Najnovije vesti

Počinje Kopa Libertadores, poslednji bastion i fudbalsko uporište

Vreme čitanja: 34 minuta

Noćas startuje najeminentnije klupsko takmičenje na tlu Južne Amerike. Titulu brani Palmeiras, a među glavnim kandidatima da mu preotmu tron su Flamengo i River Plejt

Jedan trofej, a 32 ekipe. Grupna scena Kopa Libertadores počinje noćas otvarajući šestonedeljni period koji će sigurno biti prepun drame duž čitave Južne Amerike. Najmanje po dva tima iz svake od 10 KONMEBOL federacija boriće se za najznačajniji pehar na Zelenom kontinentu, a 16 sastava izboriće mesto u nokaut rundu, pošto će prva dva tima iz svake grupe proći u osminu finala.

Jaka konkurencija i visok nivo igre najavljuju start grupne faze, a bitnu ulogu može da igra zdravstvena situacija usled pandemije koronavirusa, koja je teško pogodila Južnu Ameriku. Timovi iz Argentine, Kolumbije, Brazila i drugih zemalja imaju nekoliko slučajeva zaraze među igračima i trenerskim osobljem, što može da determiniše tok nadmetanja. Ipak, ostaje velika nepoznanica da li hegemonija brazilskih i, u manjoj meri argentinskih klubova, može da se sruši, iako su aktuelni prvak kontinenta Palmeiras i njegovi prethodnici, Flamengo i River Plejt, prvi favoriti za pehar.

Jedno je sigurno, u jeku najvećeg potresa u istoriji fudbala, usled stvaranja Evropske Superlige, Kopa Libertadores je očigledno poslednji bastion i uporište najvažnije sporedne stvari na svetu.

00.15 (2,50) Olvejz Redi (3,25) Internasional (2,90)

GRUPA A - Palmeiras (Bra), Defensa i Hustisija (Arg), Universitario (Per), Independijente del Valje (Ekv)

Branilac titule Palmeiras pridružio se fascinantnoj Grupi A sa osvajačem Kopa Sudamerikane i Rekopa Sudamerikane Defensom i Hustisijom, peruanskim gigantom Universitarijom i veoma talentovanim Independijente del Valjeom.

Da je južnoamerički fudbal univerzum, Palmeiras bio bio u njegovom središtu. Ekipa iz Sao Paula započinje novu etapu posle neverovatne sezone u kojoj je osvojila kontinentalnu krunu, šampionat Paulista i Kup Brazila. Sve u roku od jedne godine. Na turniru 2020. godine, Verdao se radovao u finalu za tron Južne Amerike protiv Santosa u Rio de Žaneiru, čime je stigao do druge najvažnije titule u istoriji posle 21 godine.

Palmeiras se vratio na kontinentalnu scenu sa portugalskim kormilarom Abelom Fereirom na čelu i nizom talentovanih mladih diplomaca u timu. Jedan od njih zavređuje poseban osvrt, jer je i pored toga što je tek punoletan, izrastao u nezamenjivog šrafa u mašineriji Palestre. Gabrijel Veron je nastupima u Libertadoresu 2020. postao zvezda Palmeirasa. Verdao ima tim prepun obećavajučih igrača, posebno u veznoj liniji koju čine Gabrijel Menino, Danilo i Patrik de Paula. Od iskusnijih tu su Felipe Melo i Luiz Adrijano.

Međutim, čak i sa talentom koji mu stoji na raspolaganju, Palmeiras neće imati jednostavan put do nokaut faze, Fereirini momci suočiće se sa pobednicima Sudamerikane Defensom i Hustisijom, koja ih je upravo pobedila u Rekopa Sudamerikani, Universitarijom i ekvadorskim Independienteom.

Luiz Adrijano i saigrači sa peharom Oslobodioca Amerike (©Reuters)Luiz Adrijano i saigrači sa peharom Oslobodioca Amerike (©Reuters)

Aktuelni šampioni Kopa Sudamerikane Defensa i Hustisija pojavljuje se drugi put u najeminentnijem kontinentalnom takmičenju i nadaće se boljem utisku. Ernan Krespo je otišao iz Florensio Varele u Sao Paulo, ali sa Sebastijanom Bekaseseom, koji se treći put obreo na kormilu tima iz Buenos Ajresa, Defensa je obezbedila kontinuitet.

Sve nade u uspeh biće zasnovane na učinku Brajana Romera. Ovaj 29-godišnji napadač je prošle godine bio u smrtonosnoj formi, završivši kao zlatna kopačka u Sudamerikani sa neverovatnih 10 golova u devet utakmica. Takođe, značajan faktor u usponu ekipe je pametno dovođenje igrača na pozajmice, gde su bljesnula neproverena imena iz najvećih argentinskih klubova. Još jedan od uticajnijih asova ekipe je centralni vezni Enco Fernandez, koji je pozajmljen iz River Plejta i kreativnim rešenjima i sposobnost određivanja tempa presudan je faktor za diktiranje igre. Ne treba smetnuti s uma da je Defensa promovisana u Primeru tek 2014. godine, a pre samo 15 godina tek je izbegla ispadanje u treći rang.

Istorijski najuspešniji klub u Peruu sa 26 domaćih titula, Universitario se vraća u grupnu fazu Libertadoresa posel sedmogodišnje pauze. La U je bio prvi peruanski klub koji je učestvovao u prvom izdanju kontinentalne elite 1960. godine, a ujedno je postao i prvi klub iz svoje zemlje koji je igrao u finalu tog takmičenja 1972.

Argentinski trener Anhel Komizo vratio se u Universitario 2020. godine posle odlaska Gregorija Pereza. Peruanski reprezentativac Hose Karvaljo bio je jedan od najboljih golmana Lige 1 i biće presudan za učinak ekipe na najvišem novu. Još jedan od aduta je i novajlija Aleks Valera, koji je postigao devet golova i ostvario četiri asistencije u 21 utakmici sa Ljakuabambom, a i novu kampanju u prventvu Perua započeo je na visokom nivou.

00:15: (3,90) Deportivo Tahira (3,10) Olimpija (2,10)

Posle laganog starta pod portugalskim stručnjakom Renatom Paivom, Independijente del Valje ulazi u grupnu fazu u odličnoj formi, nadigravši i pobedivši Gremio, brazilskog velikana, na neutralnom terenu i u Porto Alegreu kako bi se kvalifikovao u takmičenje.

Crno-plavi su bili finalisti Kopa Libertadoresa 2016. godine, kada su stekli oreol jedne od najpoštovanijih ekipa na kontinentu zbog neustrašivosti i kvaliteta fudbala. Imali su nesreću što su se prošle godine u osmini finala namerili na izuzetno defanzivni Nasional, pa će ove godine nastojati da prođu bar korak dalje.

Ekipu su napustili ključni igrači kao što su Gabrijel Tores i Moises Kaisedo, kao i trener Migel Anhel Ramirez koji je preuzeo brazilski Internasional. Međutim, trenutni znaci sugerišu da je Independijente del Valje pod novim šefom zaigrao možda i na višem nivou. Argentinac Lorenco Faraveli je postao uporište ekipe, a prekaljeni 39-godišnjak Kristijan Peljerano je ostao srce veznog reda. Napadači Kristijan Ortiz i Brajan Montenegro takođe će biti ključni, a naizgled su na vrhuncu karijere.

