Sprema se novi ugovor za Sumu, vratiće sve uloženo, samo su Iliev i Vazura sve vreme verovali u njega

Siroto ružno pače udarali su, tukli i ismevali i patke i kokoške… Ubogo pače nije znalo ni šta će, ni kuda će, bilo je očajno što služi za porugu celom pačjem dvorištu, čak su i njegova braća bila vrlo zla prema njemu…

Dva veka kasnije jedno od poznatijih dela Hansa Kristijana Andersena aktuelizovano je u Humskoj. Danski pisac bajki mogao bi, da je živ, koji red da sačini i o Sejdubi Sumi, preobražaj gvinejskog veziste od odbačenog do jednog od uticajnijih Partizanovih fudbalera delovima podseća na put od ružnog pačeta do – labuda.

Suma sumarum, Sejdo sa harmonikom, Suma žongler, mačka u džaku samo su neke od sintagmi kojima je najskuplje plaćeni igrač u istoriji kluba iz Humske “počašćen” uglavnom iz redova rivalskih, mada ga nisu štedeli ni “rođeni” navijači. Taman kad su svi od njega digli ruke pojavio se Savo Milošević, uvideo ono što nisu ni Miroslav Đukić, ni Zoran MIrković i dobio pojačanje kakvom se letos malo ko na crno-beloj strani Topčiderskog brda nadao. Pet datih i četiri nameštena gola deluju kao zadovoljavajuće prolazno vreme posle 13 utakmica, nagoveštavaju da bi 1,61 visoki centralni vezni mogao da se primakne ili reprizira sezonu iz Slovana kad je sa 25 pogodaka i pet asistencija tokom takmičarske 2016/17 utabao stazu ka transferu Beograd.

Pogotovo što sad i on, kao nikad za vreme mandata u Partizanu, kipti od samopouzdanja. Kako i ne bi, jer posle strelovitog hica u 161. večitom derbiju deluje kao igrač sposoban da pravi razliku.
“Znali smo još kad smo ga dovodili šta može, jedino što mu je trebalo malo duže vremena da pokaže repertoar kao u Slovačkoj. S tim da nije Suma kriv što su ga treneri stavljali na bočne ili bekovske pozicije, niti što nisu uspeli da mu nađu “žicu” kao što to poslednja tri meseca radi Savo Milošević”, objašnjava MOZZART Sportu Aleksandar Saša Bogdanović, jedan od menadžera Sejdube Sume. “Pre dolaska u Partizan, zajedno sa poslovnim partnerom Bobanom Savićem, gledao sam Sumu na 20 utakmica, na svakoj je pravio razliku, a kad mu nije išlo prvo sam se pitao zbog čega, zatim i da li ja, kao bivši fudbaler, nisam u stanju da vidim šta ko na terenu može”.

Tek u trećoj sezoni pod ugovorom sa Parnim valjkom, Suma demonstrira zbog čega je direktorski tandem Ivica Iliev – Miloš Vazura godinu i po dana lovio njegov potpis. Šta je bio problem dok je za komandama sedeo Miroslav Đukić nije do kraja razjašnjeno, mada ostaju kao “uspomene” izjave nekadašnjeg selektora da je Sejduba  “u suštini bočni igrač, sa slobodom da se kreće i deluje kao polušpic”, ali ga je u praksi “vezivao” za aut liniju, pokušavajući od njega da napravi “prirodnu zamenu Leonardu”.
“Jedan deo nevolja ticao se pozicije. Nikad u karijeri, pre dolaska u Partizan, nije dejstvovao po boku. Nikad! A na krilu je, videlo se to, beskoristan. Mesto na kome se oseća komotno je centralni vezni, iza napadača, odatle deli lopte ili završava akcije. Uostalom, sa te pozicije je rešio derbi. Uveren sam da krivica u toj prvoj sezoni nije bila do Sume, pošto je počeo da daje i namešta golove čim ga je Milošević stavio na prirodnu poziciju, što je i sam igrač u intervjuima potencirao.”

