PRELAZZI: Zabranjena tribina

Šta znači navijati za jedan fudbalski klub? Da li je to samo da odeš na stadion, otpsuješ i otpevaš porciju-dve, iznerviraš se ili pomalo proslaviš, a onda odeš kući, zadovoljan ili ne, to već ne zavisi od tebe nego od onih dole na terenu.

Ili navijati za jedan fudbalski klub – ali baš navijati, onako, do srži, do amigdale, do bola – znači neprestano razmišljati o njegovim vrednostima, o onome što on predstavlja za jedan grad, jednu zajednicu, jednu zemlju, jedan skup ljudi?

Pa i po cenu toga da nisi u pravu, da si sve to umislio?

Kada su vrednosti onih na tribinama i onih u ložama u harmoniji, onda sve ide kako treba; uprava je vredna, trener taktičan, navijači glasni, svi imaju zajednički cilj...

Ali tako je sve ređe. Oni u loži su sve otuđeniji, ovi na tribinama sve više besni; i dalje ne mogu jedni bez drugih – mada prvi odavno razmišljaju kako da se reše drugih, i da na njihovo mesto dovedu surogate koji se neće mnogo inatiti; verovatno je samo pitanje vremena kada će se i ovde neko dosetiti "metaverzuma" – pa ostaje da se prepiru i svađaju, obično preko leđa igrača i onih "običnih" gledalaca.

Uprava bi da navijači budu sterilni i sterilisani, da ne talasaju mnogo, posebno ne ukoliko to može da ima bilo kakve posledice po vrednost akcija ili odijum najšireg javnog mnjenja.

A navijači, eh, navijači, oni bi da teraju svoje. Njima je taj glas jedino što im je preostalo, jedino što ih i dalje odvaja od bezlične mase; a kad im kažeš da nešto ne smeju ili ne mogu, tek tada će da zapnu...

(©Reuters)

Upravo se to dogodilo sa "Zelenom brigadom".

"Green Brigade", najvažniji i najglasniji deo armije u zelenom, koja ispunjava tribine Parkheda čak i kad tamo dole nema bog zna šta da se vidi – a ima sve manje, kako škotski fudbal klizi li klizi – zabranjena je na stadionu Seltika. Na prošlom prvenstvenom meču, odigranom u sredu protiv Sent Mirena, sedišta su zjapila prazna; neće ih biti ni na subotnjem gostovanju protiv Ros Kauntija.

Uprava je suspendovala "Zelenu brigadu" navodeći niz sitnih prekršaja koje su ovi napravili, ali svakome je jasno da je razlog samo jedan: ono more palestinskih zastava na utakmici Lige šampiona, i transparenti podrške palestinskom narodu, a sve uprkos apelima i pretnjama kluba da se politički stavovi ne iznose. Istina, zabili su prst u oko svima kada su baš na dan 7. oktobra, svega nekoliko sati pošto je sve ovo počelo, istakli zastavu na kojoj je pisalo "Victory to the Resistance".

Cinici bi odmah primetili – i nije da bi bili skroz u krivu – da su očigledno "neki" politički stavovi skroz u redu, a "neki drugi" nisu, ali i to je iznenađenje kao da je, kad smo kod Seltika, i papa katolik.

Ovi "neki drugi" su doveli navijače i upravu i direktan klinč; danas se oni svađaju preko mreža, optužuju se međusobno za ugrožavanje kluba i izigrano poverenje, pljušte saopštenja, kao da su Škoti neki Srbi, sve sa pozivanjem na istoriju i tradiciju.

A nju je baš teško hirurški odvojiti od jednog imena; nisu fudbalski klubovi samo puke ljušture koje se mogu brendirati – ima i takvih, je li – i nisu samo 11 igrača koji muštraju onu loptu, nego podrazumevaju i neke dublje vrednosti, i upravo su te vrednosti ono što dovodi navijače na stadione čak i kad fudbal nije dobar.

(©Reuters)

U Seltikovom slučaju, te je vrednosti proklamovao još katolički sveštenik, brat Valfrid, koji je osnovao klub, i mogu se svesti na solidarnost i pomoć onima u nevolji; nekada su to bili siromašni žitelji Glazgova i katoličke izbeglice iz Irske, danas su im u fokusu neki drugi stradalnici.

Grupa "Green Brigade", osnovana pre manje od dvadeset godina da razdrma prečesto kamernu atmosferu na Seltik Parku, prikuplja pomoć i diže glas za one koji to ne mogu; u proteklih nekoliko godina, umeli su i da slave podvige Irske republikanske armije i da organizuju bojkot nošenja cvetova maka povodom Prvog svetskog rata, između ostalog jer se ne osećaju Britancima.

S druge strane, dobar deo navijača koji pripadaju "običnom" korpusu, a koji se ponekad posprdno nazivaju "gledaoci" ili "oni sa Zapada", tvrdi da Green Brigade već godinama maltretiraju sve koji ne misle kao oni; da su ogrezli u sektaštvo, posebno opasno na trusnom području gde je vera često značila večeru. Daleko od toga da ih svi podržavaju, i dešavalo se često da poneko odustane i od odlaska na stadion zbog "onih ludaka".

Japanski motor, latino tehnika i ostrvski ponos: Seltikov koktel za puno oko, ali kad se mora - Morata

Sve to dovodilo je do manjih ili većih problema sa upravom, no kulminiraće u ovu jesen 2023. sa pro-palestinskim protestima i ustankom protiv uprave.

Navijači, ili bolje rečeno deo navijača, smatraju da je njihova dužnost da stanu uz unesrećene i one koji se – kao Škoti i katolici ponekad u Ujedinjenom Kraljevstvu, to poređenje žele da naprave – osećaju kao građani drugog reda; zbog takvog svog stava spremni su i da uđu u otvoreni sukob sa upravom.

(©Reuters)

"Green Brigade" je, relo bi se, s indignacijom odbacio svoju kaznu, a pridružile su im se i neke druge grupe, koje su naravno stale na njihovu stranu. Grupa "Bhoys Celtic" takođe je najavila bojkot tribine, uz napomenu da sve ovo predstavlja "opasni precedent" i oštru ocenu da se radi o "licemerju uprave i svih u Seltiku kojima se kulturne i političke tendencije naše tribine sviđaju samo kada odgovaraju njihovoj komercijalnoj agendi".

Okej, Seltik Brendana Rodžersa je dovoljno jak da bi dobio Ros Kaunti i u balonu pred četrnaestogodišnjom decom, ali kako to s navijačima često biva, nije više stvar u podržavanju kluba – to je mnogima tek usputna rabota – koliko u principima.

A kad smo kod principa, ko je ovde u pravu? Pa, verovatno i jedni i drugi. Ili, možda, ni jedni ni drugi?

Najgora stvar koju su nam društvene mreže donele jeste binarnost. Kada vam se raspon pažnje meri desetinom jedne sekunde, a mahom ne čitate ništa više od dužine jednog tvita ili opisa fotke na Instagramu, pomislite da je ceo svet crn ili beo.

A nije. Dve stvari mogu da budu tačne u isto vreme, i mahom jesu; recimo, možete da smatrate terorizam odvratnim, ali da u isto vreme mislite da praviti zatvor na otvorenom od jednog čitavog naroda nije nimalo u redu. Isto tako, može biti tačno da je uprava Seltika gomila licemernih torijevaca, ali i da navijači teraju mak na konac iz inata, i u korist svoje štete.

A može biti najtačnija – i trenutno najzaboravljenija – ona Volterova: "Ne slažem se ni s jednom tvojom rečju, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš".