Srpski napad kroz oblake leti: Odgovor zašto Brazilce plaše Orlovi visokoletači

Visoki su i snažni i opasni u skoku. Kao mantra, navežbana lekcija sa kakve trake, ponavljaju se reči brazilskih fudbalera, ali i novinara uoči sudara dve reprezentacije 24. novembra u Dohi.

Daleko od toga da se ne respektuju i ostali kvaliteti srpskih igrača, ali posebno se naglašava da su Orlovi - visokoletači i da u skoku i duel igri mogu da nanesu velike probleme Titeovoj selekciji. Uostalom, baš taj segment su dve odbrambene postave Brazila uvežbavale na otvorenom treningu u nedelju veče: centaršuteve s boka u šesnaesterac.

Dve stvari idu u prilog priči Brazilaca. Jedna je što Srbija ima, po nekim računicama, najvišu ili makar među tri najviše reprezentacije na Mundijalu u Kataru. Recimo, obojica udarnih napadača našeg državnog tima su viša od rivalskih glavnih štopera. Aleksandar Mitrović ima 189 centimetara, Dušan Vlahović još jedan više, a naspram njih Tijago Silva je narastao do 181, a Markinjos do 183 centimetra. Da ne grešimo dušu, obojica su dosta dobri skakači, pogotovo na ofanzivnom korneru. Ali, posebno sa Mitrovićem ni u jednoj varijanti ne mogu da se nose kada je let kroz vazduh u pitanju.

Samo, srpski tim nema jedino špiceve kao od brega odvaljene. Sergej Milinković Savić je majstor kada mu je lopta na nozi, ali i te kako ume da se vine u vazduh kada je potrebno. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i u Ligi nacija dva gola je postigao glavom. A, kod kornera ili slobodnog udarca u kojem lopta jezdi kroz vazduh do peterca, napadaće je i Nikola Milenković sa 195, Strahinja Pavlović sa 194 i bilo Miloš Veljković sa 188 ili Stefan Mitrović sa 189 centimetara visine.

Kada se svi pomenuti momci naguraju u šesnaesterac da krenu na skok, mogu, poput persijskih strela na Termopilima, da zaklone sunce. Pogotovo što pored štopera ni ostatak brazilskog tima ne pleni korpulencijom. Naravno, imaju oni mnogo drugih kvaliteta, nisu bez veze proglašeni prvim favoritom za osvajanje trofeja, međutim, dakako da Srbija ima čime da ih udari.

Drugi pokazatelj samo potvrđuje prvi: otkako je Dragan Stojković Piksi postao selektor reprezentacije Srbije, naš tim je na takmičarskim utakmicama postigao 13 golova glavom.

SRBIJA NA MUNDIJALU DAJE BAR DVA GOLA GLAVOM - KVOTA 2,41

Prednjači Aleksandar Mitrović sa osam pogodaka (Irska, Portugalija 2, Luksemburg, Slovenija 2, Švedska 2), Milenković je pogodio jednom (Luksemburg), Jović jednom (Slovenija), Živković jednom (Slovenija) i Sergej dva puta (Irska i Slovenija). Neki su pogoci bili iz prekida, a neki iz igre, kada je lopta poletela s boka. Recimo, Živković je protiv Slovenije fenomenalno ispratio akciju i na drugoj stativi se samo poklonio i ubacio loptu u mrežu.

Sve to znaju i Brazilci i zato je na poslednjem treningu u nedelju veče zadatak kod centaršuta bio: ne komplikuj! Ako ne možeš da lepo izbaciš fudbal što dalje od gola, pošalji ga u korner. Samo ne “mrsiti” ispred svog gola. I čim lopta odleti iz šesnaesterca – svi trk napolje. Da se pravi nova poslednja linija, što dalje od svoje mreže.

Jedno je, ipak, vežbati na treningu, drugo je kada na tebe krenu Mitrović(i), Vlahović, Milenković, Pavlović, Sergej…

BRAZIL: Beton pozadi i čopor mladih lavova oko nikad jačeg Nejmara ruše evropsko prokletstvo