Očekuje se da će osvajači Kopa Sudamerikane iz 2019. fodine igraju bez straha, atraktivan i napadački fudbal. U zavisnosti od protokola Covid-19, Independijente del Valje se nada da će moći da ugosti rivale na svom potpuno novom stadionu, koji je na 2.500 metara nadmorske visine, što ga čini jednim od najtežih gostovanja na kontinentu. Zapravo, crno-plavi nikada nisu izgubili kod kuće u južnoameričkoj eliti.

GRUPA B - Olimpija (Par), Internasional (Bra), Deportivo Tahira (Ven), Olvejz Redi (Bol)

Dva bivša šampiona Olimpija i Internasional nalaze se u Grupi B zajedno sa tandemom izazivača. Deportivo Tahira se vraća u takmičenje prvi put od 2016. godine, dok je Olvejz Redi u grupnoj fazi Oslobodioca Amerike posle čak 53 godine odsustva.

Olimpija je najuspešniji klub u paragvajskoj fudbalskoj istoriji i jedan od velikana na Zelenom kontinentu. U ovo takmičenje El Dekano ulazi kao aktuelni prvak svoje zemlje, osvojivši pet od poslednjih šest ligaških titula. Olimpijina kampanja u Kopa Libertadores 2020. videla je dolazak, a potom i odlazak Emanuela Adebajora, nekadašnje zvezde Arsenala i Real Madrida, i poslednje mesto u grupi. Argentinski trener Nestor Gorosito zamenio je Danijela Garnera posle poraza od rivala Sero Portenja u finalu Aperture 2020. godine i na kraju vodio Olimpiju do titule u Klausuri porazivši Guarani na penale.

Gorosito je, međutim, otpušten zbog nedoslednih nastupa u ligi, a sada će legenda kluba Serhio Orteman biti glavni u novom izdanju kontinentalne elite. On zna kako je to osvojiti ovo takmičenje jer je to uradio kao igrač Olimpije 2002. Talisman i vođa tima iz Asunsiona je Roke Santa Kruz, bivša zvezda Bajerna, Blekburna i Mančester Sitija, koji je najavio da će se povući iz profesionalnog fudbala na kraju godine, kada bude zagazio u petu deceniju. I pored činjenice da uskoro slavi 40. rođendan, Santa Kruz će ponovo da bude alfa i omega zajedno sa iskusnim Alfredom Agilarom na golu i Ričardom Ortizom i Rodrigom Rohasom u veznom redu. Pored njih tu je i Horhe Rekalde, najbolji strelac ekipe.

Ambicije Olimpije su uvek najviše, a taboru paragvajskog giganta se nadaju da će ostati jedini tim koji je došao barem do finala Kopa Libertadores u svakoj deceniji od početka takmičenja 1960.

Paolo Gerero (©Reuters)Paolo Gerero (©Reuters)

Otkako je 2010. godine drugi put podigao titulu Oslobodioca Amerike, Internasional je uz svoje ime imao samo trofeje u državnom šampionatu, a 2016. je prvi put ispao iz najvišeg ranga Brazila. Selidba u drugu ligu pokazalo se kao sjajan trenutak za obnovu ekipe, pri čemu se Inter brzopotezno vratio u Seriju A. Sastav iz Porto Algrea je nastavio da jača u narednim sezonama, kvalifikujući se za Libertadores svake godine.

U nedavno okončanom prvenstvu zemlje sambe i kafe, za dlaku je propustio da osvoji trofej posle više od četiri decenije čekanja. Čini se da je taj podvig pred vratima i novi kormilar Migel Anhel Ramirez je dobio zadatak da ga donese na Beira Rio. Ramirez, doskorašnji strateg Independijente del Valjea, sa kojim je 2019. osvojio Kopa Sudamerikanu, stekao je veliku reputaciju u Južnoj Americi za način na koji je sa mladim timom pokorio sve rivale te sezone. Njegovo iskustvo u radu sa talentima na čuvenoj akademiji ekvadorskog tima nesumnjivo će koristiti nekolicini bisera koji stasavaju u redovima Kolorada, poput Bruna Praksedesa, Peglova, Kaja Vidala i ostalih.

Pored mladosti, postoje i iskusni igrači koji će ih držati pod kontrolom, poput Patrika, Edenilsona i Tijaga Galjarda. Potonji je imao sjajnu sezonu, pogodivši 24 puta u svim takmičenjima. Ogromno pojačanje za Inter je što se veteran Paolo Gerero vratio u akciju pošto je veći deo prošle sezone propustio zbog povrede kolena. Peruanac je pre peha bio u blistavoj formi postigavši 10 pogodaka u samo 15 mečeva. A, protekle sedmice je dobio saigrača koji bi trebalo da ga snabdeva loptama. U pitanju je Tajson, koji se posle 11 godina vratio u matični klub, pošto je bio jedan od najboljih igrača u Ukrajini braneći boje Metalista i Šahtjora.

Prošla godina je naizgled bila Tahirina. Posle poraza od najvećeg rivala Karakasa u finalu Klausure 2019, zlatno-crni su stigli do Gran finala 2020. protiv Deportiva La Guaire i starog šefa Danijela Farijasa. On je bio poslednji čovek koji je doneo srebrninu u klub iz San Kristobala i tako je i ostali, ali mesto u finalu je bilo dovoljno da se Tahira prvi put od 2016. kvalifikuje direktno u grupnu fazu najjačeg takmičenja.

00:15: (1,88) Santos (3,40) Barselona Gvajakil (4,40)

Uprkos četvorogodišnjem odsustvu, Los Aurinegrosi ostaju venecuelanski tim sa najviše učešća u Kopa Libertadores i sigurno su učinili sve što je u njihovoj moći da okupe tim sposoban da pokuša da prođe u sledeću rundu. Bilo je odlazaka, ali i mnogo dolazaka.

Van terena postoji još više razloga za veru u uspeh, jer je predsednik Horhe Silva otkrio planove za izgradnju novog trening centra. Vredno je pomenuti i da posebnu pažnju treba obratiti na 17-godišnjeg Jersona Čakona. Sin legende Deportivo Tahire Gerzona Čakona, trenutno direktora fudbala, nedavno se našao u užem krug "najperspektivnijih fudbalera" od strane Fudbalske opservatorije CIES.

Olvejz Redi se vratio u Kopa Libertadores prvi put od 1968. godine, i u potrazi je za prvom pobedom u takmičenju. Klub iz El Alta dokopao se najvišeg ranga Bolivije 2019. godine posle 28-godišnjeg odsustva i nije gubio vreme. Odmah se kvalifikovao u Kopa Sudamerikanu, da bi u protekloj kampanji osvojio titulu u skraćenoj sezoni.

Dizajner uspeha je argentinski strateg Omar Asad, koji je početkom decembra potpisao ugovor sa klubom na 30 dana, tokom kojih je vodio tim na 12 utakmica, a zatim je odlučio da ga ne obnavlja početkom 2021. godine. Asada je zamenio Sebastijan Nunjez, ali je čileanski trener smenjen prošlog vikenda posle samo četiri meča, a upravo Asad je potvrđen kao njegova zamena.

Olvejz Redi će najverovatnije slediti poznatu formulu u potrazi za uspehom: pobediti kod kuće i braniti se u gostima. Olvejz Redi će domaće mečeve igrati na stadionu Ernando Siles u La Pazu, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 3.637 metara. To nije toliko visoko kao 4.100 metara na koliko se nalazi njihov dom u El Altu, ali on nije ispunio neophodne uslove za domaćinstvo utakmica u kontinentalnoj eliti, ali će se pokazati dosta teškim za rivale u grupi.

