PRELAZZI: Fudbal je stanje Rafinjinog raspoloženja

Svakakvih ima definicija fudbala, i razno se piskaralo dohvati tastature pa misli da je popilo dovoljno pameti i odgledalo dovoljno utakmica da i ono ubaci svojih petnaest dinara.

Svakakvih ima definicija fudbala, i sve su pomalo pogrešne i sve su pomalo tačne; ali najvažnije i najpreciznije vazda budu one koje ljudi što su posvećeni fudbalu i što ništa drugo u životu nemaju, izgovore onako usput, kao da se podrazumeva, kao da to nisu komadići mudrosti koje treba pamtiti.

Malo je ljudi koji su opčinjeni fudbalom kao Marselo Bijelsa, malo je ljudi koji su opčinjeni fudbalom a da nisu opčinjeni Marselom Bijelsom, i onda ga valja slušati, čak i ako ne znate španski, kao što on ne zna ili samo ne želi da nauči engleski.

"Fudbal je stanje vašeg raspoloženja", tako je nekako rekao, nakon jedne od ovosezonskih utakmica u kojoj njegovom Lidsu nije išlo, a takve su utakmice bile više pravilo nego izuzeci nakon spektakularne prve povratničke sezone u Premijer ligi.

Bilo je u ovoj "sofomor" kampanji, kako bi to rekli Ameri, previše baksuzluka i povreda, a malo je i do zamora materijala – Lids se nije značajnije pojačao, i već su po utrobi Eland Rouda krenule teorije da je gazda Andrea Radricani odlučio da unovči svoja prethodna ulaganja, da obrne profit i da polako kupi svoje pinkle iz Jorkšira; prethodno da proda sve što se prodati može – tek onaj tim koji je umeo da nadtrči i nadigra i mnogo skuplje sastave, nije od septembra pa sve do danas, tek uz povremene uzlete, ni bleda senka onog lanjskog.

Izuzev njega.

Rafinja (©Reuters)

On svoju bajku piše bez prestanka, s obe strane Atlantskog okeana, sa mirisom jorkširske ruže i sa aromom talasa koji zapljuskuju najveći grad na jugu Brazila, u belom i u žutom dresu, a oba su ta dresa na svoj način važna, i oba je kultna.

Negde kada ćemo mi na Balkanu, zbog jedne posebno važne prijateljske utakmice, prvi put čuti za Porto Alegre, pomaljala se ideja kod njegovih roditelja – otac beše muzičar, pa para nikada nije bilo dovoljno – da bi faveli uprkos valjalo imati potomstvo.

Mudra odluka, rekao bi danas i Marselo Bijelsa, čovek kojem može da se prebaci mnogo toga – i uistinu to neki i čine – ali ne i to da ne ume da razvije potencijal kod darovitih igrača i da im dozvoli da se razmahnu. A to je, valjda, suština jednog učitelja.

Rafinja, najvažniji, bogme i jedini ovogodišnji adut argentinskog doktora na čelu Lidsa, kao da je otelotvorenje onog o fudbalu kao raspoloženju.

Samo, uz jedan epitet: za Rafinju, fudbal je stanje njegovog dobrog raspoloženja. Fudbal je, kada ga igra Rafinja, i u Lidsu u reprezentaciji Brazila, i radost i vic, i veština mogućeg.

21.00: (1,82) Aston Vila (3,70) Lids (4,80)

Svi su ovih dana pričali o nekom novom – a predivno starom – Brazilu. Titeov Brazil je onaj iz naših snova, onaj zbog kojeg cela planeta nosi žutu majicu, a ako je i ne nosi, onda strahuje od nje i divi joj se i ponekad se budi uzbuđena.

Taj Brazil je Rafinja, i Rafinja je taj Brazil, i nije ni čudo što sevaju magije kada je on u ekipi i što nacija traži da joj se pruži više Rafinje; i nije ni čudo što je u proteklom prelaznom roku polovina Evrope maštala o njemu, a obavešteni i manje obavešteni izvori ga već bili selili tamo-amo, najpre u Bajern.

