaci i portparoli sveta – jednostavno nije moguće voleti.

“Kad sam ja igrao imao si briljantne karaktere u ekipu. Želeo si da budeš u rovu s njima. Robson, Brus, Palister, Ins, Bekam, Gigs, Niki Bat – briljantni momci. Nismo pobeđivali svake nedelje, ali si znao da ćemo da damo sve od sebe. I to je minimum koji treba da očekuješ. A za ovaj tim ne možeš ni da se zagreješ. Intervjue daju kao roboti. Kakva je kultura ponašanja u trening centru? Imaju li oni uopšte svoju kulturu ponašanja? Ko ih vodi, ko im pomaže?”, pita se Kin i nastavlja.

“Nikada nisam čuo da toliko igrača želi da ide. U moje vreme si se plašio da bi mogle da te prodaju, sada hoće da idu. Da vam kažem, oni su već otišli. Posebno momci kojima ističu ugovori. Oni su već na odmorima. Isključili su se. Na Enfildu se nisu pojavili. Izgube 0:4 i rukuju se. Trebalo bi da se kriju”.

Sledeća utakmica – Arsenal an Emirejtsu. I u slučaju poraza vrlo verovatno zbogom plasmanu u Ligu šampiona.