Rasing i Estudijantes, dan kada je fudbal odlučio da progovori novim jezikom
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 10min | sub. 13.12.25. | 15:54
Noćas (01.00) borba za argentinski tron i kartu za Kopa Libertadores u Santijagu del Esteru, u finalu plej-ofa Klausure
U godini kada je argentinski fudbal prvi put uhvatio zamah modernog Metropolitano formata, sezona 1967. pretočila se u završnicu koja više nalikuje dramskom trećem činu nego običnom sportskom raspletu. Dve zone, dva sveta stila, dve škole fudbalske misli — istok i zapad Buenos Ajresa, La Plata i Aveljaneda — sve je to ključalo u mesecima dugog nadmetanja, da bi na kraju samo četvorka ostala na nogama. Taj „Kvadrangular final“ bio je pozornica na kojoj se kristalisala suština argentinskog fudbala: napetost, taktika, borba, pritajena dramatika jednog poteza i snaga kolektivnog daha.
Polufinala su donela sudare filozofija. Treneri su na tablama pomerali kružiće kao da igraju šah, ali na terenu je sve prštalo od dinamike: agresivna tranzicija, čvrsti blok u sredini, krila koja napadaju prostor između linija, presing koji se uvlači pod kožu protivnika. Publika je osećala da finale neće biti samo meč, biće to simbolička bitka jedne epohe u nastanku.
Izabrane vesti
I tako, 6. avgusta 1967. godine, na legendarnom Gasometru, ispod gvozdenog neba Buenos Ajresa, Estudijantes i Rasing stupili su na travnatu podlogu kao glavni protagonisti završnog čina. Estudiantes, tada još tih, radnički tim iz La Plate, već je nagovestio da sprema revoluciju: precizne prekide, akcije izvežbane do automatizma, linije koje se pomeraju u savršenoj kompaktnosti. Sa druge strane, Rasing je bio šampion karaktera, šampion tradicije, ali i zvanični klupski šampion sveta, stigao je da brani prestiž kluba čija je istorija bila sinonim za moć.
01.00: (2,80) Rasing (2,75) Estudijantes (2,95)
Ali tog dana, fudbal je odlučio da progovori novim jezikom… Estudijantes je igrao kao tim koji je shvatio budućnost pre ostalih: visoki intenzitet, taktička disciplina, blok koji se otvara samo kada inicira, a napada kada protivniku ponestane daha. Golovi su padali kao pečat jedne ideje, one legendarnog Osvalda Zubeldije, trenera koji je fudbalu nametnuo naučnu preciznost i transformisao ga zauvek. Trijumf od 3:0 bio je više od rezultata. Bio je to trenutak kada se format Metropolitano 1967. pretvorio u mit. Finale koje je označilo kraj jedne i početak druge ere. Dan kada je Estudiantes, skromni Lav iz La Plate, zakoračio na vrh i postao simbol taktičke avangarde, dok je Gasometro svedočio rađanju jedne nove filozofije argentinskog fudbala.
I tako je Metropolitano 1967. ostao zabeležen: ne samo kao prvi u istoriji, već kao finale koje je, u poetskom i strateškom smislu, promenilo lice igre. Studenti iz La Plate bili su prvi koji su prekinuli višedecenijsku dominaciju Velike petorke argentinskog fudbala.
Noćas (01.00) na stadionu Uniko Madre de Sidades u Santijagu del Esteru, spušta se zavesa na još jednu sezonu argentinskog fudbala. Finale formata Klausura 2025 ponovo će sudariti Estudiantes i Rasing – stare znance i velike rivale, čiji su direktni okršaji ispisali neke od najsjajnijih, ali i najdramatičnijih stranica nacionalne fudbalske istorije.
Međutim, kada se pogled usmeri ka međusobnim okršajima, prošlost progovara jasnim tonom i pred Pinču postavlja ozbiljan izazov: tradicija je snažan saveznik Akademije, dok Estudijantes na ovu završnicu stiže s namerom da još jednom pokaže kako se veliki trofeji osvajaju uprkos brojkama, a ne zahvaljujući njima. Razlog je više nego jasan: Rasing ima izrazitu prednost u nokaut-mečevima. U ukupno 13 eliminacionih susreta Akademci su slavili čak devet puta, dok su fudbaleri iz La Plate trijumfovali u svega četiri navrata. Statistika, hladna i neumoljiva, ide u prilog klubu iz Aveljanede.
