Partizan se menja na leto: Potrebni su mu brzina i primenjiva tehnika

Iza je devet meseci uživanja - ispred su četiri kreiranja. Završio je Partizan nikad duži boravak na evropskoj sceni, ono što je uradio tokom kvalifikacija, grupne i eliminacione faze u Humskoj nazivaju bonusom u poređenju sa drugim takmčenjima, a sledi mu najmanje 11 utakmica u kojima je akcenat na osvajanju (makar jednog) trofeja. Kako god se okonča jurnjava sa Crvenom zvezdom, jasno je da će u Partizanu na kraju ove sezone slediti rekonstrukcija tima. Samo je pitanje po kojim kriterijumima.

Učešće u Ligi konferencija moglo bi da posluži kao smernica ka raskrsnici narednog prelaznog roka. Pre svega kad je selekcija igrača u pitanju. Dueli sa Gentom su jasno definisali da ovaj tim nema dovoljno snage da se rve sa rmpalijama iz Belgije, a susreti sa Fajenordom da mu nedostaje brzine kako bi se trkao sa Holanđanima. Kako ove sezone ni jedni, ni drugi ne pripadaju Ligi Evrope, a to je najmanje gde crno-beli sebe vide u narednoj, logično je zapitati se kako žele da formiraju kadar.

Imajući u vidu klupsku tradiciju i opredeljenje da se iga na gol više, deluje da im je bliži koncept kakav zagovaraju Roterdamersi i da mu mogli da prate liniju sa De Kajpa kad naredni put budu birali fudbalere. Pre svega kad je reč o hitrini, prodornosti i(li) brzini donošenja odluka. Aktuelnom sastavu iz Humske nedostaje pogonsko gorivo, kakvo je imao ne tako davno, kad je bio, takođe, konkurentan u Evropi i samo usled nedostakta sreće i sopstvenih propsta nije prošao dalje. U jesen 2015. na raspolaganju su mu bili Andrija Živković, Abubakar Oumaru, Nikola Ninković, pa Petar Grbić i Alen Stevanović i na njima se gradilo tim sposoban da eliminiše Steauu, dobije Augzburg i AZ u gostima; dok su mu pre dve sezone među glavnim osloncima bili Takuma Asano i Umar Sadik, tako što Japanac sad igra u Bundesligi (Bohum), a Nigerijac će za koji mesec sa Almerijom u Primeri. Opšti je zaključak da bi njih dvojica i te kako imala mesta u sadašnjem Partizanu.

Dodatni segment na koji bi odgovorni na crno-beloj strani Topčiderskog brda trebalo da obrate pažnju je pojam primenjive tehnike. Na njen značaj je još u prvom mandatu ukazivao Aleksandar Stanojević.

„Znate šta je primenjiva tehnika? To je ono kad Matijas Suarez u letu primi loptu, istovremeno da sam sebi for i u startu napravi deset koraka prednosti u odnosu na Aleksandra Lazevskog, a moj levi bek ostane ukupan u mestu i, kao, krene da ga juri“, prepričavao je Stanojević studentima Faukulteta za sport i fizičku kulturu pre 11 godina anegdotu iz dvoboja sa Anderlehtom.

Crno-belima su, između ostalog, neopodni takvi fudbaleri da bi bili konkurektni na evropskoj sceni. Na tržištu ih ima dosputnih. Čak ne moraju ni da koštaju previše, jer je letos Partizan planirao da plati skoro 1.500.000 evra Žulijena Engoja iz Eupena. Pogotovo što je Evropa otišla daleko ispred i ne trpi prosek.

„Snaga Fajenorda je u izuzetnoj brzini i primenjivoj tehnici. Holanđani o čas posla razmenjuju pasove, dobri su u situacijama „jedan na jedan“, imaju sve elemente modernog fudbala“, govorio je Stanojević pred duel na De Kajpu, kao da je crtao profil igrača kakve sam želi.

Ako misli da napreduje i bude nalik bar ekipama iz B produkcije kontinentalnog fudbala, Parni valjak mora da dobro da protrese sopstvene redove. Ispostavilo se da su povratnici koji „osećaju klub“ dovoljni da poguraju. Donekle. Za iskorak je potrebno više. Recimo, suv kvalitet. Verovatno iz uvoza. Uostalom, Ranko Stojić je precizirao kako su u Humskoj grešili u prethodnom prelaznom roku, propustivši priliku da se pojačaju na osetljivim pozicijama, da dobiju više opcija pre svega u manevru, jer je uočljivo da se u poslednje vreme ekipa muči, da joj nedostaje individualac sposoban da sam prelomi meč.

Partizanova evropska sezona: Više bela nego crna! Sad se valja pomeriti sa sedam na osam

Da će u Humskoj biti velikog prometa sugeriše činjenica da na kraju sezone ugovori ističu čak dvanaestorici igrača. U pitanju su golmani Nemanja Stevanović i Milan Lukač, defanzivci Aleksandar Miljković, Bojan Ostojić, Nemanja Miletić, Ivan Obradović, Rajko Brežančić, vezisti Bibars Natho, Milan Smiljanić, Lazar Mrković, Miloš Jojić i Lazar Pavlović.

Izvesno je da neće svi ostati. Nelogično je sve zameniti, jer bi to onda značilo dovođenje tuceta tima. I to je klackalica na kojoj se ljuljaju odgovorni. Nimalo zahvalna pozicija.

Zato je možda ispalo dobro što Ivica Iliev zimus nije žurio da prodži saradnju sa pojedincima. Otuda su naredna dva meseca za većinu kvalifikaciona. Jer, sve zavisi od utiska. Poslednjeg. Na današnji dan malo njih bi zadržalo dres, sve kao posledica osam primljenih golova od Fajenorda i gubitka privilegija na čelu tabele. Kako uvek poslednja impresija preovladava, naredna dva meseca su ključna. I za njih i za Partizan.