Najnovije vesti

Silađi iz dubina Srpske lige do najboljeg strelca elite: Rade ljudi prvu smenu, nije im do života, ne do fudbala

Vreme čitanja: 8 minuta

Vladimir Silađi (©Starsport)

“Razmišljao sam da batalim sve. Nisam mogao da gledam nepravdu“, kaže napadač TSC-a u razgovoru za MOZZART Sport

Obradovali su se ne toliko brojni ljubitelji domaćeg fudbala kad se Topolski sportski klub pojavio na velikoj sceni. Nije možda među popularnijima, ali jeste jedan od retkih sređenih klubova u Srbiji. Međutim, niko nije očekivao da će se već u prvoj sezoni u eliti TSC boriti za izlazak na evropsku scenu, a takav epilog posle utakmica 27. kola Superlige izgleda sasvim realno. Tim Zoltana Saba je u nedelju preslišao Javor pobedom od 6:1 uz dva nova gola Vladimira Silađija, koji je sada sa 15 komada sam na čelu liste najboljih strelaca Superlige.

Taj podatak spojen sa uverljivom igrom u Senti bio je sasvim dovoljan povod da okrenemo 27-godišnjeg Novosađanina da nam pojasni malo šta se to dešava u Bačkoj Topoli. Ni tamo nisu baš očekivali da će sezona izgledati ovako.

Bukvalno. Pričalo se samo o tome da obezbedimo plej-of, zanimala nas je sredina tabele. Ali onda kad su krenule pobede, jedno vreme smo bili i prvi na tabeli, prvi poraz tek u Surdulici. Niko nije verovao da možemo. Međutim, logično je da posle takvih rezultata svima rastu apetiti. Šuškalo se prvo onako, više iz zaj...je, hajmo u Evropu, pa onda ono: ’Ma kakvi’. Ali sad je evo bukvalno nadohvat ruke“, kaže Silađi za MOZZART Sport.

Možda još više od rezultata, a vezao je TSC sada već pet pobeda, raduje igra ekipe Zoltana Saba, krunisana ovom šesticom protiv Javora. U tih pet kola čak 15 golova dao je tim iz Topole.

To je neki stil igre koji je Sabo preneo na nas od prve lige, igra se na gol više. Nema ono da kad vodiš sa 1:0 staneš na svoju polovinu i čuvaš rezultat. Ne stajemo. Nismo ni sad protiv Javora. Gledamo da stvorimo koliko god možemo šansi. Naravno, greške su sastavni deo fudbala, pa i primamo golove, ali mnogo trčanja, mnogo kontri, mnogo lepih akcija stvarno. Zvali su me već neki poznanici koji su ili gledali naše mečeve preko TV-a ili bili u Senti, iznenađeni su kad vide koliko se dobar fudbal igra“.

Nažalost, retko imaju prilike da vide. Bar u redovnim okolnostima. Obično na TV ekranima mogu da se pogledaju utakmice Crvene zvezde i Partizana, poneki drugi meč sa strane. Kako je korona virusa prekinuo fudbal u većini Evrope oni retki fanovi Superlige dobili su, prvi put u istoriji, šansu da pogledaju sve utakmice 27. kola. I imali su šta da vide.

Ne znam iskreno što se inače ne prenose stalno, plafon bude po tri prenosa. Verovatno da se neke stvari ne bi videle na TV-u. Ovako samo najzanimljviji trenuci s mečeva na Jutjubu, tu pola može da se iseče, da se skrati, nije to ni blizu onog što može da se vidi za 90 minuta igre“, nemoćno sleže ramenima Silađi.

I zaista, ima mnogo toga u našem fudbalu što baš i nije za pohvalu. Silađi to zna bolje nego drugi. Dete Vojvodine, uspeo je da odigra samo jedan meč za novosadsku Staru damu pre no što ga je put odveo u Proleter, Slogu iz Temerina, Timok, ČSK Čelarevo. Ne krije da je igrajući u Srpskoj ligi razmišljao i o tome da sve batali.