Od grubih i neizvesnih finala šezdesetih, pa sve do nezaboravnih golova devedesetih, istorija duela Rasinga i Estudiantesa satkana je od sudara koji su ostavili dubok trag u argentinskom fudbalu. Hrabrost, legendarne figure i jedinstveni trenuci čine ovaj klasik nabijen sećanjima i emocijama. Njihov okršaj daleko je više od obične utakmice, to je niz epizoda koje su oblikovale identitet argentinskog fudbala i definisale čitave epohe.
Šezdesetih godina rivalstvo je dostiglo istorijski vrhunac. Rasing Huana Hosea Picutija i Estudijantes Osvalda Zubeldije vodili su žestoke, tvrde i presudne bitke, u trenutku kada su oba kluba snažno stupala na scenu Kopa Libertadoresa. Ti susreti, obeleženi ličnim duelima neumoljivih defanzivaca poput Perfuma, Basilea, Agire Suaresa i Malbernata, iznedrili su i čuvena finala koja su se rešavala tek u trećoj utakmici, dokaz koliko su snage bile izjednačene, a ulog ogroman.
Koreni ovog rivalstva sežu duboko u prošlost. Prvi međusobni okršaji datiraju još iz 1910. godine, u vreme kada nijedan od klubova nije bio član Prve lige. Te sezone sastali su se i u kup takmičenju i u prvenstvu Druge lige. Najupamćeniji duel odigrao se u okviru prvenstva: nakon što su se izjednačili na vrhu svoje grupe, morali su u majstoricu. Tada je Rasing minimalcem (1:0) izborio prolaz, a kasnije i plasman u elitu. Estudiantes je u Prvu ligu stigao godinu dana kasnije.
Za Pinču, međutim, zlatne stranice istorije ispisala je generacija koja je obeležila kraj šezdesetih, predvođena legendarnim kapitenom Huanom Ramonom Veronom, da, ocem Sabastijana Verona. Najpre je stigla ubedljiva pobeda od 3:0 u finalu Metropolitano turnira 1967, a potom i novo slavlje u polufinalu Kopa Libertadoresa 1968. godine.
U tom prvom kontinentalnom pohodu ekipe Osvalda Zubeldije, Rasing je slavio 2:0 u prvom meču, ali je Estudijantes u revanšu odgovorio furiozno, pobedivši sa 3:0. Kako tada još nije postojalo pravilo gola u gostima, igrao se treći susret, završen rezultatom 1:1. Na kraju su presudili golovi iz ranijih mečeva, (ta logika južnoameričkoh takmičenja), a crveno-beli su izborili plasman dalje.
Decenijama kasnije, istorija je dobila još jedno nezaboravno poglavlje. U maju 1996. godine, golman Rasinga Ignasio Naćo Gonzalez postigao je izjednačujući pogodak glavom u samoj završnici utakmice od ključnog značaja u borbi za vrh tabele. Taj gol, slavljen kao čisto fudbalsko čudo, zauvek je ostao urezan među najupečatljivije slike ovog velikog rivalstva.
U ovom milenijumu, pak, dva međusobna nokaut-duela pripala su Rasingu: najpre u Ligilji za Kopa Libertadores krajem 2015. godine, a zatim i četiri godine kasnije, u drugoj fazi Kupa Superlige 2019. Ipak, Estudijantes u rukavu ima adut koji nadilazi statistiku. Jedino finale u kojem su se ova dva kluba sudarila, ono iz 1968. – završilo se u korist Albiroha. Bio je to trijumf koji je presekao višedecenijsku dominaciju Pet velikana od uvođenja profesionalizma i zauvek upisao Estudijantes u fudbalsku večnost.
Ovosezonsko finale, stoga, nosi teret istorije, ali i obećanje novog poglavlja, onog u kojem se tradicija ili potvrđuje, ili ruši.
