Savršena priprema za večiti derbi: Ovaj Partizan liči na Milojevićevu Zvezdu i Bjeličin Dinamo

Igra loša – ishod odličan. Kako u savremenom fudbalu sve manje pažnje privlači „umetnički dojam“, a zaključci se donose na osnovu „njegovog veličanstva rezultata“, gostovanje Partizana u Pragu može da se podvede skoro pod – savršeno. Iz glavnog grada Češke vratio se u dobrom raspoloženju, savladavši tamošnjeg velikana bez primljenog gola (1:0) u utakmici koja nije pokazala kompletan ofanzivni potencijal ekipe, ali jeste njene odbrambene karakteristike.

Razmere uspeha crno-belih mogu se shvatiti sagledavanjem činjenica. Prva je u saznanju da su postali tek treći tim ove sezone koji je Spartu savladao na Letni (prethodno su to učinili članovi francuske Lige 1, Monako u kvalifikacijama, Lion u grupnoj fazi Lige Evrope); druga je vezana za podatak da je ekipa Pavela Vrbe samo triput u poslednjih 30 utakmica pred svojim navijačima pretrpela poraz; treća se tiče činjenice da su njene glavne poluge ukočene.

Čak i taj toliko hvalenjeni i od najvećih evropskih klubova traženi Adam Hložek nije se video usled trigonometrijskih šema kretanja poslednje četvorke ispred Aleksandra Popovića, predanosti Saše Zdjelara, ispomoći Miloša Jojića i „zatvaranja“ utakmice ulaskom Marka Jevtovića početkom drugog poluvremena. Tomaš Čančvara, angažovan iz Jabloneca sa zadatkom da oplemeni napad Sparte ostao je zarobljen u postavci Beograđana. Čak i Jakub Pešek je ograničen na jedan jedini udarac za 66 minuta koliko je proveo na terenu. A u pitanju su glavni oslonci Sparte.

Odbrana Partizana je odigrala verovatno najuverljiviju partiju od početka sezone. Toliko zrelo, stabilno, odgovorno da je poništila najjače adute domaćina i ostavila ih da tumače statističke podatke. Bio je bolji u posedu lopte (neznatno, 55:45 odsto), broju napada (37:29), uspešnim pasovima (267:233), verovatno će savremene platforme pokazati kako je Vrbin tim još negde stekao prednost. Nije je valorizivao. Partizan jeste. Zato što je bio mudriji. Posle propuštene dve prilike u uvodu susreta, disciplinovanom igrom čekao je duže od sata na novu i zadržao dovoljno koncentracije da je iskoristi zahvaljujući sjajnom pasu Saše Zdjelara preko odbrane i golgeterskom instinktu Kvinsija Meniga.

Renesansa srpskog fudbala – superligaši deveti u Evropi!

Aleksandar Stanojević se u četvrtak veče uvukao u kožu Pavela Vrbe od pre četiri godine. Protiv ovog Parnog valjka nije Sparta mogla ni makac. Nijedan zicer nije stvorila i to se pripisuje opredeljenju trenera da zatvori prilaze golu, baš kao i izvedbi momaka u crno-belim dresovima, spremnim da žrtvuju napadačke mogućnosti zarad višeg cilja. Ujedno predstave model igre za koji mnogi veruju da će biti repriziran u 166. večitom derbiju.

Mada mnogi navijači Partizana priželjkuju pobedu na stadionu „Rajko Mitić“, prva ideja crno-belih za devet dana biće da ne izgube. Baš kao što je bila u Pragu. U tu svrhu će i postavka igre biti skoro identična kao u prvom meču šesnaestine finala Lige Evrope. Uz jednu obaveznu (bonus u vidu Nikole Terzića ili Nemanje Jovića umesto Lazara Markovića ili Kvinsija Meniga) i još jednu potencijalnu promenu (eventualno u odbrani, na poziciji štopera, ako se struka opredeli za Sinišu Saničanina). Sve ostalo će biti isto kao protiv Sparte, zbog čega se može konstatovati da je generalna proba za okršaj lidera i aktuelnog prvaka Superlige uspela. Da će defanzivnom postavkom Stanojević pokušati da neutrališe kvalitete ekipe Dejana Stankovića, u vidu Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića. Nije baš da su se Česi naigrali fudbala pored Aleksandra Miljkovića i Slobodana Uroševića i to je karta na koju igraju na crno-beloj strani Topčiderskog brda uoči narednih izazova.

Natho i Karabec (© Reuters)

Rasplet na Letni sugeriše da je Partizan postao vrlo dobar takmičarski tim. Da, može da mu se potkrade greška u vidu poraza od Flore ili slabog dana na Azorskim ostrvima, ali sve ostale utakmice ove sezone – a odigrao ih je već 37 – potvrdile su da je u prvi plan stavio rezultat. Pritom, sa ograničenim resursima, pa i kadrom koji možda na prvi pogled na uliva strah, ali vremenom izaziva poštovanje. Po mnogo čemu stil Aleksandra Stanojevića podseća na Zvezdin s početka mandata Vladana Milojevića, prezentaciju Dinama – i sad Osijeka – pod komandom Nenada Bjelice ili Plzenj Pavela Vrbe. Najmanjeg zajedničkog imenitelja: ti timovi su daleko bolji nego što se moglo pretpostaviti. Svi su osvajali trofeje. Nema „umiranja u lepoti“, ali ima povoljnih rezultata. Jedino se to računa.

OCENE – PARTIZAN: Defanzivna perfekcija, Zdjelar je postao i kreator, a Menig egzekutor

I to sa fudbalerima za koje se govorilo da im je karijera u ozbiljnom padu, na stranputici, da nemaju drugo gde da igraju osim u Humskoj, baš kao što se govorilo za crveno-bele dok ih je skupljao Milojević i posle duple krune večitog rivala formirao ekipu koja je napravila istorijske uspehe. Stanojević je vratio Miljkovića, Miletića, Jojića, Jevtovića, Rikarda... Početni odijum javnosti pretvorio je u veru da je uspeh moguć. Očligledno da ima nešto do predanosti stručnog štaba da im poboljša perforamanse kao mehaničar automobilu na tehničkom pregledu i(li) želje pojedinaca da izvedu sebe na magistralu? Odatle se nazire osmina finala evropskog takmičenja.

Pre samo godinu dana tako nešto ličilo je na naučno-fantastični film.

PRVA POBEDA NA PROLEĆNOM GOSTOVANJU POSLE 17 GODINA

Posao još nije završen, ostalo je da se pobeda sa Letne overi 24. februara u Humskoj, ali će svakako ući u istoriju Partizana. Po dva osnova.

Prvi se tiče činjenice da je premijerni put otkako postoji klub slavio na teritoriji Češke (prethodno izgubio duele od Sparte u Kupu šampiona 1:4, Slavije u UEFA kupu 1:5 i Viktorije Plzenj u Ligi Evrope 0:2).

Drugi je skopčan sa podatakom da se od raspada SFRJ samo dvaput desilo da srpski predstavnik u evropskim kupovima trijumfuje u gostima tokom prolećne faze takmičenja. U oba slučaja to je bio Parni valjak: 24. februara 2005. je trijumfalno vozio kroz Dnjepropetrovsk, pogotkom Miroslava Radovića, a 17. februara 2022. pokorio Letnu zahvaljujući lobu Kvinsija Meniga. Oba puta po 1:0. Za uspomenu i dugo sećanje.