D. JocićStidi li se neko zbog ovoga?
Vreme čitanja: 4min | čet. 04.12.25. | 08:41
Ima raznih vrsta poraza, ali ovaj koji je Radnički doživeo od Grafičara jedan je od najsramnijih u novijoj istoriji kluba
Ima jedna škola mišljenja u niškoj sportskoj javnosti. Da se sve ovo što se dešava sa Radničkim u poslednjih nekoliko godina - potpuni gubitak identiteta, rezultatsko posrtanje, neprestani ples na ivici opstanka u Mozzart Bet Superligi - događa i zato što niški klub tolikom dinamikom menja igrače u svakom prelaznom roku, da oni bez problema mogu da izađu u grad, na kafu, dan posle poraza i da nemaju od koga da se stide. Niti ih ljudi masovno prepoznaju, niti su oni svesni u kakav su klub došli.
I naravno da je to još jedna od površnih generalizacija. Niti, daleko bilo, prizivamo da fudbaleri prolaze kroz „toplog zeca“, niti u Nišu postoje tako ekstremne navijačke grupacije. Nažalost, sve je manje onih koje uopšte dotiču rezultati Reala sa Nišave. Nismo podržavali ni kada su im proletos sa tribina navijači puštali Labudovo jezero, sa jasnom aluzijom na njihovo zalaganje na terenu.
Izabrane vesti
Ali, posle svega viđenog u sredu, u utakmici osmine finala Mozzart Bet Kupa Srbije protiv Grafičara, prosto se nameće pitanje: Stidi li se neko zbog ovoga? Jer, postoje porazi i porazi – nije sporno ispasti od niželigaša (najviše tri člana elite igraće u četvrtfinalu), pa čak ni izgubiti sa 3:0 – ali ovaj je svakako jedan od najsramnijih u novijoj istoriji kluba!
A počeo je još u Nišu, dan ranije. „Nama je prvenstvo prioritet. Nastupićemo sa momcima koji imaju manju minutažu“, rečeno je sa Čaira u najavi meča.
Zašto?! Šta, premoriće se prvotimci ako odigraju u sredu iza Marakane, pa tek sledećeg ponedeljka protiv Čukaričkog? Garantujete pobedu protiv Brđana ako odmarate glavne igrače u Kupu? Zašto ste sebe doveli u situaciju da vam gori pod nogama u šampionatu? Zašto ste onda uopšte pobeđivali Slobodu u Užicu u prethodnoj rundi i pravili sebi bespotreban trošak putovanja u Beograd, ako vas Kup ne zanima? Zašto ste prošle sezone na megdan Vojvodini u četvrtfinalu izašli bez glavnih igrača? Tačno je, Radnički nikada u svojoj istoriji nije osvojio domaći trofej, šanse da bi to mogao ove sezone kad mu mač ispadanja iz elite visi nad glavom mere se promilima, ali opet...
Da li se stide oni što su doveli u klub ovakve igrače, koji, prema juče prikazanom, što bi rekla ona pesma Neleta Karajlića i Bore Čorbe, nisu ni za Palilulac (u Nišu zaista postoji klub tog imena u zonaškom rangu takmičenja)? Pa, bilo da su bivši prvotimci Partizana, aktuelni reprezentativci Makedonije, povratnici se egzotičnog Tajlanda ili „pojačanja“ iz četvrte lige Španije...
Stidi li se trener čija ekipa protiv rivala iz nižeg ranga, ma u kojem sastavu da je izašla, ima odnos udaraca na gol 1:21?! Protiv Crvene zvezde, pa bi bilo previše, a ne protiv njene filijale. Taj jedan, to je neki pokušaj glavom Mićevića preko gola, posle kornera sredinom prvog poluvremena. Radnički za 90 minuta nije izveo, i slovima, jednu čestitu akciju. Da je juče izgubio sa 7:0, bez karikiranja, niko ne bi mogao da kaže da je nezasluženo. Pogodili su domaći fudbaleri stativu, pa prečku, uz skoro pa dvocifren broj odbrana golmana Strahinje Manojlovića, od kojih su neke bile vanserijske. Mora da se selektor Veljko Paunović, koji je bio na tribinama, zapitao: Šta sam to propustio za sve ove godine u inostranstvu, zar je ovo nekadašnji polufinalista Kupa UEFA?!
Radnički se jeste nešto kao takmičarski zategao u poslednje vreme, ali sve kad se sabere, od dolaska Tomislava Sivića ima u proseku manje od boda po utakmici – (12/13) i u sve je većem zaostatku za timovima u bezbednoj zoni na tabeli. Njegove su reči bile da ova ekipa poseduje kvalitet za plej-of, a imao je čak tri reprezentativne pauze i u svakoj odlazak u Bugarsku na mini pripreme, da posloži kockice i utisne sopstveni rukopis. Za standarde u Nišu, to je još i dugačak grejs period, znao je to kada je dolazio. Jučerašnji crveni karton na 0:1, širenje ruku igrača jednih na druge tokom utakmice, nameću pitanje da li više i disciplinski vlada situacijom u razjedinjenoj svlačionici?
(@MNPress)Stide li se, naposletku, oni koji su najodgovorniji za krajni proizvod, ušuškani u pristojne ugovore za srpske fudbalske prilike? Ako odoliš Zvezdi i Partizanu, a bez ispaljenog metka gubiš od IMT-a, Javora, Spartaka, Mladosti, znači da neki kvalitet možda i imaš, ali ni mrvu karaktera!
„Nismo zaslužili ovaj rezultat. Nesrećno smo primili gol. Iz jedinog šuta. Odlično radimo, nikako da to materijalizujemo. Mora jednom da se okrene u našu korist.“ I tako, kao na plejbek, posle svake utakmice. Koga to zanima? Niko više neće da sluša tu demagogiju!
Izgubiste od Vojvodine, zbilja iz jedine šanse, uz poništen gol. U sledećem kolu Radnik toj istoj Vojvodini zvekne tri komada za pola sata. Uzeste bod protiv TSC-a, tačnije izgubiste preostala dva pošto ste se povukli nakon datog gola i primili ga iz prekida. Onda Radnik ode i presliša taj isti TSC, i to u gostima sa igračem manje. Igraju ljudi fudbal i ništa im ne smeta.
A vi? Jeste li svesni ravnodušnosti koju izazivate u očima i srcima i ono malo preostalih navijača? Imate još tri kola do kraja polusezone. Da izađete sa terena – doslovce – poderanih zadnjica i krvavih kolena. Ili da odete odavde kao, čast izuzecima, gomila gubitnika kakve je Radnički malo kad u svojoj istoriji imao. A ispadao je, dvaput u ovom veku, i u treću ligu...
.jpg.webp)
.jpg.webp)
