Šaltanje Parnog valjka na takmičarski fudbal

Sve zavisi od ugla posmatranja. Struka vidi jedno, navijači drugo. Retko kad su saglasni. Nisu ni posle Partizanovog gostovanja u Moldaviji, sudeći na osnovu odjeka iz skoro 1.000 kilometara dalekog Kišinjeva Grobari deluju iznervirali izdanjem protiv Sfintul Georgea, dok su u taboru crno-belih zadovoljni, pre svega, osiguranim prolazom u narednu fazu takmičenja.

Doduše, tek posle posle 120 minuta i to pogotkom iz jedanaesterca Bibarsa Natha, ali nije li baš Izraelac pre dva meseca nagovestio kako ekipa iz Humske 1 mora da nauči da pobeđuje minimalno? Njegovim golom savladala je letonski RFS, na isti način razoružala Svetog Đorđa i nagovestila da se polako navikava na ideju prezentovanu u završnim danima mandata Sava Miloševića. Doskorašnji trener je na prelazu dve sezone predočio da će u ovom ciklusu Parni valjak biti manje atraktivan za gledanje u odnosu na prethodnu godinu, a njegov naslednik Aleksandar Stanojević će, utisak je na osnovu mečeva sa Radom i Sfintulom, do kraja razviti ideju o takmičarskom na uštrb estetskog fudbala.

I pre deset godina, u prvom mandatu na klupi Partizana, Stanojević je umeo da kaže igračima: „tek kad dva gola, možete da igrate za svoju dušu“. Nije ni 2010. i 2011. njegova ekipa bila prijemčiva baš svakom oku, međutim, delovala je našpanovana, spremna da se takmiči, što je pokazala u makar četiri situacije: preko Anderlehta se plasirala u Ligu šampiona, osvojila Kup Srbije, a do dve titule prvaka stizala dugačkim nizom pobeda. Upravo to je potrebno sadašnjem Partizanu. Način igre, pa i mučenje pred protivničkim golom, brzo će se zaboraviti, u arhivi ostaju samo trijumfi, a Stanojević ih ima dva bez primljenog gola. Treneri takve najviše vole. Nije slučajno što ni Rad, ni Sfintul, iako je reč o ekipama baš skromnog napadačkog potencijala, nisu ugrozili Aleksandra Popovića i Vladimira Stojkovića.

„Nisu nam istrčali nijednu kontru“, delovao je Stanojević zadovoljno posle gostovanja u Moldaviji, što možda na prvi pogled ne mora ništa krucijalno da znači, mada s druge strane valja podsetiti da je, primera radi, Novi Pazar, baš na protivudare šokirao crno-bele pre mesec i po dana i da su se glavni problemi u eri Sava Miloševića javljali kad Partizan ne završi valjano akcije, ostavljajući rivalu prostor da dejstvuje.

Slobodan Urošević (© FK Partizan)

Veliki broj ljubitelja fudbala je samo nekoliko sati posle meča sa Sfintulom i epskog susreta TSC-FCSB komentarisao kako je prikaz iz Sente bio daleko lepši od onog iz Kišinjeva. Samo na prvi pogled. No, pošto struka uvek stvarnost posmatra drugačije od publike, možemo da zamislimo koliko bi se Stanojević iznervirao da njegova ekipa primi šest golova!? Jeste fino što je sastav Zoltana Saba isto toliko dao Rumunima, međutimm fudbal kakav smo sinoć gledali više je zabava za publiku, a manje takmičarski nastrojen. Na kraju krajeva, klub iz Bačke Topole je ispao uz lepu, Partizan prošao uz skromnu, neko će reći i ružnu, igru, što je verovatno ključna razlika u načinu na koji Aleksandar Stanojević vidi svoj tim.

Isti onaj koji je igrao lepo protiv AZ Alkmara i Mančestera u Beogradu, pa ostajao bez nagrade, koji je vodio protiv Napretka i izjednačio protiv Voždovca, a gubio u završnim minutima. Takve epiloge novi stručni štab želi da predupredi, mogućnost rizika svede na minimum. Najpre da bude korisno, tek onda, ako može, da se dopadne. Govorio je Stanojević i o držanju fokusa, koncentraciji, karakteru, presingu, mirnoći, svemu što je nedostajalo Partizanu da, između ostalog, privede kraju dobijene susrete kakvi su i ligaški sa Vojvodinom pre tri sedmice. Što samo znači da bi crno-beli, u perspektivi, eventualno mogli da zaliče na period kad ih je vodio Marko Nikolić. Ni tad nisu baš umirali u lepoti, ali su pobeđivali redovno. Što se u savremenom sportu prvo broji.

Ovako se stvaraju mitovi

Šaltanje Parnog valjka sa estetskog na takmičarski fudbal mogli bi najviše da utiče na kreativne fudbalere poput Bibarsa Natha i Sejdube Sume. Možda njihov status u prvih 11 i(li) potragu u završnici prelaznog roka za igračima spremnim da podnesu žrtvu. Da igraju više za ekipu, manje za sebe. Jer, onda nije važno ko je na terenu.

„Moramo da naučimo da pobeđujemo i sa 1:0, to su najslađe pobede. Dosta utakmica smo gubili, jer nismo imali strpljenja“, rekao je posle gostovanja Sfintulu Aleksandar Lutovac, nad kojim je iznuđen jedanaesterac vredan prolaza.

Tačno je za 210 minuta evropskog fudbala ovog leta Partizan nije dao gol iz igre, da je bilo dosta soliranja, nonšalancije u završnoj trećini terena, što je Aleksandar Stanojević zamerio Umaru Sadiku, jasno je i da je prostor za poravljanje određenih segemanta igre ogroman, kao i da ovaj tim vapi za pojačanjima u svakoj liniji, ali da li bi Grobari imali nešto protiv da njihovi miljenici narednog četvrtka opet donesu „samo“ 1:0 iz Belgije?

Sve zavisi od ugla posmatranja...