Argentinski veznjak Havijer Sanguineti postigao je dvocifreni broj golova u svakoj od poslednje tri godine i ključni je zupčanik u napadu La Banda Rohe. Za pogotke će biti zadužen i Karmelo Algaranjaz, kome bi društvo u ofanzivi trebalo da pravi 36-godišnji Huan Karlos Arse, veteran mnogih Libertadores kampanja sa Bolivarom.

GRUPA C - Boka Juniors (Arg), Barselona (Ekv), Strongest (Bol), Santos (Bra)

Vicešampion prošlogodišnjeg izdanja Kopa Libertadores Santos smešten je u Grupu C sa Bokom Juniors, koju je eliminisao u polufinalu, i koja će definitivno učiniti sve da ga oba puta porazi. Pored njih tu su Barselona iz Gvajakila i Strongest.

Pristalice Boke Juniors su nekada pevale "Libertadores je moja opsesija", ali to je bio slučaj pre pojave globalne pošasti, kada je navijačima bilo dozvoljeno da idu na stadion. Možda je tišina nadvladala frenetičnu publiku na Bomobonjeri, ali san i želja su snažni kao i uvek. Boka Juniors ne može, a da se ne bori i svrsta među favorite za pehar Oslobodioca Amerike.

Strateg Migel Anhel Ruso ima pedigre u najvažnijem nadmetanju na Zelenom kontinentu, pošto su Đenovljani podigli poslednji trofej Kopa Libertadores 2007. godine baš sa njim na klupi, dok je na terenu plesao izvanredni Huan Roman Rikelme, trenutno potpredsednik kluba. Ekvivalent Rikelmeu iz 2007. godine, ako je za poređenje, je Karlos Tevez. Pošto je napunio 37 godina u februaru, šuškalo se da će da završi karijeru, ali je Karlitos odlučio da nastavi dalje i trenutno je svetionik, ogledalo, mač i štit ekipe. I sada, posle odlaska Ramona Abile u MLS ligaša Minesotu i loše forme Franka Soldana, Tevez predstavlja najbolju opciju tima na poziciji devetke.

Ruso je vodio Boku do titule u Superligi 2019/20 sa impresivnim završnim sprintom, pobedivši u sedam uzastopnih utakmica. Međutim, u 2021. godini Boka još nije u potpunosti pronašla svoj korak. Bivši štoper Benfike i Intera Lisandro Lopez stvorio je snažno partnerstvo sa kolegom Karlosom Iskijerdosom. Markos Roho se borio sa povredama otkako se pridružio klubu iz Mančester Junajteda, a Tevez će, zajedno sa pomenutim asovima i mladim talentima poput veznjaka Kristijana Medine i brzog krila Sebastijana Vilje, da progoni kontinentalni san.

Karos Tevez (©Reuters)Karos Tevez (©Reuters)

Barselona je najpopularniji tim Ekvadora, i pokušaće da uradi ono što nije uspela 1990. i 1998. kada je završila kao vicešampion Libertadoresa. Kako bi se kandidovala za prvu titulu, oformila je jedan od najjačih sastava u skorije vreme, i jednog od najuzbudljivijih stratega u Fabijanu Bustosu, koji ju je prošle sezone doveo do titule u Ekvadoru.

Tim iz Gvajakila ima veoma snažnu i uravnoteženu ekipu. Golman Havijer Burai je u 30 odigranih mečeva prošle sezone sačuvao mrežu u 16 navrata. Brzina beka Birona Kastilja i isporuka lopte izazvaće probleme rivalima, a u međuvremenu, klupska legenda Damijan Dijaz pokušaće da pokaže svoju klasu i talenat u veznom redu i dovede svoj klub do kontinentalne slave. Ekipa u celosti poseduje dovoljno snage da se pozitivno pokaže na takmičenju.

Barselona će morati da bude na vrhu svoje igre da bi imala šanse za mesto u nokaut fazi, jer se nalazi u jednoj od najtežih grupa.

Strongest je postao redovni učesnik Kopa Libertadores poslednjih godina, a sa nadmorskom visinom La Paza u džepu, nikada nije tim kojeg rivali žele da vide u svojoj grupi. Bolivijski gigant plasirao se deseti uzastopni put u elitno kontinentalno nadmetanje i ukupno 27. put u istoriji, ali nikada nije prošao dalje od osmine finala, a stigli su do te faze u samo četiri navrata, iako su to uspeli dva puta u poslednjih sedam godina.

Kao i u prethodnim izdanjima, i za ovu sezonu od Tigrova se mnogo očekuje na domaćem terenu, gde im nadmorska visina stadiona Ernando Siles, koji se nalazi na 3.637 metara, igra u njihovu korist. Daleko od kuće, ekipa

Alberta Iljanesa igraće sa nastojeći da defanzivno frustrira protivnike. Navala ekipe je u dobroj formi, postigavši 14 golova u prva četiri meča bolivijskog šampionata. Strani napadački trozubac, sastavljen od Kolumbijca Haira Rejnosoa, Panamca Rolanda Blekburna i Brazilca Vilija, prošle godine je bio pojedinačno dvocifren.

Kombinacija snažnog ofanzivog dela, potencijalno sumnjive odbrane i nadmorske visine znači da Strongestovi mečevi neće biti nezanemljivi.

00:15: (2,00) Argentinos Juniors (3,30) Nasional (4,00)

Santosu nije potrebno posebno predstavljanje za ljubitelje južnoameričkog fudbala ili, zapravo, za Kopa Libertadores. Velikan iz Sao Paula ima blistavu prošlost koja datira još iz šezdesetih godina prošlog veka, kada su Pele i njegovi saigrači vladali brazilskim fudbalom. Njihova dominacija u zemlji se ubrzo prelila na kontinent i na novostvoreni Kopa Libertadores, kada je 1962. Santos postao prvi tim iz Brazila koji je krunisan za šampiona. Crno-beli su ponovili ovaj impresivni podvig sledeće godine, postavši tako jedan od retkih timova koji je uspeo da odbrani trofej Oslobodioca Amerike.

Uprkos ranim uspesima na turniru, Alvinegro je morao da sačeka skoro pola veka pre nego što se pehar Libertadores vratio na Vila Belmiro. Pre jedne decenije predvođen drugom legendom kluba Nejmarom, Santos je ponovo osvojio najvredniji pehar Južne Amerike, ali u prošloj kampanji nije mogao do četvrte titule u takmičenju.

Pobedili ili izgubili, presudni kvalitet Santosa je njegova posvećenost omogućavanju mladim zvezdama da blistaju na najvećoj sceni. Ni ova godina nije bila drugačija, jer su mlađani momci imali ogroman uticaj na tim koji se preko kvalifikacija domogao grupne faze. U drugom pretkolu Santos je pobedio Deportivo Laru kada su blistali debitanti Vinisijus Balijeiro i Kajki Fernandes, a dve nedelje kasnije, u poslednjoj rundi protiv San Lorenca, zasijala je zvezda 16-godišnjaka Anžela Gabrijela, koji je postao najmlađi strelac u 61-godišnjoj istoriji Kopa Libertadores.

Santos takođe ima određeno iskustvo u sastavu u vidu prošlogodišnjeg igrača turnira Marinja i omalenog venecuelanskog veznjaka Jefersona Sotelda, koji igraju na krilima, čineći jedan od najsmrtonosnijih tandema u brazilskom fudbalu.

Sa odličnom ekipom i ambicioznim novim trenerom Arijelom Holanom, koji je došao iz Universidad katolike, čini se da bi vredelo pripaziti na crno-bele.