Osim igračkog, postojao je i jaz u komunikaciji sa Miroslavom Đukićem.
“Za vreme njegovog mandata Suma, maltene, nije imao odgovarajućeg saradnika u liku trenera, jer Đukić ne govori ni engleski, ni francuski. Kasnije je uživao veliku podršku Žarka Lazetića, s njim je mogao da razgovara na stranom jeziku. Lazetić je, na primer, uvideo da je Suma fudbaler koji traži pažnju, narodski rečeno voli da mu se titra, da se oseti bitnim, čim je tako odmah vraća. Milošević ga je “osetio”, njegovi saradnici iz stručnog štaba, takođe, obožava ih sve, zato je dao golove Malatiji, Moldeu, Zvezdu… I davaće ih još”.

Ta premijerna sezona u Husmkoj donela je i gužvu u veznom redu. Između ostalog i na mestu na kom Suma uverava da je najbolji. Marko Janković, Danilo Pantić, ponekad Nebojša Kosović, posle priprema na Kipru promovisan je kao klupski projekat Armin Đerlek. Sve pretendenti na mesto organizatora igre, zbog čega je Suma silom prilika morao na stranu.
“Patio je zbog toga. Nikad nije bio krilo. Znao je šta može, a nervirao se što to ne pokazuje. U tom periodu, uprkos svemu, Suma nije pravio probleme. Priče da je poročan, da bojkotuje trenera, da zabušava, jednostavno, ne važe. Profesionalac je, verujte. Primer: moj saradnik Boban Savić i ja plaćali smo termine privatnom treneru, Sejduba je želeo da učini sve kako bi se nametnuo. Radio je individuano, tražio način, nije vredelo. Jedina dvojica ljudi u klubu koji su u njega verovali sve vreme su Ivica Iiev i Miloš Vazura. Igrač im je zahvalan na tome što su ga podržavali u teškim trenucima, ceni njihov odnos, pokazuje igrama i ponašanjem da mu je stalo da ovde ostavi trag. Nemojte misliti da nije svestan situacije, i te kako mu je jasno da nije ispunio očekivanja, ali u danima kad ga fudbalska Srbija napokon hvali oseća zamajac da krene napred”.

Osim što je bio neshvaćen kad je uloga na terenu u pitanju i imao taj komunikacijski jaz, borio se Suma i sam sa sobom. Davao je golove Videotonu, Olimpijakosu, Zvezdi iz penala, ali se sve vreme u vazduhu osećalo da “nije to to”, da igrač plaćen 1.600.000, sa platom od 500.000 evra, mora više.
“Razlog je taj što je Suma u Slovanu bio velika zvezda, sve se vrtelo oko njega, uživao je u tom statusu, da bi dolaskom u Beograd postao samo jedan od 11 igrača. Niko ga nije smatrao bitnim, traženo je od njega da se dokaže, što je prirodno, samo što na to nije navikao, nije se snašao. Pogotovo zbog tog visoko plaćenog obeštećenja. Sad je drugačije, najviše zahvaljujući Ilijevu i Vazuri kao čelnicima, odnosno Miloševiću kao trenerom. Savo je uočio sve Sumine speifičnosti, rekao da mu je potreban, poklonio pažnju, insistirao da mu se da šansa, stavio ga iza špica i rezultati su vidljvi”.

Toliko je za ovo kratko vreme otkako se vratio sa pozajmice u Izraelu Sejduba Suma odnosom oduševio sve u klubu. Štaviše, u Partizanu u poslednje vreme razmišljaju i da mu ponude novi ugovor, imajući u vidu da aktuelni ističe na leto. Samim tim, ili će ga klub prodati u januru kako bi dobio novac od obeštećenja ili će ga “vezati” nastavkom saradnje kako ne bi došao u situaciju da ga ne leto izgubi za džabe.
“Iz ničega se podigao i osigurao sebi lepu startnu poziciju. Zovu sa dosta strana, siguran sam da će kad dođe vreme Suma Partizanu vratiti sve što je klub u njega uložio”, optimista je Aleksandar Bogdanović, nekadašnji prvotimac Milicionara (oko 300 utakmica), sada agent sa uticajem u Slovačkoj.

Možda Suma na kraju stvarno od ružnog pačeta postane – labud.

FOTO: Star sport, MN Press