Dakle, Akademci iz Aveljanede i Studenti iz La Plate plasirali su se u finale formata Klausura posle krivudavog i nimalo jednostavnog puta, oslanjajući se više na čvrstinu u duelima direktne eliminacije, nego na lepršav i atraktivan fudbal. Ako je ovo prvenstvo argentinskog fudbala nešto jasno pokazalo, onda je to da su gotovo sve utakmice bile tvrde, borbene i emotivno nabijene. U takvom ambijentu, reflektori su se često pomerali ka poslednjoj liniji odbrane, golmanima. Sa obe strane, Fakundo Kambeses i Fernando Muslera izrasli su u ključne figure, ali nikako nisu bili usamljeni u toj ulozi.
Čuvar mreže Akademije imao je izuzetno stabilan turnir. Kambeses je tokom regularnog dela sačuvao mrežu netaknutom na devet utakmica, od čega čak osam uzastopno u završnom sprintu prvenstva, što je Rasingu omogućilo treće mesto na tabeli. Sa 28 godina deluje zrelo i sigurno među stativama, a tokom sezone je preuzeo mesto dugogodišnjem kapitenu Gabrijelu Ariasu, koji polako zatvara jedno važno poglavlje u klupskoj istoriji.
U nokaut fazi Kambeses je nastavio u istom ritmu: bez primljenog gola protiv Tigrea i Boke u četvrtfinalu i polufinalu, a upravo protiv Matadora bio je junak penal-serije u odlučujućem trenutku.
Na drugoj strani, gol Estudijantesa čuva ime koje ne traži posebno predstavljanje. Fernando Muslera, godinama standardan između stativa reprezentacije Urugvaja, sa 39 godina je u Pinču uneo svo iskustvo stečeno na evropskim terenima. Iako je Estudijantes kroz regularni deo turnira imao neujednačene partije i u plej-of se provukao „na mala vrata“, Muslera je u eliminacionoj fazi dostigao vrhunac forme. Zagospodario je kaznenim prostorom, širio sigurnost na celu odbranu i sačuvao mrežu netaknutom u sva tri nokaut-duela.
Na trećem stepeniku iznenađenja našla se Himnasija i Esgrima La Plata. Klub koji se do same završnice borio za opstanak, uspeo je da se probije među osam najboljih i stigne do polufinala. El Lobo je pod vođstvom Fernanda Zanirata nanizao pet uzastopnih pobeda, a u četiri od tih utakmica nije primio gol. Golman Nelson Insfran bio je ključni šraf tog preokreta, a momenat koji je obeležio njegov turnir svakako je odbranjeni penal Migelu Borhi u nadoknadi vremena protiv Rivera, potez koji je trasirao put ka velikoj pobedi.
U eliminaciji od Estudijantesa malo je toga mogao da učini kod pogotka Tijaga Palasiosa. Gustavo Kostas, strateg Akademije, doneo je odluku da na put za finale povede kompletan igrački kadar prvog tima. Svi fudbaleri stigli u hotel u kojem će boraviti na pripremama uoči najvažnije utakmice sezone. Za razliku od prakse na koju su navikli kod mnogih trenera, koji uoči velikih mečeva biraju što uži spisak, u Rasingu je preovladala ideja zajedništva. Za odlučujuću bitku za titulu povedeni su svi igrači, uključujući i one koji su u procesu oporavka od povreda, poput Elijasa Toresa, koji se rehabilituje nakon rupture prednjeg ukrštenog ligamenta desnog kolena.
Pred samo finale, Kostas u glavi ima tek jednu dilemu. Ona se tiče načina kako zaustaviti izuzetno raspoloženog Edvina Setrea, jednog od najistaknutijih aktera čitave završnice turnira. Da li poverenje ukazati Fakundu Muri u startnoj postavi ili se odlučiti za Gastona Martirenu. U odnosu na tim koji je eliminisao Boku Juniors, očekuje se povratak Santijaga Sose u početnih jedanaest. Istovremeno, Santijago Solari bi ponovo trebalo da započne meč od prvog minuta, uprkos tome što još uvek vuče blago istegnuće mišića, sa kojim se bori još od penal-trijumfa nad Tigreom u četvrtfinalu.