GRUPA D – River Plejt (Arg), Independijente Santa Fe (Kol), Fluminense (Bra), Junior (Kol)

Ne treba trošiti reči o tome ko je favorit grupe. Kao klub koji je stizao makar do polufinala u pet od prethodnih šest sezona i pride dobio više mečeva od bilo kojeg drugog tima u istoriji takmičenja, malo je stvari vezanih za River Plejt sa kojima ljubitelji južnoameričkog fudbala nisu upoznati. Uprkos tome što je u dva navrata već donosio trofej Kpa Libertadoresa Milionerima (2015, 2018), Marselo Galjardo će sasvim sigurno želeti da se osveti za bolan poraz u finalu od Flamenga od pre dve godine.

Nekoliko zvučnih imena poput Huana Kintera, Lukasa Prata, Lukasa Martineza Kvarte, Ezekela Palasija, te jednog od Galjardovih miljenika Ignasija Nača Fernandeza, napustilo je klub poslednjih godina, ali River i dalje ima tim kadar da se po peti put u svojoj istoriji popne na tron južnoameričkog kontinent.

Rafael Santos Bore, Enco Perez, Franko Armani, Gonzalo Montijel i dalje čine okosnicu ekipe, a konkurenciju u timu su ove sezone pojačali talentovani vezista Agustin Palavesino (stigao u januaru iz Deportivo Kalija), mladi napadač Federiko Điroti (prekomandovan iz drugog tima) i povratnik Džonatan Maidana (35), štoper koji može da se pohvali sa tri trofeja Kopa Libertadoresa osvojena igranjem u dva agentinska giganta - dva sa Riverom i jedan sa Bokom.

Liderska pozicija u grupi ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, kao i kasnije tokom turnira mesto među četiri najbolja na kontinentu. Posebno što je River “zalečio“ neefikasnost sa starta sezone, na prethodne tri utakmice u svim takmičenjima postigao je deset golova, na poslednjih šest ostao je neporažen, i konačno zaličio na onaj stari.

Rafael Santos Bore (©Reuters)Rafael Santos Bore (©Reuters)

Najnezgodniji rival Milionerima u grupnoj fazi trebalo bi da bude Fluminense. Trikolori su se u elitno takmičenje Zelenog kontinenta vratili posle devet godina odsustva, pošto su prethodne sezone u Seriji A završili na petoj poziciji. Stoga će u povratničkoj godini želeti da ostave što bolji utisak na turniru koji nikada od osnivanja nisu osvojili, mada su 2008. godine, predvođeni Tijagom Silvom, pali u finalu protiv ekvadorskog Kita posle penala.

Uprkos tome što je u finišu prošle sezone rehabilitovao tim i doveo ga do pete pozicije, Markao je početkom aktuelne “prešaltan“ na mesto pomoćnog trenera, a ulogu glavnog preuzeo je Rožer Mašado, nekadašnji fudbaler Fluminensea, koji je u dosadašnjoj trenerskoj karijeri predvodio Atletiko Mineiro i Baiju do titula u lokalnim prvenstvima. Logičan sled događaja, jer Fluminenseu je bio potreban iskusniji trener, koji zna kako se osvajaju trofeji, a Mašado će kao šampion kontinenta sa Gremijom iz 1995. godine biti nestrpljiv da znanje i iskustvo prenese na mlade talente, kojih Flu ima u izobilju.

Otkako se posle tri godine provede u omladinskim kategorijama u novembru prošle godine probio do prvog tima, 19-godišnji vezista Mateus Martineli je odigrao 12 od preostalih 15 utakmica u sezoni i postao nezamenjiv član Mašadovog tima. Raspolaže snažnim udarcem, karakterišu ga plejmejkerske sposobnosti, neverovatno je smiren sa loptom u nogama i za tili čas pretvara odbranu u napad, sa lakoćom izbegavajući presing protivničkog tima. Pored Martinelija, pažnju je prošle sezone na sebe privukao i brzonogo krilo Luis Enrike, koji po potrebi odmenjuje i Freda u špicu napada, dok je 17-godišnji Kajki, poznatiji još i kao “novi Nejmar“ odavno zaludeo emisare Mančester Sitija.

Ne očekuje se ipak od mlađarije da sama ponese Fluzao do nokaut faze Kopa Libertadoresa. Glavnu reč vodiće najefikasniji dvojac ekipe iz prethodne sezone, 76-godišnji napadački tandem FredNene, koji je dobar deo karijere gradio u Evropi.

Dve sezone nakon poslednjeg učešća, u Kopa Libertadores se vraća i Independijente Santa Fe. Timu iz Bogote će ponovo biti u grupi sa Riverom, baš kao i u sezoni 2017/18, kada je završio na trećoj poziciji, sa tri boda manje od drugoplasiranog Flamenga. Kolumbijski predstavnik je u prošloj deceniji zahvaljujući čvrstoj i organizovanoj igri ostvario dosta uspeha, kako u domaćim, tako i u međunarodnim takmičenjima, ali je ove sezone došlo do promena u stilu igre.

Otkako se obezbedio mesto u Kopa Libertadoresu, vicešampion Kolumbije je raznovrsnošću, prvenstveno u napadu, obogatio igrački kadar. Independijente je znatno kreativniji, napadački orjentisaniji (drugi najefikasniji tim kolumbijskog prvenstva), međutim, pitanje je da li će taj za oko lepši fudbal delovati protiv najboljih na kontinentu.

Defanzivnu liniju tima čine isključivo iskusni, fizički dominantni fudbaleri (Žejson Palasios, Fajner Torihano, Dairon Moskera i Karlos Arboleda), baš kao i vezni red, sastavljen od dve “radilice“, Leonarda Pika i Danijela Hiralda. Takav blok pred golom Leandra Kasteljanosa dozvoljava ofanzivnoj liniji slobodniji pristup, što se posebno odnosi na jedno od skorijih pojačanja, Šermana Kardenasa, koji može da odigra kao klasična desetka, iza špica, ali i na krilu. Ono što timu iz Bogote nedostaje jeste individualac sposoban da utakmicu reši jednim potezom. Neće biti lako obezbediti prolaz, ali bi sa “novim“, ofanzivnijim Santa Feom, trebalo da bude makar uzbudljivo.

02.30: (4,60) Sporting Kristal (3,60) Sao Paulo (1,80)

Za razliku od Independijentea, Junior ima dvojicu vrlo kvalitetnih napadača, sa velikim iskustvom igranja u Libertadoresu i nacionalnom timu. Migel Borha (28) je primera radi 2016. godine stigao u Atletiko Nasional pred početak nokaut faze i na putu ka trofeju najboljeg na kontinentu pogodio mrežu rivala na gotovo svakoj utakmici. Formu iz prethodne sezone (33 utakmice – 21 gol) uspeo je da prenese i u aktuelnu (15 utakmica – devet golova) i sigurno će biti glavni adut Ajkula u borbi za prolaz dalje. 

Teofilo Gutjerez je s druge strane u poznim igračkim godinama (35), ali mu je brzina i dalje jedan od glavnih aduta. U kolumbijskom šampionatu je već godinama na visokom nivou, mada se u Kopa Libertadoresu dosta muči, posebno kada igra u samom špicu napada. Zbog toga se u Junioru nadaju da će Borha uspevati da skrene pažnju protivničkim rivalima, kako bi Gutjerez bio u mogućnosti da demonstira plejmejkerske sposobnosti.