On je i misterija i neizvesnost, i dribling i trk, i struja od 500 volti i eksplozija sićušnog atoma, fudbal zbog kojeg se dolazi na stadione i onaj zbog kojeg se sa njega ide punih očiju.

Rafinja ima tu sposobnost da vas očara, ali baš kao što ni u jednom trenutku kada je na terenu, posebno sa loptom u nogama, nemate pojma šta će sledeće da uradi – ovo ne mora da bude nužno kompliment, no u njegovom slučaju itekako jeste, i svaki trik ima smisla, i ne živi se i ne umire u larpurlartizmu – tako bi se dobrano prevario svak' onaj ko se zaleteo da mu prorekne budućnost.

Rafinja (©Reuters)

Rafinja bi se mogao zamisliti u Bajernu, ili bi se Bajern mogao zamisliti sa Rafinjom, ali to važi i za bilo koji drugi klub iz krema dve-tri najvažnije evropske lige (ako ih toliko ima i ako bi mogli da plate Radricanijevu tarifu); pa ipak, poslednji signali sa Ostrva vele da Rafinja i njegov agent – a znamo i njega, čuveni Deko – prilično blagonaklono gledaju na mogućnost da mu Lids ponudi novi ugovor, koji bi napokon ispravio nepravdu glede ličnog dohotka.

Jer kada je Rafinja u leto 2020. doveden iz Rena za svega 17.000.000 funti – kakva bagatela u odnosu na sume kojima se barata u Premijer ligi! – dobio je platu koja nije ni prići igračima što su za Lids, a posebno za Lids u napadu (on je imao šest golova i devet asistencija, a neki su se potrudili i da saberu kreirane šanse i ključne pasove, mada se fudbal, srećom, i dalje opire raljama statistike), učinili mnogo manje, poput Rodriga.

Novac nije presudan za dečaka koji je utekao iz nepojmljivog siromaštva, a da nikada nije izgubio smešak na licu – izbrišu ga tek saigrači na momente, kada ne razumeju njegove ideje i njegove lopte – ali ako bi se njemu (i Deku) izašlo u susret, i ako bi naravno Bijelsa ostao u ligi (na šta će uticati i večerašnje gostovanje Aston Vili), moglo bi se desiti da Rafinja i nakon ovog leta, makar do zime, ostane u Lidsu. I to sve sa novim ugovorom, dužim od onih koji ističe u junu 2024.

Možda, ili biće prevashodno, i zbog Katara i Mundijala: sada kada je on postao neko zbog koga drugi derani trče za loptom po izlokanim uličicama prenapučenih brazilskih gradova, ne bi želeo da ugrozi mogućnost da bude možda čak i u startnoj postavi ekipe što na Bliskom istoku želi da vrati fudbal istinskoj kući, navikavanjem na nečiji tuđi sistem.

Naredne zime bi, sa medaljom svetskog prvaka o kojoj se u Brazilu sanja i kad ste budni, zapaljivo krilo moglo da vredi mnogo više od pedeset miliona funti, pa bi i Radricani, koji želi da emulira Lesterov način poslovanja (kupi relativno jeftino, prodaj preskupo, uberi poneki trofejčić usput ako se ukaže prilika), bio srećan da ga isprati u klub koji bi ga ispratio i finansijski i ambicijama.

Već tada, sasvim moguće, neće biti Marsela Bijelse u Lidsu, neće biti ni ovakvog Lidsa, ali će Rafinja i dalje prodavati fore i vrteti glave po Engleskoj, Nemačkoj ili možebiti Španiji; a negde će već El Loko sedeti na prevrnutoj kofi za vodu i smejati se, glasno, za promenu, umesto što viče: "Fudbal je stanje vašeg raspoloženja", reći će usput i definisati fudbal, i svi ćemo znati da i dalje misli na Rafinju.