Razlog za optimizam u Humskoj: Stanojevićev brzi start i Dača Pantić kakav se čekao

Što se Partizana tiče, fudbal može da se igra samo 20-ak minuta. Sezona je tek počela, za zaključke je suviše rano, ali ovako upečatljiv start odavno nije zabeležio. Dobio je svih pet utakmica, prvi je na tabeli Superlige, plasirao se u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencija i uverio navijače da može bolje nego lane, kad se od uvoda mučio.

U oči upada podatak da protivnike razoružava čim meč počne. Najkasnije do sredine prvog poluvremena. Na premijeri protiv Proletera trebalo mu je devet minuta pre nego što je Rikardo Gomeš pogodio mrežu, prilikom povratka u Novi Sad Bibars Natho je bio još brži, načeo je Vojvodinu dok je sekundara obrtala četvrti krug, u dvomeču sa DAC-om Lazar Marković je pogodio u 19. minutu beogradskog duela, a Danilo Pantić minut kasnije na gostovanju u Dunajskoj Stredi, da bi suret sa Voždovcem otvorio napadač sa Zelenortskih Ostrva već u desetom minutu.

Takav start direktna je posledica priprema u Sloveniji, insistiranja na izdržljivosti i snazi, treninzima visokog intenziteta, čliji plodovi se ubiraju u takmičenjima. Visok presing, „davljenje“ protivnika na njegovoj polovini, snažan pritisak na poslednju liniju i konstantni napadu dok se lopta ne ubaci u mrežu karakterišu ovaj sastav Aleksandra Stanojevića. Kao da je lansiran iz katapulta.

Partizan spokojno čeka žreb: Poželjni su Savo i Bambi, može i Filip Stojković, Turci za izbegavanje

A kad zatrese mrežu jednom obično je kraj. Mirne duše sudija može da svira kraj utakmice. Kao što je napad pokazao koliko efikasan može da bude, savetima trenera zategnuta odbrana sačuvala je mrežu netaknutom svaki put od početka sezone. Ukupno 450 minuta takmičarskog fudbala, a celih 772 kad se obračuna i učinak tokom priprmenog perioda. Ono što posebno može da raduje Grobare je da igra crno-belih, bilo koji kraj terena da je u pitanju, ne pada usled rotacija. Menjali su se golmani, bekovi, štoperi, vezisti, krila i svaki put je Partizan pobedio bez problema. Što nije bio slučaj u bliskoj prošlosti kad je patio čim bi se neko od projektovani startera preselio na klupu. To je ta pozitivna promena Stanojevića, njegov princip funkcionisanja da nema privilegovanih, pa je tako – primera radi – novi kapiten Lazar Marković u derbiju sa Vojvodinom ušao tek sa klupe, a protiv Voždovca nije ni ulazio u igru. I niko, pa ni on sam, nije postavio pitanje zašto je tako. Timski duh.

U takvom ambijentu Rikardo se oseća sposobnim da reprizira učinak iz takmičarske 2018/19 kad je brojao do 26. Već je postigao četiri gola, a tek je odigrao pet utakmica. Ako se od Gomeša tako nešto očekivalo, onda je Danilo Pantić najveće pozitivno iznenađenje u crno-beloj ekipi od starta sezone. Došao je sa posle ne baš uspešne avanture u Čukaričkom, nije uspeo da pravi razliku na Banovom brdu, ali to čini na – Topčiderskom. Možda baš zato što je Stanojević u startu skinuo pritisak sa njegovih ramena, krilni vezista iz „klase 1996“ demonstrira zašto je doveden.

Na svakoj utakmici koju je počeo bio je učinkovit. Protiv Proletera i DAC-a ja namestio golove vredne otvaranja rivala Rikardu Gomešu i Lazaru Markoviću, u Dunajskoj Stredi smirio napade panike hicem sa ivice kaznenog prostora, da bi na susret trećeg kola pogotkom iz slobodnog udarca potvrdio da je u formi u kakvoj dugo nije bio. Praktično dve godine i kusur.

Ako ovako našpanovan Partizan počne meč u Sočiju, a Danilo Pantić i u Rusiji pokaže za šta je sposoban, kakva bi se tek onda buktinja optimizma rasplamsala u Humskoj...