Velika opasnost po protivničke mreže leži i među stativama. Iskusni urugvajski golman Sebastijan Vijera se ne libi da krene napred i poput Rožerija Senija izvede slobodan udarac, mada ih je pogodio neuporedivo manje od legendarnog Brazilca. Zid pred Vijerinim golom čine Viljer Dita i Herman Mera, dvojica vrlo snažnih štopera, koji su kada imaju svoj dan vrlo kvalitetni, međutim, često su skloni kiksevima i padu koncentracije. Kvalitet je nesumnjivo prisutan i ukoliko mogu da ostanu fokusirani i individualne greške svedu na minimum, nema razloga da ne budu makar ravnopravni takmac u borbi za prolaz dalje.

GRUPA E – Sao Paulo (Bra), Rasing (Arg), Sporting Kristal (Per), Rentistas (Uru)

Često zanemaren u pređenju sa nekim većim klubovima u državi Sao Paulo, upravo Sao Paulo je jedan od najuspešnijih brazilskih klubova kada govorimo o učešću u Kopa Libertadoresu. Šest puta igrao je finale elitnog kontinentalnog takmičenja, više od bilo kojeg drugog u zemlji sambe, kafe i fudbala, i tri puta iz istog izlazio kao pobednik.

Sao Paulo od ove sezone ima novog trenera - Ernana Krespa. Mnogo poznatiji zbog uspeha iz igračkih dana, argentinski stručnjak je prošle sezone pokazao veliki trenerski potencijal, pošto je odveo Defensu i Hustisiju osvajanjem Kopa Sudamerikane doveo do prvog međunarodnog trofeja u klupskoj istoriji. U Sao Paulu se nadaju da će auru pobednika Krespo uspeti da prenese i na Morumbi, koji titulu prvaka kontinenta čeka još od 2005. godine, posebno jer prethodnih sezona nije imao previše uspeha u Kopa Libertadoresu.

Konkretno prošle godine ispao je već u grupnoj fazi, završivši iza River Plejta i LDU Kita, ali bi ove, takve su barem predikcije tamošnjih medija, trebalo da ode u nokaut fazu sa liderske pozicije. Nema sumnje da Trikolori imaju kvalitet da ove sezone naprave pometnju u Kopa Libertadoresu, a zvezda koja bi trebalo da učini da brazilski tim zasija na međunarodnoj sceni jeste napadač Lusijano, koji je sa 18 golova prošle sezone podelio titulu najboljeg strelca Serije A sa Bragantinovim Klaudinjom.

Pride, Krespov tim pleni neophodnim iskustvom, nedavno su iz Kine pristigli Eder (Inter, Sampdorija...) i Miranda (Atletiko Madrid), dok Dani Alves i dalje igra na visokom nivou.

Dani Alves (©Reuters)Dani Alves (©Reuters)

Šampion iz 1967. godine, Rasing, ove sezone će po 11. put biti učesnik Kopa Libertadoresa. Prethodne sezone jedan od najvećih argentinskih klubova je u osmini finala izbacio tadašnjeg branioca titule Flamengo, pa se očekuje da čuvena Akademija i ove godine bude izazov za svakog rivala.

U prethodnih šest meseci u Rasingu je došlo do promena, kako na terenu, tako i van njega. Legenda kluba iz Aveljanede Dijego Milito je posle uspešnih godinu i po dana na mestu sportskog direktora napustio pomenutu funkciju, ubrzo je i trener Sebastijan Bekasese preuzeo Defensu i Hustisiju, da bi i ljubimac navijača, iskusni napadač Lisandro Lopez prešao u Atlantu.

Ekipu je preuzeo Huan Antonio Pici (predvodio Čile do osvajanja Kopa Amerika Sentenarija 2016. godine) i dobio zadatak da podmladi ekipu, prošle sezone jednu od najstarijih u takmičenju sa prosekom d 29,5 godina. Ta granica spuštena je pozajmicom Anibala Morena (21), Tomasa Čankalaja (22) i Maksija Lovere (22), te produktom omladinske škole Rasinga Ivanom Mađijem (21).

Oslonac tima ipak i dalje čine oni iskusniji. Pre svih 33-godišnji čuvar mreže Gabrijel Arijas, koji je blistao u pomenutom dvomeču sa Flamengom, mada je i u prvenstvu među pet golmana sa najviše obrana. Drugoligaško pojačanje Enco Kopeti ispostavio se kao pogodak, ali će učinak u napadu umnogome zavisiti od paragvajskog internacionalca Lorenca Melgareha, nekadašnjeg fudbalera Benfike, Krasnodara i moskovskog Spartaka.

Rasing je uz Sao Paulo favorit za prolazak u narednu fazu, a tamo – ko zna, možda Arijas ponovo bude imao svoje veče.

Praktično otkako je osnovan 1955. godine, Sporting Kristal je krenuo u misiju punjenja trofejne sale. Osvojio je 20 titula prvaka države, poslednju prošle sezone, pošto je u finalu slavio protiv Univerzitarija, još jednog učesnika ovogodišnjeg Kopa Libertadoresa.

Bivši peruanski internacionalac Roberto Moskera preuzeo je ekipu tokom pandemije i praktično se prošetao tamošnjim prvenstvom, a dominaciju je najavio i na startu aktuelne sezone, u kojoj posle četiri kola ima maksimalan učinak i pride je primio samo jedan gol.

Moskera se oslanja na mnoštvo mladih talenata, među kojima prednjači Vašington Korozo (22). Ekvadorsko krilo je u prošloj sezoni, svojoj prvoj u dresu tima iz Lime, na 27 utakmica postiglo osam i namestilo 14 golova saigračima.

02.30: (3,50) Velez (3,45) Flamengo (2,10)

Otkako je 1997. godine stigao do jedinog finala u klupskoj istoriji, Kristal se u grupnoj fazi Kopa Libertadoresa našao još 18 puta, ali je samo jednom uspeo da je prođe – 2004. godine, kada ga je Boka Juniors izbacila u osmini finala. Moskera veruje da je okupio družinu spremnu da to promeni u 2021.

Za debitanta u Kopa Libertadoresu prethodnih godinu i po dana bili su vrlo turbulentni. Predvođen bivšim profesorom fizičkog vaspitanja i advokatom Alehandrom Kapučiom, Rentistas je krajem 2019. godine obezbedio promociju u Aperturu i odmah u narednoj sezoni je osvojio, po prvi put u 88 godina dugoj istoriji kluba.

Međutim, bajkovita priča kluba iz Montevidea nije prošla nezapaženo, pa su ključne igrače pokupili veći timovi. Defanzivni duo Maksi Falkon i Aleksis Rolin su otišli, talentovanog Kristijana Oliveiru “pokupila“ je Almerija, a dobre partije naplatili su i Santijago Romero, Matijas Abizab, Robert Ergas i Renato Cezar, do odlaska svi standardni u startnoj postavi.

Očekivano, usledio je nagli pad, Rentistas se našao na dnu Klauzure, da bi ispadanje izbegao u poslednjem kolu pobedivši Danubio. Ipak, osvajanje Aperture donelo im je šansu da se nadaju izlasku na kontinentalnu scenu. Nekim čudom Crveni su uspeli da savladaju Liverpul posle penala, iako su čitavo drugo poluvreme igrali sa igračem manje. U finalu Primere su glatko poraženi od Nasionala, ali su kao viceprvaci svoje mesto u Libertadoresu, istorijsko prvo, ipak zaslužili.

Bilo kako bilo, usledio je još jedan bolan udarac za La Rentu, pošto joj je upravo Nasional odveo trenera Kapučija i najboljeg strelca Gonzala Vegu.

