Saša Ilić gleda sa vrha: Unapredio je CSKA, u svemu je bolji nego lane, isplatio mu se dolazak Princa Haitija

Večito drugi je prvi. Sa ambicijom da tu i ostane. Biće teško CSKA da prekine zastrašujuću dominaciju Ludogoreca, ali ako postoji trenutak koji budi maštu armije navijača sofijskog kluba onda je to aktuelni. Najviše zahvaljujući – Saši Iliću.

Armejci gledaju sa vrha. U sredu veče su savladali Botev (1:0) u odloženom susretu petog kola i izbili na čelo tabele. Opet. CSKA ima 31 bod, jedan više od imenjaka sa „prezimenom“ 1948 (meč više), ali i dva preimućstva u odnosu na „večitog prvaka“ iz Razgrada koji ima susret manje, mogućnost da se vrati na lidersku poziciju, međutim, štagod da uradi u odloženom susretu sa Slavijom, deluje da bi ova sezona mogla da bude zanimljivija u odnosu na prethodne.

Primera radi, prošlu je Ludogorec okončao sa 21 bodom prednosti u odnosu na CSKA, godinama pre toga znao maltene već u martu ili početkom aprila da overi titulu, ima ih 11 u nizu, tako da su jasne razmere Ilićevog napretka. U šizofrenoj sredini, sklonoj čestim promenama na klupi (sedmorica trenera radila od 2020), Saša je uspeo da pridobije simpatije navijača na jedini legitiman način u sportu. Pobedama.

Ostvario ih je više nego CSKA u istom periodu lane (10-8), automatski na kontu više bodova u poređenju sa minulom sezonom (31:28), ekipa mu je efikasnija (jedan više dala) i primila je sedam golova manje golova nego posle 13 mečeva na početku takmičarske 2021/2022. Sve to nagoveštava uzbudljiviju trku i šansu da klub možda dočeka ono što nije još od 2007. kad je poslednji put osvojio titulu.

Tačno je da Ludogorec ubrzava u drugom delu sezone, ali je isto tako jasno kako je u silaznoj putanji, što otvara prostor Iliću da na prvoj inostranoj stanici trenerske karijere pokaže vrednost nagoveštenu tokom rada u Čukaričkom. Sašina ekipa igra takmičarski fudbal i od tih deset pobeda čak šest je ostvarila golom razlike, što su znaci napretka i sazrevanja. Jedina dva neuspeha dosad pretrpela je u derbijima: gradskom od Levskog (0:2 oba gola primila pred kraj) i državnom od Ludogoreca (1:2, matirana 11 minuta pre završetka, a prethodno se ispromašivala). Ako se izuzme 1:1 sa sofijskom Lokomotivom još u drugom kolu dok je tim još bio nenaviknut na zahteve Saše Ilića i njegovih saradnika (Veličko Kaplanović, Milorad Peković, Darko Obradović), sve ostale utakmice u prvenstvu je dobio, tako da praktično nema kiksa.

Kao i u većini timova u regionu, tako se i Ilićev CSKA mahom oslanja na strance. Najbolji strelci ekipe dolaze sa egzotičnih destinacija. Krilni napadač Maurisio Garzes je dao šest golova i tako nadmašio prolećni učinak kad ga je brazilski Bruske, iz tamošnje Druge lige, prosledio u Bugarsku na pozajmicu. Posebno je Garzes bio raspoložen početkom šampionata, a onda je palicu preuzeo Dekson Nazon, već pet puta strelac u prvenstvu. Upravo se njegov hitac ispostavio presudnim na gostovanju Botvu. Pasionirani ljubitelji fudbala sećaju se Nazona po tome što je leta 2021. figurirao kao potencijalno pojačanje Partizana – koji je na kraju insistirao i dobio Rikarda Gomeša – da bi Princ Haitija, kako je sam sebe nazvao, posle epizode u Drugoj ligi Francuske stigao u Bugarsku i počeo da rešeta. Svaki put kad bi nešto uradio, bilo pogodio, bilo asistirao, CSKA bi slavio.

Utisak o doprinosu stranaca upotpunili su Lazar Tufegdžič, bivši krini napadač Spartaka, mada se na novoj adresi ističe više asistencijama (četiri nameštena gola u prvenstvu), kao i starosedelac Tibo Vion, koga je Ilić iz odbrane (izvorno desni bek) prekomandovao u vezni red odakle loptama hrani ofanzivce (četiri nameštena gola).

Zanimljivo je i da je tokom sezone llić modifikovao način igre CSKA. Počeo sa četvoricom u odbrambenoj liniji, u poslednje vreme forsira sistem sa trojicom štopera i to daje povoljne rezultate. Ako istraje mogao bi i da ravnopravno konkuriše za pehar.

Dug je put do kraja, CSKA je u poslednjih šest sezona čak pet puta bio drugi. Da li je vreme da postane – prvi?