Moguća postava Rasinga za finalnu duel glasi bi: na golu će biti Fakundo Kambeses, dok će odbrambenu liniju činiti Fakundo Mura ili Gaston Martirena po desnoj strani, zatim Nazareno Kolombo i Agustin Garsia Baso u srcu odbrane, uz Gabrijela Rojasa na levom boku. U veznom redu očekuju se Huan Nardoni, povratnik Santijago Sosa i Agustin Almendra, dok će u ofanzivnoj trojci delovati Santijago Solari, Adrijan Maravilja Martinez i Duvan Vergara.
Sa druge strane, Lav iz La Plate je izašao kao pobednik iz istorijskog klasika i pogotkom Tijaga Palasiosa savladao Gimnasiju u samom Boskeu, izborivši plasman u veliko finale, ishod koji je delovao gotovo nezamislivo u trenucima pred završetak regularne faze, kada je plasman Pinče izgledao kao čista utopija. Sa tog osmog mesta osvojenog u poslednjem dahu, tim iz La Plate počeo je da raste iz meča u meč: najpre je eliminisao aktuelnog šampiona Rosario Sentral, potom i Sentral Kordobu, a uspeo je da se izbori i sa drakonskim sankcijama Saveza zbog čuvenog „pasillo de espaldas“.
Tim povodom, predsednik kluba Huan Sebastijan Veron najavio je obraćanje Sudu za sportsku arbitražu (TAS). Uoči finalnog okršaja, trener Eduardo Domingez istakao je da njegova ekipa „stiže u dobrom stanju“, dodavši da su Rasing i Estudiantes „dva najbolja tima u zemlji“. El Barba će za odlučujući meč moći da računa i na Gida Karilja, koji je odradio suspenziju od četiri utakmice i vraća se u konkurenciju za sastav.
Moguća startna postava Estudiantesa za finale izgleda bi ovako: između stativa će stajati iskusni Fernando Muslera, dok će poslednju liniju činiti Roman Gomez, Leandro Gonzalez Pirez i Santiago Núnjez u centralnom delu odbrane, uz Santijaga Arzamendiju na levom boku. U veznom redu očekuju se Santijago Askasibar i Ezekijel Piovi, zaduženi za ravnotežu i ritam igre, dok će ofanzivnu liniju predvoditi Tijago Palasios, Kristijan Medina i raspoloženi Edvin Setre, kao podrška isturenom napadaču Gidu Karilju.
Pobednik velikog finala ne samo da će podići pehar domaćeg prvenstva, već će osvojiti i poslednju, izuzetno vrednu kartu za Kopa Libertadores. U elitnom kontinentalnom takmičenju već su svoje mesto obezbedili Platense kao šampion Aperture, Independijente Rivadavia kao osvajač Kupa Argentine, Lanus kao pobednik Kopa Sudamerikane, kao i Rosario Sentral i Boka Juniors zahvaljujući plasmanu na godišnjoj tabeli. Argentinos Juniors će, pak, morati u repešaž, poslednju prepreku na putu ka grupnoj fazi. Paralelno s tim, još šest klubova već ima zagarantovano učešće u Kopa Sudamerikani: River Plate, Rasing (koji i dalje ima šansu da se domogne Libertadoresa), Deportivo Riestra, San Lorenzo, Tigre i Barakas Sentral.
Posebno zainteresovan rasplet s nestrpljenjem prati i Independijente. „El Rojo“, trenutno jedanaesti na godišnjoj tabeli, nada se pomoći večitog rivala, potrebna mu je titula Rasinga u Klausuri kako bi se oslobodilo mesto i kako bi izborio plasman u Kopa Sudamerikanu.
Tako će ishod finala između Racinga i Estudiantesa iz La Plate imati višestruki značaj: osim što će odlučiti o šampionu Argentine, razjasniće i kompletnu listu argentinskih predstavnika u međunarodnim takmičenjima za sezonu 2026. godinu.
PIŠE: Đorđe RADONJIĆ
ARGENTINA 1, KLAUSURA - FINALE PLEJ-OFA (JEDAN MEČ, NEUTRALNI TEREN)
Nedelja
01.00: (2,80) Rasing (2,75) Estudijantes (2,95)
***kvote su podložne promenama