Kormilo ekipe preuzeo je 29-godišnji Martin Varini, najmlađi i definitivno najneiskusniji trener u takmičenju ove sezone. Kako mu je ekipa opustošena, nade da može iznenadi nekog od rivala u grupi polagati u golmana Jonatana Irazabala. Iskusni 33-godišnji čuvar mreže je u novembru dobio prvi poziv u reprezentaciju Urugvaja i zasigurno će imati dosta posla među stativama.

GRUPA F – Nasional (Uru), Argentinos Juniors (Arg), Atletiko Nasional (Kol), Univerzidad Katolika (Čil)

Trostruki prvak i isto toliko puta finalista Kopa Libertadoresa, Nasional, vraća se grupnoj fazi sa namerom da popravi prošlogodišnji učinak i pokuša da ode dalje od četvrtfinala, u kojem ga je prošle godine zaustavio River.

Klub iz Montevidea je prethodne sezone po drugi uzastopni put bio prvak Urugvaja, iako nije osvojio titulu ni u Aperturi ni u Klauzuri. Možda njihova igra nije bila preterano lepa za oko, ali je Nasional bio daleko najkonstantniji, poražen je na samo sedam od 40 utakmica i osvojio je najviše bodova računajući oba dela sezone.

Prvak Urugvaja je prepun talentovanih igrača, s obzirom na to da je ekipa sastavljena od igrača koji su pre tri godine osvojili Kopa Libertadoresa za uzrast do 20 godina. Matijas Laborda (21) i Renco Orijuela (19) oformili su odličan defanzivni tandem, levi bek Agustin Oliveros (22) dogurao je i do nacionalnog tima, Emilijano Martinez (21) “gazduje“ veznim redom, dok Brajan Okampo (21) dodavanjima (11 asistencija na poslednjih 18 utakmica) vezuje u čvor protivničke defanzivce.

Bilo kako bilo, iskusni golgeter Gonzalo Berhesio je taj koji nosi tim na svojim plećima. Argentinski golgeter je u prethodnoj sezoni na 37 utakmica postigao 25 golova, pa će od njegove forme u velikoj meri zavisiti uspeh Nasionala na međunarodnoj sceni. Pored Berhesija iskustvu ekipe doprineće i 40-godišnji Andres D’Alesandro, nedavno pristigao iz Internasionala, te golman Serhio Rošet, jedan od najboljih pojedinaca Belih u prošlogodišnjem Libertadoresu.

Uprkos uspehu na domaćoj sceni, Nasional se rastao sa trenerom Horheom Đordanom i na njegovo mesto postavio dotadašnjeg trenera Rentistasa, Alehandra Kapučija, i to nekoliko dana pošto je isti tim savladao u finalu urugvajskog šampionata. Ulazeći u svoju 48. sezonu u Kopa Libertadoresa, biće zanimljivo videti da li će Kapučio Nasionalu doneti nešto ofanzivniji fudbal ili će se držati defanzivnijeg, koji je timu iz Montevidea doneo četvrtfinale u četiri od poslednjih pet učešća.

Gonzalo Berhesio (©Reuters)Gonzalo Berhesio (©Reuters)

Još jednu uspešnu sezonu vladar čileanskog fudbala Univerzidad Katolika završila je promenom trenera. Arijel Olan preuzeo je viceprvaka kontinenta Santos, ostavivši upražnjeno mesto na klupi Gustavu Pojetu. Urugvajski stručnjak je imao obećavajući start, osvojio je čileanski Super Kup pobedom nad Kolo Kolom, ali njegov im od tada igra promenljivo, pa u Kopa Libertadores ulaze neposredno nakon što su po prvi put posle 54 nedelje ispustili lidersku poziciju u prvenstvu (u međuvremenu su je vratili).

Pojet je od prethodnika nasledio tim sa pobedničkim mentalitetom, barem kada je reč o domaćim takmičenjima, ali i tim koji je poslednjih godina navijačima priređivao razočarenja na međunarodnoj sceni. Generalno, čileanski klubovi nemaju previše uspeha u Kopa Libertadoresu. Konkretno Katoliki će četvrtu uzastopnu godinu pokušati da stigne do nokaut faze – u prethodne tri nije imala uspeha.

Mnogi smatraju da bi dolazak Huana Leive iz Union La Kalere mogao da bude taj koji će timu doneti potrebnu energiju i dubinu u veznom redu, koja je nedostajala prethodnih sezona. U Čileu su očekivanja velika, veruju u domovini da bi Katolika konačno mogla dalje od grupne faze, ali će mnogo zavisiti od toga da li će Pojet uspeti da impementira svoje ideje. Po njegovom dolasku najavljen je ofanzivniji fudbal, međutim, Katolika se do sada uglavnom oslanjala na defanzivu i svaki od tri trijumfa u aktuelnoj sezoni upisala minimalnom razlikom.

Za mlađe pristalice Argentinos juniorsa, one koji nisu ni bili rođeni kada je njihov klub osvojio svoju jedinu titulu prvaka Južne Amerike 1985, učešće njihovog kluba u elitnom kontinentalnom takmičenju bilo je retko koliko i Halejeva kometa. Malo preuveličavamo, ali u poslednjih 35 godina Juniorsi su se još samo jednom našli u grupnoj fazi Libertadoresa, pre ravno jedne decenije. Ovogodišnje biće im tek drugo od osvajanja.

Mnogi će nakon smrti Dijega Armanda Maradone navijati da Argentinosi, u kojima je El Pibe ponikao i po kojem stadion Juniorsa sada nosi ime, stignu što dalje u takmičenju.

U januaru Dijego Dabove je napustio klupu i preselio se u San Lorenco, a na njegovo mesto je stigao bivši fudbaler Barselone Gabrijel Milito, koji će imati šta da dokazuje nakon slabog mandata u Independijenteu. Milito neće previše moći da se osloni na individualni kvalitet, mada valja obratiti pažnju na mladog vezistu Fausta Veru. Rivali u grupi im i nisu najlakši, ali kako su uspeli da izbegnu brazilske velikane, tražiće svoju šansu za prolaz u nokaut fazu.

23.55: (2,90) Strongest (3,25) Boka Juniors (2,50)

Atletiko Nasional je svoj put do grupne faze morao da krči preko paragvajskih velikana, što je učinio na impresivan način. Guarani je u dvomeču dobio 5:0, dok je protiv Libertada u revanšu slavio 4:1, pošto je prvi meč izgubio minimalnim rezultatom.

Nakon nekoliko godina zanimljivog, ali neuspešnog eksperimentisanja sa Huanom Karlosom Osoriom, Nasional se sa Alešandreom Gimaraešom vratio dobro poznatoj formaciji 4-2-3-1. Pride, pod trenerskom palicom kostarikanskog stručnjaka kolumbijski tim je znatno izbalansiraniji, sa fokusom na čvrstu odbranu.

Atletiko je prethodnih godina izgubio veliki broj bitnih igrača, poput Karlosa Kueste, Danijela Munjoza (obojica Genk), Felipea Agilara (Santos), Hormana Kampuzana (Boka), Mateusa Uribea (Klub Amerika) i Franka Armanija (River), ali i pored toga ima šta da traži u grupi koja je, makar na prvi pogled, jedna od ujednačenijih, bez izrazitog favorita.