Stvarno sam bio blizu, to sam već pričao u jednom intervjuu (za novosadski Dnevnik, prim.aut). Zahvalan sam roditeljima što su bili uz mene, bili su to mnogo teški trenuci. Jednom rečju: nepravda. Nisam mogao da trpim neke stvari, gledaš svojim očima, moraš da budeš na klupi, čak i na tribinama, a i vidiš da igraju mnogo gori od tebe. Nisam kompleksaš pa da mislim da sam najbolji, stvarno nisam takav, ali kad ti i obični ljudi koji nisu šutnuli loptu u životu prilaze i pitaju isto. Ali dobro, sam Bog me nagradio što sam ostao na kraju u sportu, pre svega zahvaljujući roditeljima“.

KRENEŠ DA GA PREDRIBLAŠ, ON STOJI KAO KIP ISPRED TEBE

A kako to zaista izgleda u Srpskoj ligi...

Otac mi je jednom prilikom rekao: ’Sine, biće ti potrebno mnogo godina da se iščupaš iz Srpske lige’. Nisam mu verovao. A vala mi je trebalo pet ili šest godina. Nagledao sam se tamo svega i svačega. Igraš protiv ljudi, rade i prvu smenu, pa onda dođe da igra za 150 ili 200 evra. Nije mu do života, ne do fudbala. Treba da ga predriblaš, on stoji kao kip ispred tebe. To mi je stvarno bilo najteže u životu. Prva liga je već drugačije, ona je čak i dobra za mlade igrače da sazrevaju. U Superligi su već profesionalci, imaju neka refleksna cimanja na driblinge i te osnovne stvari. Lakše je igrati sa njima kad su obučeni“.

I onda zove TSC. Tek na početku projekta. Silna obećanja, malo ih je u Srbiji ispunjeno. Mnogi su i tada mislili da će to biti samo reči, a ne dela.

Zvali su me prvi put još kad sam odlazio iz Timoka, TSC je tada bio u četvrtoj ligi, nisam iskreno hteo ni da razmatram, nisam mogao da se iščupam iz treće lige, sad još da se vraćam u četvrtu. Onda odem u ČSK i tu me zove tadašnji trener Radovan Krivokapić na piće. I odmah me je ubedio, rekao je da se pravio dobra priča. Mada ni sam nisam verovatno da će ispasti ovako. Govorio mi je: ’Dođi, ja ću da te oživim’. I dođem, ljudi ispadnu maksimalno korektni, istrpe me, sad im ja vraćam, mislim na najlepši način“.

Vladimir Silađi (©Starsport)Vladimir Silađi (©Starsport)

Nije Silađi jedini. Kostur Sabove ekipe kalio se po nižim ligama.

Jedino smo golman Nemanja Jorgić i ja, mislim i mali David Sinković, bili tu u trećoj ligi. Većina ostalih je stigla kad smo bili u PLS-u. Otprilike 65 odsto koji su sada tu. Nenad Lukić je bio tu šest meseci u Prvoj ligi, posle su došli Janko Tumbasević, Đuro Zec... Četiri ili pet igrača i odmah su se uklopili. Naša prednost je što stvarno u svlačionici vlada sloga, mir, pozitivna energija, šala. Nema ljutnje, nema ljubomore, nisam je osetio ovde“.

Vidi se i na terenu. Posebno u napadu. Uz podršku Borka Duronjića, Tumbasevića i ostalih tandem SilađiLukić oduševljava iz nedelje u nedelju. Zajedno su postigli već 29 golova i ubedljivo su najefikasniji tandem srpskog šampionata.

