Partizanovi špicevi na skeneru: Tavamba previše voli da igra, Ožegović za zone i kontre, Đole da bude bezobrazan

(Od izveštača MOZZART Sporta sa priprema na Kipru)

Što reče Danilo Bata Stojković, „može centrala jednom da pogreši“.

Na primeru Andrije Delibašića svaka slučajnost je isključena. Ako ima spremnih da prethodnu sezonu podvedu pod početničku sreću, aktuelna je ponudila čvrste argumente da je Parni valjak u liku stasitog Nikšićanina definitivno dobio pogonsko gorivo, garant vožnje na duge staze.

Lane je u ekipi zatekao Uroša Đurđevića i Leonarda da Silva Sozu. Prvog pristiglog sa margina Serije A, drugog posle šestomesečne pauze i premišljanja da "batali fudbal". Predanim radom, pomoćni trener angažovan pred kraj leta 2016. poboljšao im je efikasnost i doveo do statusa najboljeg tandema crno-belih u novije doba.
„Prethodni trener, Marko Nikolić, forsirao je dodatni rad sa napadačima. Radoje Smiljanić, Branko Mirjačić i ja nismo radili napamet, napravili smo program, namenjen završnici i radili dodatno po okončanju svakog treninga. Ispostavilo se da smo pogodili suštinu, pomogli Leu i Đuki da lakše ulaze u šanse, posle čega bi do izražaja dolazio njihov individualni kvalitet“, pojasnio je Delibašić u razgovoru za MOZZART Sport.

Nesmanjenom žestinom nastavio je da profiliše njihove naslednike u napadačkim ulogama, jer ko će bolje da poboljša učinak Leandrea Tavambe, Ognjena Ožegovića i Đorđa Jovanovića od neumoljivog egzekutora u Partizanovom dresu s početka ovog veka. Zato nas je zanimalo, kako nekadašnji vidi sadašnje špiceve.

Tavamba je drastično popravio statistiku, dao je 14 i namestio osam golova, naspram samo dva prolećna?
„Kopka me. Čini mi se da ne pokazuje 100 odsto mogućnosti. Pogotovo na treninzima. A ni na nekim utakmicama. Očekujem da u drugom delu prvenstva i u Ligi Evrope lakše završava akcije, postigne više golova, jer ima kapacitet, lako ulazi u prilike, samo ih teško realizuje. Kao formiranom igraču, teško mu pada da ispravi davno naučene modele ponašanja u igri“.

Kamerunac je napravio drastičan skok u odnosu na proleće 2017, mada ostaje utisak da nije gol igrač.
„S obzirom na fizičke karakteristike dobro barata loptom, tehnika mu je impresivna imajući u vidu da ima 100 kilograma. Nedostaci? Previše voli da igra fudbal, da se vrati po loptu, organizuje napad. Pravi grešku na tom polju. Fali mu agresivnosti u kaznenom prostoru kad je potrebno napasti prvu stativu ili krenuti na povratne lopte“.

Nekadašnji fudbaler slovačke Nitre i kazahstanskog Kairata je, uprkos svemu, neizostavan član prvi 11.

„Izvrstan je, dao nam je dosta. Inteligentan momak. Najbrže se uklopio od svih stranaca. Saigrači ga obožavaju, zbija šale, govori naš jezik. Na proglašenju najboljih pojedinaca Superlige za minulu jesen rekao sam mu: "Daj intervju na srpskom, ljudi će prepoznati da se trudiš i više će te ceniti". Tava nije problem. Verujem da će nam pomoći do kraja sezone, a u junu zasluženo otići u bolji klub i, kako sam kaže, pošto se bliži 30, zaraditi ozbiljan novac“.

Najčešći partner Tavambi u špicu jesenas je bio Ognjen Ožegović, projektovan da popuni kopačke nekadašnjeg kolege iz omladinske i mlade reprezentacije, Uroša Đurđevića.
„Doneo nam je mnogo. Kad je Iliev najavio planove, čuo sam se sa trenerom Đukićem i predočio mu da dobijamo igrača sličnog Đurđeviću. Tu mislim na dobru zonu i brze kontranapade, Ožegović je pravi izbor za nas u načinu igre aktuelnog trenera. Trči u dubinu, brz je, ima dobru završnicu, perfektno se uklopio, iako su mnogi sumnjali posle dobro poznatih letnjih dešavanja. Dokazao je svima da poseduje kvalitet za Partizan“.

Bivši špic Čukaričkog iza svog imena ima šest golova i četiri asistencije, uključujući pogodak protiv Jang Bojsa, vredan evropskog proleća. Nekad deluje kao dečko koji bi istovremeno da bude i atraktivan i efikasan i podređen ekipi...
„Razumem ga, vođen je ekstra motivom da pokaže svima kakav je. Mlađi igrači žele sve i odmah. Nemaju strpljenja kao iskusniji. Nekad je brzopletost pohvalna, nekad ne. Šteta što nije prošao prvi ceo priprema u Beogradu, verovatno će ga to malo koštati početkom drugog dela sezone, ali će stići ekipu... Ognjen je pozitivno prgav na terenu, protivnici ga se plaše“.

Delibašić nam je objasnio da novajliju iz Spartaka Đorđa Ivanovića na vidi kao špica, već mu je uloga da dejstvuje malo povučenije, što ostavlja njegovog imenjaka Jovanovića kao preostalog u Partizanovom najofanzivnijem delu tima.
„Rekao sam mu da mora više da radi. Svi govore da je mlad, međutim, za mene nije. Ovo su mu četvrte pripreme sa prvim timom, kvalitet i talenat nisu sporni, ali su navedene karakteristike samo deo u nizu potrebnih savremnom profesionalcu. Đole mora da bude agresivniji, promeni temperament i karakter, da na svaki trening gleda kao da je poslednji. Ne mogu da se propuštaju šanse, niti da se u Partizanu trenira do stepena prijatnosti. Ovde je svaki trening 100 odsto. Zbog toga sam ispaštao kad su mi treneri bili Miodrag Ješić i Ljubiša Tumbaković, svake pripreme sam bio povređen, hteo sam, poput Ožegovića, sve i odmah. Ulazio sam maksimalno, pa su mi "pucali" loža, zglob...“

Reči popularnog Delija nisu kritika, već uputstvo za upotrebu.
„Đole Jovanović mora da bude fudbalski bezobrazan i na treninzima i na utakmicama, onda za njega neće biti problema. Meni je trebalo samo pola godine treniranja sa prvim timom da bih postao starter. Već dve godine je sa nama, vreme je da se nametne, ne da gleda kako prolaze minuti i sati Učinak mu je zadovoljavajući u odnosu na vreme provedeno na terenu. Zna da postigne gol. To mu je najveća vrlina. U šesnaestercu je predator, lako rešava situacije 'jedan na jedan', međutim, za modernog špica to nije dovoljo. Mora da se radi 90 mnuta, to je ono to Đukić traži. Visok presing, rad u oba pravca, defanzivnom i ofanzivnom. Đole je radan, hoće da popravlja sve što može“.

SA DVA ŠPICA - DA ILI NE? ZAŠTO IZUMIRU „DEVETKE“?

Elokventnost kakva često nedostaje ovdašnjim trenerima, bogato iskustvo sticano u Španiji i Portugaliji, pozicionirali su Andriju Delibašića kao savršenog sagovornika na temu da li Partizan pod obavezno mora da igra sa dva špica, posebeno u Superligi.
„Poželjno jeste, ne mora uvek. U moje vreme, sadašnji sportski direktor Ivica Iliev i ja smo činili tandem u kome sam bio centralni špic, on dejstovao po boku, a nadavali smo se golova. Sadašnji centarfor Partizana mora da radi u oba pravca, zbog načina i modela igre kakav forsira trener Đukić“.

Konkretno?
„Ukoliko igramo visok presing, za špica nema odmora. U Partizanu su nekad mogao da se postaviš i čekaš loptu koja cirkuliše kod Saleta Ilića, Zvoneta Vukića, Vlade Ivića... Namestiš se u šesnaestercu, postigneš gol i svoje si završio. Ne! U ovom slučaju moraju sa ekipom da se 'spuste' u srednju zonu, a kad igramo "gore" da pokriju i prvu i drugu stativu, povratnu loptu, vrše agresivan presing u završnih 30 metara do protivničkog gola. Lako je reći, teško uraditi. Možda zbog toga ispaštaju Ožegović, u smislu manjeg broja golova od priželjkivanih ili Đole Jovanović ne uspeva da se nametne. Ako ispuniš te zahteve igraćeš kod Đukića“.

Zanimalo nas je: da li bi Andrija Delibašić na vrhuncu igračke karijere obezbedio mesto u sadašnjem Partizanu?
„Bih. U Rajo Valjekanu smo negovali sistem 4-3-3, međutim, više je to delovalo kao da je jedan u špicu, trebalo je dosta da se radi za ekipu, nisam bio tipična 'devetka'. Štoperima je lako kad mogu da uzmu jednog igrača takog tipa, onda samo stanu pored njega i čuvaju ga. Zato je štoperima najteže da igraju protiv Barselone, lišene klasičnog špica, a ako štoper nema igrača pored sebe, ne zna šta se dešava, izgubi se na terenu“.

Šta je danas napadač?
„U modernom fudbalu se izgubila 'devetka'. Ostali su Levandovski, Zlatan, čak Benzema nije standardan u Realu... Ta vrsta polako izumire, baš zato što mora dosta da radi i da trči 'kratke dubine'. Bukvalno 90 minuta u sprintu“, pojasnio je Delibašić, naoštren da u februaru završi kurs za sticanje A licence, a u septembru pređe na viši nivo - PRO licencu.

O NIKOLIĆU I ĐUKIĆU...

Zanimljivo, Partizan je Andriju Delibašića želeo najpre kao igrača, u proleće 2015. pred kraj prvog trenerskog mandata Marka Nikolića.
„Čak sam razgovarao sa Milošem Vazurom, to je bio trenutak kad je Petar Škuletić otišao u Lokomotivu, klubu je ostalo malo vremena da reaguje i dovede nekog, jer je ostao samo sa Nemanjom Kojićem u ulozi centarfora. Iskreno, tad nisam bio spreman naročito da pomognem. Iza sebe sam imao šestomesečnu pauzu i bila je prilika da se vratim u matičnu Sutjesku iz Nikšića, više pojavom, nego... Možda i bolje za sve što nisam došao u Humsku drugi put kao igrač“.

Jeste kao trener.
„Bilo je logično da posle profesionalne karijere uplovim u trenerske vode. A gde bolje početi posao nego u mom Partizanu. Do neba sam zahvalan treneru Marku Nikoliću na šansi, neiskusnog me priključio stručnom štabu, ispostaviće se, šampionske ekipe“.

Nikolić je po osvajanju duple krune otišao u Videoton, a Andrija dobio priliku da sarađuje sa Miroslavom Đukićem.
„Fleksibilan je. Milina je raditi s čovekom decenijama prisutnom u evropskom fudbalu. Polako se navikava na našu ligu i srpsku realnost. Đukić je, pre svega, dobar čovek. Igrači ga vole, cene njegovu karijeru, ko će bolje Sveti Markoviću ili Bošnjaku da objasni štoperske principe nego bivši reprezentativac svetskog glasa. Luksuz je što sadašnji mladi igrači imaju takvu ličnost za trenera“, zaključio je Andrija Delibašić, jedan od šestorice trenera u Đukićevom stručnom štabu.

Piše: Aleksandar Joksić
(FOTO: Partizan.rs, MN Press)