GRUPA G – Flamengo (Bra), LDU Kito (Ekv), Velez Sarsfild (Arg), Union Kalera (Čil)

Flamengo je apsolutni favorit za prolaz u nokaut fazu kao prvoplasirani tim grupe. Uz dužno poštovanje prema LDU-u, Velezu i Union Kaleri, Rubro-negri prednjače po svim parametrima. Za početak bili su šampioni Južne Amerike 2019. godine pod dirigentskom palicom Žorža Žezusa. Prošlogodišnja razočaravajuća eliminacija od Rasinga u osmini finala na penale, samo je rasplamsala želju Mengaa da se ponovo nađe u najužoj konkureniciji timova koji će se boriti za trofej.

Flamengo međ’ kontinentalnu elitu dolazi kao šampion Brazila, a za pehar serije A u dobroj meri može da zahvali Rožeriju Seniju. Legendarni golman, a sada mladi stručnjak je tokom sezone preuzeo kormilo od Španca Domeneka Torenta i razmrdao ekipu i u foto-finišu doneo klubu sedmi trofej Brazileiraa u istoriji.

Ništa se nije promenilo u odnosu na prošlogodišnje izdanje kupa osvajača Južne Amerike, pa Rožerio Seni upravlja tržišno gledano najskupocenijim timom Zelenog kontinenta. Ukupna vrednost od 128.750.000 evra, nije tu samo da bi se na njen pomen zacaklile oči, već je realan odraz kvaliteta koji Fla poseduje. Sa Gabrijelom Barbosom, polpularnim Gabigolom i Brunom Enrikeom kojem kada je dan može da napravi šta poželi u protivničkoj trećini, nema odbrane koja neće strepeti. 

Ali to nije sve. Rubro-negri su ozbiljno opskrbljeni na svim pozicijama, počev od golmana gde je specijalista za penale Dijego Alves, preko ništa manje iskusnih Felipea Luisa i Maurisija Isle, do ofanzivaca Hjorijana de Araskaete, Evertona Ribeira, Vitinja. Uz to i duga klupa, obilje kvaliteta i ambicija da se ponovo zagospodari Južnom Amerikom.

Gabrijel Barbosa (©Reuters)Gabrijel Barbosa (©Reuters)

Sanjaće ekvadorski fudbalski romantičari o ponavljanju istorije i trofeju Libertadoresa koji je LDU osvojio 2008. godine, kada je posle penala na Marakani rastužio Fluminense. Međutim, u taboru velikana iz Kita moraju biti realni i prihvatiti da će izlazak iz grupe u kojoj su još dva bivša šampiona Južne Amerike biti podvig.

Blankosima kvaliteta ne manjka ni u jednoj od linija tima. Kapiten Adrijan Gabarini najbolji je čuvar mreže u Ekvadoru otkako je stigao 2018. godine. Tu je i štoper Moizes Korozo zadužen za pokretanje akcija iz zadnje linije, sjajan mladi vezista Đordi Alsivar, odnosno prošlogodišnji najbolji strelac Ekvadora Kristijan Martinez Borha. Nekadašnji špic Crvene zvezde je sezonu okončao sa 27 golova na 40 mečeva u svim takmičenjima.

Urugvajski stručnjak Pablo Repeto će menjati način igre za mečeve kod kuće i na strani. Stadion Rodrigo Paz Delgado nalazi se na 2.850 metara nadmorske visine i savršeno se vodi računa o stanju podloge kako bi lopta što bolje klizila. Dakle, LDU će kod kuće pokušati da nametne visok tempo, sa brzim dodavanjima, za koji se nada da rivali u uslovima visokog atmosferskog pritiska neće uspeti da isprate. U gostima će Kito uglavnom braniti i čekati priliku iz kontre.

Velez kompletira grupu timova koji mogu da se pohvale Peharom Libertadoresa. Prvi i jedini put osvojili su ga 1994. godine, a u pohodu na južnoamerički tron kao fudbaler je učestvovao sadašnji trener ekipe Maurisijo Pelegrino. El Fortinu je plasman u ovogodišnji Libertadores doneo Gabrijel Hajnce trećim mestom u Argentini u sezoni 2019/20, a Pelegrinov zadatak biće da obezbedi nokaut fazu.

Da Velez ima blještavi fudbalski dragulj poznato je već godinama. Plejmejker Tijago Almada, iako još tinejdžer, je prvo ime ekipe. Trebalo bi da pruži ogroman uticaj na igru i dodatno podigne sebi cenu pre odlaska u Evropu koji je, kako stvari stoje, neminovan. Još pre dve godine Pep Gvardiola je hteo da odreši kesu za “novog Mesija”. Pokazao je da se ne libi preuzimanja odgovornosti, kada je prošle sezone u Sudamerikani pogađao penale protiv Aukasa i Penjarola u sudijskoj nadoknadi.

Tu je još nekoliko pristojnih napadačkih opcija poput Huana Manuela Lusera, Lukasa Hansona i Kristijana Taragone, a nestašni momak argentinskog fudbala Rikardo Senturion kada mu je dan može da bude ključni čovek i svojim potezima rešava utakmice.

Union Kalera je poslednjih godina jedan od najkonstantnijih timova u Čileu, iako je svako malo potresaju smene trenera. Huan Pablo Vojvoda je obezbedio grupnu fazu Libertadoresa, međutim zamereno mu je što u pretposlednjoj rundi nije napao Universidad Katoliku i produžio borbu za titulu na poslednje kolo.

Za Rohose će ovo biti debitantski nastup u Ligi šampiona Južne Amerike. Svaki bod predstavljaće uspeh, a odsustvo pritiska je možda i najveća snaga čileanskog predstavnika koji bi bio prezadovoljan trećim mestom u grupi i prelaskom u Sudamerikanu.

Prodajom Huana Leive Katolici, Kalera je izgubila na energičnosti i dinamici na sredini terena. Međutim, centralni deo terena biće pokriven spojem mladosti i iskustva. Po bokovima ćemo gledati talentovane Estebana Valensiju, Jerka Ojendela, Simona Ramireza, daok će se će se trener Luka Markođuzepe najverovatnije sa klupe oslanjati na čileanskog genija i plejmejkera Horhea Valdiviju koji gazi 38. godinu.

GRUPA H – Atletiko Mineiro (Bra), Sero Portenjo (Par), Amerika Kali (Kol), Deportivo Gvaira (Ven)

Belo Orizonte godinama iščekuje trofej koji nije iz lokanog šampionata Mineiro. Vrlo brzo nakon što je napustio Santos, trener Kuka vratio se na mesto uspeha. Vodio je 57-godišnj stručjnak iz Kuritibe Atletiko Mineiro od 2011. do 2013., a pre nego što je napustio Petlove, podario im je najveći uspeh u istoriji kluba. Dovoljno za navijače Alvinegra da im se rode snovi o penjanju na krov Južne Amerike. Prvi i jedini put to su im omogućili Ronaldinjo, Dijego Tardeli, Žo i saigrači pobedivši paragvajsku Olimpiju na penale.

Prethodni put kada se Atletiko našao u grupnoj fazi Libertadoresa nije se dobro završilo. I 2019. je bio u grupi sa Sero Portenjom, a činili su je još urugvajski Nasional i venecuelanska Zamora – epilog je bio šest bodova iz šest utakmica i prelazak u Sudamerikanu kao utešna nagrada.

Trener Aleksei Stival, ili mnogo poznatije Kuka, poznat je po dopadljivom napadačkom fudbalu, a uprava mu je nedavno omogućila ozbiljna pojačanja u skladu sa filozofijom po kojoj je poznat. Bez obzira na to što ekipa obiluje talentima poput Alana Franka, Natana, Matijasa, Saraća, Alana, Žaira, Hjorana, dovođenje Ignasija Fernandeza čini se kao pun pogodak. Naćo je već na debiju golom, asistencijom i iznuđenim penalom pokazao deo onoga za šta je sposoban. Pritom je znatno iskusniji od većine saigrača, sa sedam trofeja u dresu Rivera uključujući i Libertadores 2018. godine.

