Prvi do nedostižnog - Aleksandar Pejović: Fudbal je bio bolji pre 15 godina

Posle dva nekompletna kola Mozzart Bet Superlige, samo dva tima, OFK Beograd Mozzart Bet i Javor, od kojih ovi drugi nisu ni igrali minulog vikenda, nemaju nijedan osvojeni bod. Ako se po jutru dan poznaje, čeka nas ujednačenija, neizvesnija i zanimljivija sezona (ne računajući trku za šampiona) nego što su prethodne bile, a tom utisku možda i presudno je doprineo Radnik iz Surdulice, koji je blistao u duelu sa TSC-om. Nije naplatio surovu dominaciju (20:1 u udarcima na gol) i gomilu prilika, ali jeste, kao povratnik, prijatno iznenadio napadačkim pristupom protiv favorizovanog rivala, koji je nedavno zimovao u Evropi.

Ta utakmica ostaće u posebnom sećanju golmanu Topolčana Veljku Iliću, odbranio je čak 10 šuteva i iskupio se za kiks sa premijere, kada je poklonio gol Radničkom, ali pamtiće je i Aleksandar Pejović, i to tek pošto smo mu saopštili podatak kojeg isprva nije bio svestan.

Naime, odigravši 363. meč u Mozzart Bet Superligi, izbio je 34-godišnji vezista na drugo mesto večne liste, pretekavši nekadašnjeg saigrača Vladimira Radivojevića.
“Znao sam da sam u vrhu te liste i da je ogroman broj utakmica u pitanju, ali je nisam nešto pratio u poslednje vreme i zaista ste me iznenadili tim podatkom. U svakom slučaju, prija”, obradovao je poziv Mozzart Sporta levonogog fudbalera sredine terena, jednako uspešnog kreativca, izvođača prekida, ali i defanzivnih zadataka.

Prvi na listi ubedljivo je, sa 421 odigranom utakmicom, Janko Tumbasević, zanimljivo doskorašnji Pejovićev parnjak u defanzivnom delu veznog reda Mladosti, aktuelni kapiten Lučanaca, koji, iako pet godina stariji od prvog pratioca, i dalje, iz vikenda u vikend, podebljava rekord.
“Ma, neće njega nikad niko stići. On je tu zacementirao prvo mesto, zasluženo, ali svakako je lepo čuti da se toliko dugo traje. Nadam se da će zdravlje dozvoliti da se potraje još koju godinu. Sad baš u Radniku sarađujem sa Peđom Ranđelovićem, koji je član stručnog štaba, a zajedno smo igrali nekad u Slobodi iz Užica. Pa kad se prisetimo nekih detalja, osećaj je bukvalno kao da je bilo juče, a ono prošlo skoro 15 godina...”

Tumbasević i Pejović (@MNPress)

Jer, debi u elitnom rangu srpskog fudbala Pejović je u dresu Užičana ubeležio 19. seprembra 2010. godine. Od tada do danas, ove 363 recke upisivao je kao član pet različitih klubova – najviše kao fudbaler Mladosti (147), zatim Radničkog iz Niša (98), Slobode (87), OFK Beograda (29) i sada Radnika (2). Ukupno 29.120 minuta! A, da li zna kome je dao najviše golova od ukupno 44?
“Hm... Da nije Spartaku?”

Bio je blizu... Spartaku i Bačkoj po četiri, ali najviše, zanimljivo, Vojvodini – pet. A najviše asistencija, četiri, zabeležio je protiv sadašnjeg kluba, Radnika...

Ipak, kada smo ga zamolili da odabere samo jednu od 363 utakmice, najznačajniju, najdražu po bilo kom kriterijumu, odgovor nije uspeo da pronađe. Makar ne u prvih par desetina sekudni razmišljanja...
“Uh, baš ne mogu da se setim i izaberem jednu. A čim mi nijedna nije pala na pamet na prvu... Ne znam, možda se sa najvećom setom sećam tih prvih sezona u Slobodi, najviše zbog toga što je klub iz Užica danas spao na tako niske grane...”

Nastupao je na superligaškoj sceni i protiv klubova kojih odavno nema na glavnoj mapi srpskih fudbalskih zbivanja, poput Hajduka iz Kule, Jagodine, Rada, Smedereva... Danas su tu neki novi akteri, poput IMT-a, pančevačkog Železničara, pa teško da ima mnogo kompetentnijih sagovornika da uporede fudbal u Srbiji nekad i sad...
“Ja sam pristalica nekih starijih vremena, fudbala od pre desetak godina. Bilo je mnogo manje taktike, fizike, manje se pažnje obraćalo na neke stvari. Ulazak u igru, srednja zona... Ma, to nije ni postojalo tad! Bile su bukvalno dve, tri formacije, 4-2-3-1 ili 4-3-3, postojale su neke osnovne taktičke odrednice, ali smo na teren izlazili da igramo fudbal. Fudbal se mnogo promenio, otišao je na neki drugi nivo, druge se stvari traže, ali mslim da je nekada bilo više majstora i, generalno, boljih igrača. Slažem se, ovo što smo videli u prva dva kola novog prvenstva obećava, bolji su tereni, brže se igra, sudije puštaju da se igra, ali se nadam da to neće biti kratkog daha, već da će potrajati cele sezone.”

Vraćamo se u vreme sadašnje, Radnik je jedini tim da je odigrao dva meča u novoj sezoni, a da nije postigao gol, ali je partijom protiv TSC-a zaintrigirao domaću fuidbalsku javnost:
“I ja sam prijatno iznenađen. Još nemamo baš širok roster, ali oni su sačuvali kompletan tim i trenera iz prošle sezone i to je najveći kvalitet Radnika. Ekipa je manje-više zajedno godinu dana. Dobro se trenira, mladi su, mogu puno da trče. Videćemo šta još uprava kluba planira do kraja prelaznog roka, ali dobro je to delovalo protiv TSC-a. Odlično smo ušli u utakmicu, videli da možemo, gazili do kraja, falio je samo taj gol... No, u tome i jeste kvaka, moraš ga dati sa onoliko šansi. Superliga ne trpi toliko promašaja, verujem da ćemo poboljšati realizaciju.”

Pejović bi mogao da bude jedan od ključnih ljudi u pripremi utakmice narednog kola, jer Surduličani u subotu gostuju u Lučanima. Za nešto tromiji start svojih dojučerašnjih saigrača u novoj sezoni, on je pun razumevanja, ali i – opreza! 
“Tamo nije ništa neuobičajeno da slabije krene. Malo jače pripreme, starija ekipa, novi trener, dok se poslože kockice. Uvek je tako u prvih nekoliko kola, setite se i prošle sezone. Ali, ko njih ne zna... Pa čak i ova utakmica u Nišu, da nisu primili gol u sudijskoj nadoknadi prvog poluvremena, da je ostalo 0:0, ko zna šta bi bilo i da li bi se sada pričalo da su lako izgubili na kraju. To je namazana ekipa, znaju kako se igra ova liga, uvedu te u svoj ritam, puste te da držiš loptu, napadaš, misliš da kontrolišeš stvari, a zapravo te imaju u šaci i samo čekaju da te kazne. Igrali smo nedavno na Zlatiboru, bilo je 1:1, videćemo kako će biti u subotu”, zaključio je u razgovoru za Mozzart Sport Aleksandar Pejović, koliko god to pretenciozno zvučalo, jedan od zaštitnih znakova elitnog domaćeg fudbalskog takmičenja.