Nisam iskreno isprva verovao da će ta ideja šefa sa dva napadača da funkcioniše u Superligi. Potrudili smo se i nas dvojica, da nismo bili odgovorni za neke zadatke, što se tiče odbrane, ne bi ni prošlo, ali brzo na je ušlo u glavu i sad nema problema. Šest meseci smo igrali zajedno u PLS-u, pa sad još malo više od šest u Superligi, već osećam da dišemo kao jedan. Njemu odgovara da se malo spusti, da ima više loptu u nogama, jer moćan je on igrač, mnogo snažan, baš je teško uzeti mu loptu. I voli da je gurne u prostor. A ja sam tu gol igrač, iako sam tek poslednje dve godine u Topoli špic. Ranije sam igrao po krilu, celu treću ligu, a onda je, Predrag Rogan je tada bio trener, na pripremama u Antaliji počeo da forsira tu filozofiju sa dva špica. Bilo je dosta krilnih igrača, pa je gurnuo mene napred. Bili su tu i Ognjen Damnjanović i Mladen Galić. I eto, odo ja u napadače“.

POSTOJE SAMO ZVEZDA I PARTIZAN, VIŠE SE NE SPOMINJU NI IGRAČI VOJVODINE

Ispostavilo se – prava odluka Rogana. I još bolja realizacija Saba, koji je i selektirao ovaj tim sa mesta sportskog direktora. Protiv Javora se i te kako imalo šta videti. Kad govorimo konkretno o Silađiju, dva gola i možda još upečatljiviji prijem i asistencija za Đura Zeca za 3:0, pa zatim peta za Borisu Vargu i kasnije gol Nenada Lukića za 4:0. Da smo takve poteze videli u, primera radi, Bundseligi, danima bi se delili po društvenim mrežama, ovako... Mada je tu Silađi samo delimično saglasan.

Poštujem to što si rekao, ali vrtelo bi se možda i da sam to uradio i protiv Zvezde ili Partizana ili da sam njihov igrač. Nas ostale ne shvataju tako ozbiljno, još smo mi mali da bi ljudi gurali tu priču: ’E, ovaj iz Topole stvarno može da izraste u ozbiljnog igrača’. Ja sam osam godina proveo u Vojvodini, više se ni oni ne spominju, samo večiti postoje, ničeg više nema. Ali bar meni neka satisfakcija, stvarno su bile akcije za TV špice“.

Dobro, da se mi ipak vratimo na osnovno. Tri kola pri kraja TSC ima veliku šansu da se domogne četvrtog mesta na tabeli i istorijskog izlaska na evropsku scenu u slučaju da Crvena zvezda, Partizan ili Vojvodina osvoje Kup. Teoretski, mogu i do treće pozicije preko Voše i onda bi bili sigurni. Naravno, mogu i da dozvole sebi da ih Čukarički prestigne...

Neka naša prednost je što ne igramo kup, pa ćemo biti svežiji. U petak imamo Proleter, idemo na pobedu naravno, utakmicu po utakmicu, mada sada već moramo da razmišljamo i na duge staze. Kad smo već došli do ovde. Posle imamo i Zvezdu u Senti, a oni su već uzeli titulu, pride će četiri dana ranije igrati kup, ko zna u kakvom će sastavu doći. Nama i matematički četiri boda garantuju to četvrto mesto i sve je na nama. Pa da ako bog da, idemo u Niš mirne glave, da ne razmišljamo ni o čemu“.

Kad već pomenu to da treba da se razmišlja na duge staze, Silađiju na leto 2021. ističe ugovor sa TSC-om i mada to sigurno ne bi bio isti tim bez njega, bi li Evropa mogla da ga ubedi da produži boravak u Topoli?

Da imam 22, 23 ili 24 godine, ne bih ni dovodio u pitanje ostanak, igrao bih sa svojim klubom Evropu. Ali ušao sam već u 28. godinu, ukazala mi se ovakva prilika, da napravim nešto, da zaradim neki dinar, obezbedim porodicu. Materijal se troši, ne daj bože sutra neka povreda, da nova sezona krene loše, šta onda da radim? Prioritet je sada da sebe obezbedim, porodicu, da vidim i kakav se to fudbal igra tamo u inostranstvu. Da li je to neka velika razlika ili mogu da se nosim sa tim“, iskreno će Silađi za MOZZART Sport.

Nedostajaće Superligi. Mada nam je svima dugo trebalo da ga primetimo.

Ostale vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

Uživo
Najava mečeva