Na Mineirao je nešto ranije stigao Hulk posle petogodišnje sage u Kini. Najvijači Crno-belih očekuju da njegove bombe odjekuju elitnim takmičenjem. Napad koji je prošlo prvenstvo Brazila završio na trećem mestu podmazan je debelim slojem iskustva, jer su tu i Eduardo Vargas, odnosno pomenuti Dijego Tardeli – sa Hulkom čine trio od okruglo 100 godina. Kada na sve ono što je pojedinačno prošao svaki član pomenutog trojca dodamo talente poput Maronija, Kena i Džefersona Savarina, jasno je zašto je Atletiko Mineiro klub na koji bi trebalo obratiti posebnu pažnju.

Hulk (©Reuters)Hulk (©Reuters)

Sero Portenjo je tim sa najviše učešća u Libertadoresu koji nije uspeo da osvoji trofej. Upisao je 40 nastupa i igrao polufinale u šest navrata. Poršle sezone je na domaćoj sceni konačno prekinuo četvorogoišnju dominaciju Olimpije osvojivši Aperturu, a u ovogodišnjoj grupnoj fazi želi da skine sramotu sa imena koju mu je pre godinu dana nakačila ekvadorska Barselona – tim iz Gvajakila ga je u dvomeču treće runde kvalifikacija ponizio sa ukupnih 5:0.

Trener Francisko Arse koji je već tri godine u klubu je izgelda pogodio sa pojačanjima, iskusnim argentinskim napadačem Maurom Boselijem i Brazilcem Mateusom Gonsalvesom. Već po dolasku pokazali su da se sjajno slažu sa okosnicom ekipe u vidu kapitena Matijasa Viljasantija, Santijaga Arsamendije i Anhela Lusene. Dete kluba Aleks Duarte je sa štoperske pozicije bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje titule u Paragvaju.

Konkurencija u grupi H je poprilično varljiva, pa će Ciklon morati da igra na nivou iz pretprošlog izadanja južnoameričke elite kada je sakupio 13 od mogućih 18 bodova, a zatim u osmini finala eliminisao San Lorenco, pre nego što ga je u dvomeču savladao River Plejt.

Mnogo posla je pred Amerikom kako bi pronašla put do nokaut faze. Dok je Atletiko Mineiro prvi favorit za lidersku poziciju posle šest rundi, velikan iz Kalija i Sero Portenjo su timovi sličnog nivoa kvaliteta. Ono što im je zajedničko jeste činjenica da ni jedni ni drugi nisu podizali trofej, ali je kolumbijski tim četriri puta igrao finale (1985, 1986, 1987, 1996.).

Prošle sezone Amerika je grupnu fazu okončala kao poslednjeplasirana. Međutim, u paklenoj konkurenciji Gremija, Internasionala i Universidad Katolike tri boda su joj nedostajala za plasman među najboljih 16. Duvan Vergara je blistao sa tri od šest postignutih golova svog tima, a Crveni đavoli će se ponovo osloniti na njega kao i na sijaset vihornih vezista i krila – od Heisona Lukumija, Hesusa Kabrere i Rafaela Karaskala se takođe dosta očekuje, ali ponajviše od špica Adrijana Ramosa.

Ko je tokom prethodne decenije pratio Bundesligu seća se šta je Kolumbijac radio u dresu Herte za koju je odigrao 176 utkamica, postigao 65 i namestio 38 golova. Možda nije više brz i eksplozivan kao ranije, ali je njegovo iskustvo neprocenljivo za takmičenje poput Libertadoresa.

I za kraj, nemojte da vas zavara što je Amerika trenutno osma u Kolumbiji. Za to je kriva paklena konkurencija, ali je od lidera Atletiko Nasionala deli svega pet bodova.

23.55: (6,75) Deportivo La Gvaira (3,90) Atletiko Mineiro (1,55)

I Atletiko Mineiro i Sero Portenjo i Amerika Kali pojedinačno imaju više nastupa u Libertadoresu nego što Deportivo Gvaira ima godina. Klub je osnovan 2008., da bi se decembra 2020. okitio prvom titulom državnog šampiona pobedivši u finalu Deportivo Tahiru 2:0.

Svaki od konkurentskih timova u grupi H ima igrače koji pojedinačno vrede maltene kao čitava ekipa Narandžastih (oko 5.000.000 evra). Sve ovo Gvairi na čelo lepi etiketu autsajdera. A Libertadores je godina unazad umeo da pokaže da otpisani mogu biti vrlo opasni ukoliko ih neozbiljno shvatite. Naravno, teško je očekivati prolaz dalje, to bi bila svojevrsna senzacija, ali nije nemoguće da sastav koji igra domaće utakmice u Karakasu otkine po koji bod.

Pažnju bi trebalo obratiti na plejadu fudbalera koji su pristigli od starta 2021. godine – štoper Henri Pernija, tinejdžer i desni bek baskijskog porekla Đon Aramburu, krilo Darvin Gonzales i ofanzivni vezitsta iz Atletiko Nasionala Ronaldo Lusena.

Nema sumnje da će 40-godišnji stručnjak Danijel Farijas koji već ima 12 godina trenerskog iskustva umeti da uklopi tim i pripremi ga za velike izazove. Reč je o vrlo pronicljivom, taktički fleksibilnom šefu struke.

Sve utakmice grupne faze Kopa Libertadores možete da gledate u direktnom prenosu na sajtu mozzartbet.com. Dovoljno je samo da budete registrovani, a registracija je besplatna.

KOPA LIBERTADORES, GRUPNA FAZA - 1. KOLO

Sreda

GRUPA B

00:15: (2,50) Olvejz Redi (3,25) Internasional (2,90)

00:15: (3,90) Deportivo Tahira (3,10) Olimpija (2,10)

GRUPA C

00:15: (1,88) Santos (3,40) Barselona Gvajakil (4,40)

GRUPA F

00:15: (2,00) Argentinos Juniors (3,30) Nasional (4,00)

GRUPA E

02.30: (4,60) Sporting Kristal (3,60) Sao Paulo (1,80)

GRUPA G

02.30: (3,50) Velez (3,45) Flamengo (2,10)

GRUPA C

23.55: (2,90) Strongest (3,25) Boka Juniors (2,50)

GRUPA H

23.55: (6,75) Deportivo La Gvaira (3,90) Atletiko Mineiro (1,55)

Četvrtak

GRUPA A

02.00: (1,63) Independijente del Valje (3,80) Defensa i Hustisija (5,70)

02.00: (9,50) Universitario (4,90) Palmeiras (1,35)

GRUPA E

02.00: (5,30) Rentistas (3,50) Rasing (1,73)

GRUPA G

04.00: (2,40) Union La Kalera (3,20) LDU Kito (3,10)

GRUPA H

04.00: (2,00) Amerika Kali (3,30) Sero Portenjo (4,00)

GRUPA D

23.55: (3,50) Fluminense (3,35) River Plejt (2,15)

Petak

GRUPA F

02.00: (1,90) Atletiko Nasional (3,40) Universidad Katolika (4,30)

GRUPA D

04.00: (2,10) Junior (3,10) Independijente Santa Fe (3,90)

*** kvote su podložne promenama

Priredili: Stefan STANKOVIĆ, Filip VESELINOVIĆ i Milan CAKIĆ

Ostale vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

Uživo
Najava mečeva